Stanković: Vreme je da Zvezda ponovo bude elita

* Igračka karijera je za vama, da li ste zatvorili tu knjigu "u glavi", kako se sada osećate, da li vam nedostaju teren, svlačionica, utakmice?

- To će mi uvek nedostajati, ali uvek. Međutim, imam sreću što nastavljam da budem na terenu ili pored njega. Živim sa Interom, u svakodnevnom kontaktu sam sa igračima i tu nalazim onu ravnotežu koja bi mi, da radim neki drugi posao, nedostajala. Bitno je da sam kao igrač ostavio neki trag i da nastavljam da koračam fudbalskim putem.

* Krenuli ste u trenerske vode, pa ste stali, za stalno ili?

- Kada sam dobio poziv od Stramaćonija, koji mi je prijatelj, da mu budem pomoćnik u Udinezeu, još sam bio svež, nedostajale su mi utakmice... Prihvatio sam i moram da kažem da je to za mene bila dobra godina, stekao sam novo iskustvo, jer fudbal na terenu i gledan sa klupe, to su dva sveta različita. Kao igrač, znaš šta ti je raditi i potpuno si svoj, ovako, sa strane, vidiš sve drugim očima.

* Biti tim-menadžer je svakako zahtevan posao, da li je zanimljiviji od trenerskog?

- Ja nisam tim-menadžer, kao u Engleskoj, ja sam klub-menadžer. U čemu je razlika? Kao klub-menadžer ja sam uvek tu, uz ekipu, sarađujem sa direktorom, pratim rad, studiram,reagujem po potrebi. Tu sam da pomognem treneru Mančiniju po potrebi, ali ne ulazim u taktiku, odabir igrača. Zanimljiv je to posao, ne kao trenerski, ali opet nudi mnogo toga bitnog i interesantnog.

* Da li to sebe testirate, da li ćete u trenerske vode ili u direktorsku fotelju?

- Srećan sam što sam radio kao trener u Seriji A, a još sam srećniji što radim u mom, velikom Interu. Bilo je dosta promena, a primarni cilj je da obezbedimo mesto koje vodi u Ligu šampiona.

* Inter je na čelu, može li opet do titule?

- Dugačko je prvenstvo, a borba će potrajati, slutim, do poslednjeg kola. Imali smo ta dva kiksa kod kuće, protiv Lacija i Sasuola, što se događa, ali mi hoćemo, možemo i želimo da idemo do kraja. Dobra smo ekipa, talentovana i tehnički odlično potkovana, a Mančini je izmislio nešto novo. Rotira, ali tako da protivnički treneri, ali i mi u klubu koji smo stalno uz njega, ne znaju koji će tim da izvede. I, kao po pravilu, iznenadi ih.

* Ko je najopasniji rival: Napoli, Fiorentina, Roma ili probuđeni Juventus?

- Uvek Juventus. To sam pričao i pre starta, ali i kada je slabo započeo sezonu. Promenili su četiri-pet igrača, pregrmeli su te dane i zabeležili devet pobeda zaredom i evo ih na drugom mestu. Ne, ne plašim se Juventusa, ali ga izuzetno respektujem. Fiorentina sa Portugalcem Paulom Sosom igra mnogo dobar fudbal, ali se i ona spotakla, takođe kod kuće, protiv Lacija. Napoli je doveo trenera, Mauricija Sarija, koji sjajno radi svoj posao, igra i lepo i efikasno, i na svom terenu ali i na gostovanjima i zaseo je na čelo tabele. Još ako angažuje dva igrača ove zime biće ozbiljan kandidat za osvajanje skudeta. Prvenstvo sigurno nije bilo zanimljivije u poslednjih pet-šest godina, pa pogledajte tu gužvu u vrhu tabele, prve četiri ekipe su u tri boda.

* Imali ste uvek sjajan odnos sa Mančinijem, kakva je saradnja sada na relaciji trener - klub-menadžer?

- Mančini i ja smo bili saigrači, pa mi je bio trener, sarađivali smo sjajno i ta saradnja se nastavlja. Na pravi način. Naš odnos je fenomenalan, znamo se 18 godina. I Mančini je sazreo kao trener, Engleska mu je prijala, nije se vratio u Italiju isti, oseća se to ostrvsko iskustvo, za njega više nema iznenađenja, sve drži pod kontrolom.

* Kvalitet fudbala u Italiji u vaše igračko vreme i sada?

- Vremena se menjaju, ali mogu reći da se kvalitet vraća. Postojala je klupska kriza u Italiji koju je na izvestan način nivelisao Inter osvajanjem Lige šampiona, a potom i Juventus plasmanom u finale najjačeg klupskog evropskog takmičenja. Mislim da će zimski, a pogotovo letnji prelazni rok potvrditi moje reči i da će se u "kalču" ponovo igrati vrhunski evropski fudbal.

* Kvalitet srpskog fudbala i neko poređenje sa italijanskim, ako postoji?

- Uz dužno poštovanje, to ne može da se poredi. Ali ja sam optimist jer vidim da u Evropu dolaze neki novi dečaci i dobro igraju fudbal. Srbija je bila i ostala, u to sam siguran, nepresušan izvot talenata.

* Crvena zvezda kako je vi vidite, neprikosnovena u Srbiji, može li nešto da napravi i u Evropi?

- Pratim naravno sve što se događa na crveno-belom delu Topčiderskog brda. Znam da Zvezdu muče finansijski problemi, ali je opet imala neverovatnu polusezonu. Ima sjanog trenera Grofa Božovića, koji razmišlja samo o fudbalu i ne dozvoljava da mu ti, drugi problemi, poremete harmoniju u ekipi. I zato i treneru i igračima čestitke. Očekujem još bolje dane, očekujem da Zvezda stane na noge, osvoji titulu prvaka i plasira se u Ligu šampiona. To bi predstavljao fenomenalan uspeh za klub, ali i za Srbiju.

* Mali Grujić je sada hit, transfer u Liverpul se pratio kao nekada "Julija Džons", šta mislite da li je za njega bolje što je ostao još šest meseci u Zvezdi?

- Mislim da je bolje što je ostao do leta da u crveno-belom dresu završi sezonu za pamćenje. Grujić odlično igra, sjajno razmišlja i mogao bi da zatvori tu priču i onda mirno ode u Englesku. I ja sam potpisao ugovor sa Laciom u martu, a otišao u junu i sve je ispalo super.

* Otišli ste kao izuzetno mlad igrač i napravili vasionsku karijeru, međutim, mnogi su se izgubili, potonuli, nestali. Šta biste poručili tim klincima iz Srbije koji su na meti evropskih klubova?

- U svakoj varijanti, faktor sreće je izuzetno bitan. Svi mi koji smo se odricali, ali i uživali u fudbalu, morali smo da se ogrnemo i skutima sreće. Izbor je takođe jako bitan, ja sam dobro izabrao i sve je kasnije bilo okej. A poruka, neka bude kratka i jasna: nikada ne odustajte od svojih snova! Biće i loših trenutaka, ali morate verovati u ono što radite, i da radite ono u šta verujete.

Dejan Stanković, čovek kome se mora verovati.