HOĆE li Luka Adžić biti bolji igrač od oca Ivana? Pitanje staro koliko i fudbal, a teško je biti dobar prognozer kada sin ima 17 godina, a otac je bio kapiten Crvene zvezde i debitovao sa 16 leta kod Dragoslava Šekularca.


Luka je ekstratalentovan, to nije sporno, ali Ivan mu ne da ni da se nasmeje dok pričamo o ovoj temi, jer tvrdi da još ništa veliko nije pokazao?! Ipak, to ne pogađa Adžića juniora koji kao pravo beogradsko dete, koje raste na ovoj usijanoj kaldrmi, veruje u sebe. A o ocu, sa širokim osmehom, kaže:


- Gledao sam ga samo na kasetama, nije bio loš igrač.


O sličnostima i razlikama ovako:


- Mi smo potpuno suprotni, ja sam tehničar a on je bio sprinter.


Priča Luka da voli Nejmara, iako nemaju nikakve sličnosti, kaže da mu je kao plejmejkeru nekako najbliži Mesut Ozil.

PANOVIĆ JE PRAVI SAMO se malo Luka zamislio kada smo pitali ko su najbolji klinci...
- Vanja Vučićević (sin Nebojše, nekadašnjeg asa Partizana, prim. red.) je sigurno trenutno najbolji špic, a sviđa mi se i kako igra Damjan Gojkov, koji je već postao standardan u OFK Beogradu. Siguran sam i da će Milan Panović, moj saigrač iz omladinaca, uskoro u prvi tim Zvezde. Sjajan je tehničar, snažan, brz, pravi prototip modernog napadača.

- Više volim da dodam loptu za gol nego da ga sam postignem.


I odmah replika Ivana Adžića:


- Ma, svi vi volite to da pričate, ko ne voli da postigne gol.


Luka, ipak, ne prihvata očevo mišljenje.


- Pokazujem ja to na utakmicama, do sada sam bio tri puta strelac, a asistirao sam osam puta. A tek smo na polovini polusezone.


Nedavno, rešio je meč sa Partizanom (3:1) driblinzima i asistencijama. Mnogi kažu da je Luka nešto između Piksija Stojkovića i Dejana Savićevića, ali on dečački odbija bilo kakvu vrstu poređenja:


- Uh, svašta se priča, ali je to daleko i da se pomene, pa ja sam još omladinac, a oni su bili svetski asovi.


Sa pet godina je Luka počeo da trči za loptom, prvo u školi fudbala "Top fudbal" u Novom Beogradu, a potom u zemunskoj "Altini".


- Na "Marakanu" sam kročio sa sedam godina i verujem da ću još dugo tu ostati. Sada sanjam da stignem do prvog tima, mada sam svestan da je konkurencija žestoka.


TATA IVAN SAMO KRITIKUJE TATA Ivan ne voli da hvali naslednika:
- Za Luku je ovo najopasnije vreme, na granici je kada se ili postaje igrač ili se gubiš u opštem fudbalskom metežu. Ne volim što ga toliko hvale kada još ništa ozbiljno nije uradio. Drago mi je što voli fudbal, što mu je posvećen, promenio je pet-šest trenera i kod svakog je bio standardan. Ne hvalim ga, samo kritikujem, a kada ja budem zadovoljan i to mu glasno i jasno kažem, znaće da je postao igrač. A tada niko neće biti srećniji od mene.



Tvrdi Luka da nije nestrpljiv, mada ne krije da veruje da će ga Grof Božović povesti bar na pripreme.

- Ne žurim, jer znam da vreme radi za mene. Mogu da igram za omladince još ovu i narednu sezonu. Ipak, radovao bih se kada bih, što je u Zvezdi tradicija, dobio poziv na pripreme kako bi trener mogao da se uveri u moje kvalitete. A onda da se vratim među svoje, jer je najvažnije da igram.


Kaže da je kratko igrao sa Lukom Jovićem, da je dobar drug sa Grujićem...


- Njih dvojica i Ristić su duh Zvezdine omladinske škole i njihov put je i moj. Oni su stariji od mene, ali krče put i meni i mojoj generaciji.


Postao je Luka i omladinski reprezentativac.


- Igrao sam protiv Meksika, Japana, Holandije i Mađarske, ali jedva čekam i zvanične utakmice.


I opet osmeh, širok kao Dunav. Dođite, gledajte ovog momka jer on je predodređen da jednoga dana bude veliki as.