Bunjevčević: Nije sve tako crno, ali promene su neophodne

DVA meča manje u pripremama reprezentacije Srbije, ali je pitanje da li smo napravili i korak dalje bez obzira na to što je Srbija konačno pobedila Estoniju (1:0) u Talinu. Drvlje i kamenje se bacalo i na selektora i na reprezentativce, a "Novosti" su zamolili dvojicu Gorana, Stevanovića i Bunjevčevića, da prokomentarišu stanje u našem fudbalu.

- Sujeta caruje našim fudbalom, ne baratamo činjenicama već donosimo sud bez dublje analize. Ja ću, naravno, reći kako vidim naš fudbal, dobronamerno ću podeliti i neki savet, ali hoću samo da se zna da je to moje mišljenje, a ne kritika postojećeg stanja - rekao je na početku razgovora Stevanović.

Nekadašnji trener Partizana i selektor Gane nastavlja:

- I danas imamo dobre igrače, ali više nemamo vanzemaljce poput Piksija i Deje Savićevića, koji su mogli sami da reše meč. Mislim da i ključ pobeda leži u dobroj odbrani. Govorim iz ličnog iskustva, na Svetsko prvenstvo u Nemačkoj smo otišli tako što je selektor Ilija Petković, kome sam ja asistirao, zacementirao odbranu koja se nije menjala, a u kvalifikacijama je primila samo jedan gol. Kada se ta odbrana, zbog povreda, raspala na samom SP, doživeli smo neuspeh. I zato savet selektoru: napravi odbranu koja će stalno da igra dok se ne uigra, dok igrači zadnje linije ne budu mogli da igraju i žmureći.

Plavi ističe da stvaramo dosta šansi, ali golove lako primamo.

- Poljaci su otišli na EP tako što su igrali na kontranapad. Dobijali su utakmice i kada su imali manji posed lopte, ali su se orijentisali na nisku zonu, sa 7-8 igrača nazad, a kada bi došli u posed lopte, hitro bi kretali u napad. Nisu oni bili bolji od nas, ali mi smo promašivali, a oni su postigli jedan gol i slavili. I opet, ko zna koji put, doživeli smo poraz jer smo jeftino primili gol.

Odbrana šuplja, a napad neefikasan.

- Mislim da bismo morali da igramo sa dva špica. Opet kažem, to je moje mišljenje, na osnovu pređašnjih iskustava. Kod Petka su u špicu igrali Savo Milošević i Mateja Kežman, a kod Radomira Antića, koji je reprezentaciju odveo na Mundijal u Južnoj Africi, napadački tandem su činili Nikola Žigić i Marko Pantelić. I to su poslednji uspesi. Za sistem 4-3-3 su, ipak, potrebni specifični krilni igrači, ali i kontinuitet.

Toliko od Gorana Stevanovića, a Goran Bunjevčević, nekadašnji fudbaler Crvene zvezde, u kojoj je kasnije bio i sportski direktor, i Totenhema, na ista pitanja odgovara više diplomatski.

- Posle utakmice svi su generali pametni, a krivce je uvek lako naći. Na 1.000 zašto uvek će biti 1.000 zato. Kadrovi, i igrački i funkcionerski, uvek će biti predmet polemike, a sebi pravo da kritikuju daju i oni koji nikada nisu šutnuli loptu. Mada, i kada se sastanemo mi, bivši igrači, često ne možemo da nađemo zajednički jezik. A ja mislim da prvo mora da se povrati duh reprezentacije.

Bunjevčević tvrdi da je ključ uspeha atmosfera i buđenje nacionalne svesti.

- Srbija je zemlja u kojoj je ogovaranje deo svakodnevice, najčešće bez povoda. Teško da možete da čujete lepu reč, a nigde nema sportske analize. Mislim da je to posao za stručnjake, možda treba u FSS pozvati i bivše selektore i da se razgovara otvoreno, bez sujete. Sadašnji selektor Ćurčić je, čini mi se, malo zatvoren, kao da mu je neprijatno da kaže šta mu leži na srcu.

Bunjevčević smatra da nije problem u trenerskom kadru.

- Nemamo veliki broj trenera koji mogu da budu selektori, možda pet-šest, ali su to ljudi u najboljim godinama spremni da u naš fudbal unesu novu energiju. Izgubilo se, nažalost, mnogo vremena, sada imamo političke izbore, pa one u FSS. A bitno je da oni budu fer i korektni.

Na kraju Goran Bunjevčević zaključuje:

- Nije sve toliko crno, ali promene su neophodne. Ne valja što stalno jedni drugima nalazimo mane, ako tako nastavimo bićemo gori i od političara!