Matija Babović - Romantični golgeter i napadač budućnosti

- Nisam zadovoljan sa 14 golova, morao sam da postignem više, ne volim kada prođe utakmica a ne upišem se u listu strelaca.

Matija nije klasičan centarfor, hoće da se vrati i pomogne u defanzivim zadacima, voli da asistira, mnogi mu zameraju što nije sebičniji.

- Znam da je centarfor dobar onoliko koliko golova postigne, zato mi zameraju što nisam agresivniji, što ne mislim samo na loptu u mreži... Ali, mi u OFK Beogradu igramo u stilu: svi za jednog, jedan za sve, pa zato volim da igram za ekipu. Možda je to moj minus, ali takav sam, ne umem da budem sebičan.

I pored takvig stava, Matija je rođeni golgeter, golove postiže sa obe noge, i glavom, slobodni udarci se za njega poslastica.

- Desnica mi je uzdanica - sa smeškom priča ovaj 184 cm visoki napadač. - Ali dosta dobro igram i levom nogom. Mnogo sam radio na tome, jer, kada se budem otisnuo u profesionalce neću moći da se "nameštam". Volim da šutiram "slobodnjake", ostajem posle treninga da vežbam sa našim trenerom, a ko može bolje te tajne da mi prenese od Dževada Prekazija. I igru glavom mogu još da popravim, a moram da smanjim i broj promašaja...

Počeo je Matija da loptu šutira u školi fudbala Vračar, a pre toga dok je jedva hodao rušio je sve po kući.

- Kažu mi roditelji, koji su moja uzdanica od prvog dana, da sam šutirao loptu i pre nego što sam prohodao. Onako, sa zemlje. Da sam odbijao igračke. Prvi učitelj mi je bio Aca Kovačević koji me je uveo u tajne fudbala, a najviše sam naučio od Dževada Prekazija koji me trenira u OFK Beogradu i njegovog pomoćnika Nikole Filipovića.

Uzdanica je kadetske ekipe "romantičara", koja je neprikosnovena na srpskim prostorima.

- Sazreli smo, dugo igramo zajedno, vreme je da osvojimo titulu. Imamo veliku prednost, pobedili smo Zvezdu na "Marakani" (3:0), Partizan u Humskoj (2:0), Čukarički, Rad... Prošle sezone izgubili smo prvo mesto za "pola boda" od Zvezde, i u pionirima smo stali u poslednji čas. Sada je vreme da mi slavimo.

Mladost - hrabrost. Kod Matije, taj optimizam ima pokriće.

STEFAN
POREĐENjA su u fudbalu, kao i u životu, normalna pojava, pa je neizostavno pitanje: šta misli Matija o bratu od strica Stefanu, kapitenu Partizana, i da li će biti bolji igrač od njega?
- Stefan je po znanju mogao da ima i mnogo bolju karijeru, mada je već ostavio pečat u OFK Beogradu, Partizanu, igrao je za renomirane evropske ekipe: Nant, Fejenord, Saragosu... A ja moram da razmišljam pozitivno, zašto ne bih bio bolji od Stefana? Uostalom, ja igram fudbal da bih napravio nešto veliko, da bih bio najbolji.