Sinovi Boškana i Laneta Jovanovića zajedno treniraju fudbal: Petice u dnevniku, desetke u kopačkama

NAJVAŽNIJE je da nam se deca bave sportom. To uglas ističu naše legende, Slobodan Boškan, proslavljeni odbojkaš, olimpijski šampion sa pregršt reprezentativnih i klupskih titula, sada selektor reprezentacije Crne Gore, i Milan Lane Jovanović, čuveni fudbaler, reprezentativac, internacionalac koji je nosio dresove Vojvodine, Anderlehta, Šahtjora, Standarda, Liverpula...

Naime, njihovi sinovi, Vuk Boškan i Lazar Jovanović, osnovci sa svim peticama u dnevniku, zajedno treniraju fudbal u novosadskom klubu Meridijan u generaciji desetogodišnjaka koji su dve godine zaredom prvaci Mini Maksi lige Srbije za 2006. godište, a ove sezone jure i treću titulu. Očevi, ostvareni u sportskim karijerama, međutim, više pažnje posvećuju činjenici da im deca odrastaju u zdravom okruženju.

- Obožavam fudbal - kaže Lazar, krilni napadač i "polušpic". - Ovde treniram već tri godine, a počeo sam u Anderlehtu tri godine pre dolaska u Novi Sad. Zavoleo sam uz tatu, jer sam ga gledao sa tribina, a ulazio sam i na teren kada su bili prvaci. Volim i treninge i utakmice, a posebno da driblam. Skupljam i sličice fudbalera, a najviše volim Mesija. Navijam za Partizan, zbog dede Stamenka, ali i za Anderleht i Barselonu.

Sa svoje strane, Vuk Boškan, koji već četiri i po godine igra na poziciji zadnjeg veznog, s koje često postiže mnogo pogodaka, navijač je Vojvodine, a voli i Barselonu.

- Svi pitaju zašto nisam odbojkaš kao tata - kaže Vuk. - Bio sam, trenirao kod njega u klubu Dunav volej neko vreme, ali mi je fudbal draži. Krenulo je od šutiranja lopte u parkiću sa vršnjacima. Dopalo mi se i želeo sam da treniram. Ne pratim mnogo prenose na TV, jer više volim da igram. Ovde u ekipi smo svi drugari, dugo se poznajemo i družimo van terena.

Fudbalski vuk, Lane Jovanović, ne štedi reči hvale za uspešnu generaciju dečaka i u prvi plan ističe zasluge mladih trenera i pedagoga koji rade sa decom.

- Dečaci su posvećeni, vole fudbal, dobra su grupa i odlična ekipa, a vreme će pokazati hoće li i svi biti fudbaleri - kaže popularni Lane. - Činjenica da su dvostruki prvaci Srbije daje argument da se u njih veruje. Moja generacija je imala sreću i rasla u zdravijem sistemu, idoli su nam bili učitelji, treneri... Sada se deci nameću neke druge vrednosti koje krive sliku, pa je mnogo teži posao vaspitavati ih. Meni, kao roditelju, važno je da deca kroz sport izgrade karakter u zdravom okruženju.

Isto govori i Slobodan Boškan, koji školu fudbala vidi kao bazu iz koje, kako kaže, izlaze zdravi ljudi za društvo.

- Sport jeste zdrav milje, a deci bi trebalo da bude jasno da iako su najbolji na svetu, to ne znači ništa bez karaktera kompletne ličnosti koji izgrađuju. Uz školu i sport brže će se oformiti - kaže Boškan.

SLOBODAN Boškan za Lazara Jovanovića ima samo reči hvale.

- Sjajno igra, kako samo kontroliše loptu i nameće se u inače kvalitetnoj grupi dečaka koja deluje kao ekipa odraslih, školovanih fudbalera - kaže Boškan.

Ni Milan Jovanović ne štedi komplimente za Vuka Boškana.

- Motorički je fenomenalan i može da se bavi bilo kojim sportom uspešno. Ima visinu, brzinu, izdržljivost i koordinaciju, osnovu za vrhunskog sportistu - kaže Lane.