Suzana Stanojević o revoluciji ženskog fudbala u Srbiji

U konkurenciji mnogih razvijenijih fudbalskih saveza koji imaju daleko dužu tradiciju ženskog fudbala, FS Srbije značajnim koracima ide napred, a tome u prilog nedavni uspeh naših kadetkinja koje su u jakoj konkurenciji sa Engleskom, Belgijom i Islandom, izborile plasman na Evropsko prvenstvo koje se od 2. do 17. maja održava u Belorusiji.

Najveće, naravno, zasluge idu na adresu selektorke Suzane Stanojević, koja je po svemu ostvarenom tokom bogate igračke karijere sa svoja 73 nastupa za najbolji nacionalni tim, postala sinonim za ženski fudbal u Srbiji.

Drugi put za četiri godine jedna od naših selekcija ostvarila je, za ženski fudbal, istorijski rezultat, izborila plasman na Evropsko prvenstvo. Više, izgleda, ne može da se govori o slučajnosti?

-U poslu i fudbalu nista nije slučajno. Sreća, i kada vas pogleda, mora da se zasluži. I kada ekipa postigne gol u 96. minutu, iza toga leže meseci mukotrpnog rada,a ne puka sreća. Ko se poziva samo na sreću, onda ne razume da je za rezultat potrebno vreme i ozbiljan planski, kontinuiran rad, ističe Suzana Stanojević.

Kada i kako je krenuo napredak u ženskom reprezentativnom fudbalu?

-Početkom 2010. Savez je odlučio da promeni kompletno lošu sliku ženskog fudbala, i krenuo je od reprezentativnih selekcija. Doneta je odluka da se u rad ženskih selekcija potpuno uključi Instruktirska služba FSS, a Milan Rastavac je dobio zadatak da implementira njihove programe u radu sa ženskim selekcijama. Ja sam postavljena za selektora A selekcije, Milan Rastavac za selektora U19 selekcije, ali smo radili zajedno. Sledeće godine je priključen Goran Sretenović, koji je preuzeo brigu o kadetskoj selekciji. Nas troje smo bili tim, koji je zajedno radio sve treninge sa sve tri selekcije, uz ogromnu pomoć kompletne Instruktorske sluzbe, Mihajla Jurasovića, Gorana Ljubinkovića, Vladimira Ješića, Dragana Pantelića, Miloša Velebita. Konsultovali smo profesora Marka Stojanovića po pitanju ishrane, fizičke pripreme i oporavka. Republički zavod za sport, kao najznačajnija naučna institucija u oblasti sporta nam je partner od 2010. za sva testiranja. Krenuli smo, dakle, od najosnovnijih zahteva, jedan po jedan rešavali u hodu. Postavili smo principe, odlučili se za sistem i našu ideju igre. Od prvog okupljanja svaki trening i utakmica su snimani, svakodnevno smo radili analize. Bilo je mnogo neprospavanih noći, ali je vredelo.

Kako se Savez odlučio za težak, ali važan iskorak u ženskom fudbalu?

-Bilo je potrebno razumevanje, dobra volja i velika podrška. I dobili smo je od ljudi koji su uradili velike stvari za FSS, a najzaslužniji za ekspanziju ženskog fudbala su čelni ljudi, predsednik Karadžić, bivši generalni sekretar Laković i tadašnji direktor Milovan Đorić, koji je insistirao na programima Instruktorske službe, čovek koji je uključio Rastavca, Stetenovića i mene u program. Napravili smo stručni štab, jedinstven za sve selekcije i radili zajedno u kontinuitetu. Naravno, ovaj planski projekat su uspešno nastavili Savo Milosević i Mitar Mrkela, odnosno generalni sekreatar Nebojša Ivković.

Gde je ženski fudbal danas u odnosu na raniji period?

-To ne može da se meri. U početku je ova ideja kod nekih klubova i pojedinaca prihvaćena sa skepsom. Vremenom su svi prihvatili našu filozofiju, koju je većina na svoj način implementirala u rad u klubovima. Bilo je i onih koji su pravili opstrukciju, ali oni su nam samo pomogli da istrajemo u celoj priči. U početku nam je to smetalo, danas se i ne obaziremo. Njih će ženski pokret odbaciti kao strano telo.

Nije tajna, mnogi tvrde da je FSS zahvaljujući ulaganju u edukaciju, postigao efekat koji je ženski fudbal podigao za nekoliko lestvica?

-Savez je definitivno uradio revolucionarnu stvar sa selekcijama, postali smo hit u evropskim okvirima. Stručni timovi i Studijske grupe UEFA nas navode kao pozitivan primer stručnog i kvalitetnog rada, koji se više ogleda u primeni ideje igre, nego u rezultatima. Na to smo posebno ponosni.Organizovali smo najviše FIFA seminara, Savez je organizovao i dodatne, učestvovali su predstavnici klubova u studijskim grupama UEFA, a Savez je platio školovanje za B licence za 27 trenera, svi oni su budućnost ženskog fudbala. Ulaganje u mlade, talentovane trenere, je najvažniji doprinos, oni su zajedno sa nama zaslužni za podizanje kvaliteta. Bez njihovog rada i angažovanja reprezentacije ne bi bile ovako uspešne. Od 2014. Savez, takođe, finansira Razvojnu ligu za devojčice 12-15 godina, prvo takmičenje za mlađe u istoriji srpskog ženskog fudbala. To je, uz edukaciju trenera, ključ svih uspeha.

Za sve selekcije važna je dobra saradnja sa klubovima?

-Osim manjih pojedinačnih slučajeva, saradnja je sjajna. Nismo mogli ni zamisliti pre pet godina koliko mladih i dobronamernih entuzijasta radi u ženskom fudbalu. Pored trenera, imamo mnogo sportskih radnika, entuzijasta. To je naša snaga. Sa trenerima sve bolje sarađjujemo, jedni od drugih učimo, sve u zajedničkom interesu, a to je da ovoj talentovanoj deci obezbedimo što bolje uslove za napredak.

Pred nama je Evropsko prvenstvo u Belorusiji, šta možemo da očekujemo u veoma jakoj konkurenciji?

-Mi smo mala zemlja, sa slabom tradacijom u ženskom fudbalu. Gradimo našu novu kuću, krenuli smo 2010. od temelja, ugrađivali pažljivo ciglu po ciglu, sređivali je, uselili smo se u nezavršenu . Trenutno radimo fine radove, koji zahtevaju i uzimaju dosta vremena, ali ih vrlo strpljivo i pažljivo izvodimo. I ne planiramo da stanemo. Od devojaka sam pred utakmici sa Islandom tražila da pobede, jer to do tada nije uradila ni jedna selekcija! Prvi gol protiv Islanda je postigla naša A selekcija, koju sam vodila 2013. u Beogradu (1:2). Tada je to bio veliki uspeh. A sada su kadetkinje protiv Islanda nadmašile sva očekivanja, postigle pet golova!? Mi smo uvek verovali u njih, ali uvek se, naravno,pitaju i protivnici. U Belorusiji ce imati čast da igraju sa najboljima u Evropi. Veći motiv od toga i igranja za svoju zemlju, devojkama ne treba, zaključila je Suzana Stanojević.

FSS