Kosović skrenuo pažnju asistencijama i dobrim partijama: Prvi dres koji sam nosio bio je Zidanov

ONI koji su nešto slabije pratili Partizan u poslednje vreme sigurno su bili iznenađeni kada su na prolećnoj premijeri protiv OFK Beograda videli u Tomićevom timu momka sa brojem 27 na leđima. Nebojša Kosović je crno-belu opremu zadužio pre pola godine, ali je tek sa dolaskom Ivana Tomića dobio priliku da pokaže šta zna.

Sa dve asistencije u pobedi nad niškim Radničkim skrenuo je pažnju na sebe i najavio da bi u bliskoj budućnosti trebalo da igra znatno ozbiljniju ulogu u veznom redu Partizana. Smernica za karijeru mladog crnogorskog fudbalera stigla je iz Francuske.

- Prvi dres koji sam dobio u životu bio je Zidanov. Najviše mi je u sećanju urezano Svetsko prvenstvo u Nemačkoj 2006, kada je Francuz dominirao, ali na kraju se desilo to što se desilo. Izuzetno poštujem Dejana Savićevića i Mirka Vučinića, a iz mlađe garde Nemanju Matića i Dušana Tadića, s kojim sam kratko vreme trenirao u Vojvodini i već tada video o kakvom se igraču radi - objašnjava Kosovića.

Fudbalska filozofija momka koji je sa 16 godina i 33 dana debitovao za Vojvodinu usko je povezana sa lepotom igre.

- Uživam dok igram, mnogo volim kada protivnik ne može da mi uzme loptu. Zato mi je dok sam bio mlađi u Standardu teško padalo kad ne igram, mrzovoljan sam dolazio na treninge. Za razliku od tog perioda, sada sam mnogo zreliji, pa mi ni prvih šest meseci u Partizanu kad nisam igrao nije teško palo.

Kosović je debitovao kod Milinkovića u Vojvodini, isti trener ga je i doveo u Partizan, ali ga jesenas nije bilo "ni na mapi".

- Radio sam iz sve snage, naučio sam se na greškama iz Belgije, a moram da kažem da mi je mnogo pomogao Saša Ilić, koji mi je davao dodatnu snagu i motivisao me da izdržim i budem strpljiv. Drago mi je što sam deo ekipe koja ima mnogo prostora za napredak i siguran sam da ćemo taj prostor iskoristiti na najbolji način.

Mladi vezista priznaje da mu je poraz u večitom derbiju teško pao, o čemu svedoče suze na travnatom tepihu odmah po završetku meča.

- Po prirodi sam emotivan, a uz to sam partizanovac od malih nogu. Sećam se dobro koliko je poziva i čestitki iz Nikšića bilo kada sam bio u timu Vojvodine koji je savladao Zvezdu na "Marakani" 3:0. Ovo mi je bio prvi derbi, imao sam šansu u 90. minutu pred "grobarima" za izjednačenje. Teško mi je palo, ali idemo dalje - završio je Kosović.

VEČNO ZAHVALAN BUTOROVIĆU
VEZISTA crno-belih je u fudbalske vode ušao već sa pet godina u rodnom Nikšiću. Sa 12 je zadužio dres Vojvodine.
- Novosađani su me primetili na reprezentativnim turnirima mlađih kategorija. Imao sam podršku svih, a večnu zahvalnost dugujem pokojnom predsedniku Vojvodine Ratku Butoroviću. Debitovao sam sa 16 godina i 33 dana, a sa nepunih 19 godina sam postao igrač Standarda. Posle uspešne epizode u Ujpeštu, gde sam uzeo kup, vratio sam se u Lijež, gde definitivno nije bilo sreće za mene - podsetio se Kosović dela karijere pre potpisa za crno-bele.