Došao je u Staru Pazovu da pozdravi generaciju sa kojom je fudbalski odrastao, ali zbog spleta okolnosti nije bio član ekipe na Novom Zelandu - Danilo Pantić. U glavi mu je bila pomešana sreća i tuga, jer mogao je i on danas da nosi oko vrata zlatnu medalju... Međutim, pre šest meseci posvađao se sa upravom Partizana i udaljio se od prvog tima. Odbio je da potpiše novi ugovor, a odgovor tadašnje uprave i stručnog štaba bio je odstranjivanje iz prvog tima.


I nije bilo druge nego da Danilo Pantić poput cele nacije, gleda kako njegovi vršnjaci na Svetskom prvenstvu na Novom Zelandu ruše sve pred sobom. Sve do zlata!


- Ovo je i moj uspeh - rekao je Pantić. - Sve vreme smo bili u kontaktu, čestitao sam im porukama. Osećam se kao da je i moja medalja, jer sam deo ovog kolektiva. Mnogo mi je bilo žao što nisam učestvovao, ali osećam se kao da sam i ja osvajač zlatne medalje. Drago mi je što su uspeli, ovo je ogroman uspeh za celu naciju.


Ne krije da mu je bilo teško...

- Bilo je mnogo nervoze. Najteže mi je bilo kad su bili penali protiv Amerike u četvrtfinalu. Na kraju je dobro ispalo.


Bio je u kontaktu sa mnogim igračima, pre svega sa nekadašnjim saigračem iz Partizana Andrijom Živkovićem, zatim sa Mijatom Gaćinovićem, Stanišom Mandićem...

- Znam da su i njima moje poruke značile tokom turnira...


Narednih dana Pantić odlazi u Čelsi...