Novi šef stručnog štaba Partizana Zoran Milinković, vratio se u klub u koji je prvi put kročio još davne 1977. godine! Da, dobro ste pročitali. U brojkama nema greške. Zapravo, to je samo jedna od praznina u biografiji ovog stručnjaka o kome se ovih dana govori sa povodom.

Elem, razni portali i „marketi” odmah posle imenovanja odličnog stručnjaka za kormilara crno-belih, objavili su podatak da je prvi put kročio u Humsku 1989. godine.

IZ ZVEZDE U - BANjALUKU Zoran Milinković je 1992. godine bio na korak od prelaska u - Crvenu zvezdu. Posle probnog rada, nekolkiko prijateljskih mečeva, ipak je odlučeno da sa grupom igrača u kojoj je bio i Zoran Jovičić, pa Nonković, Milinković ode u banjalučki Borac. Zbog rata na prostoru BiH, crveno-plavi su kao domaćini u to vreme igrali u Valjevu i Kostolcu. Iz Borca Zorana je put odveo u niški Radnički.

- Prve korake na fudbalskom igralištu napravio je u TEK iz iz rodnih Velikih Crljena. Čim je napunio devet godina Zoran je počeo da trenira u najmlađim selekcijama Partizana. Bilo je to 1977. godine - priseća se Milinkovićev rođeni brat Dragan, pedantni hroničar Zoranovih fudbalskih puteva.

I to nije sve.

- Znao je iako veoma mali, da po dva puta dnevno autobusom putuje za Beograd. Prevedeno na brojke, to je više od 200 kilometara!

U sjanoj biografiji kormilara crno-belih ima još nekoliko detalja koji su promakli, a vredni su pomena.

Tako je recimo u zimu 1987. odmah po povratku iz vojske, potpisao profesionalni ugovor i ubrzo postao član tadašnjeg drugoligaša Mladosti iz Petrinje, gde je proveo dve i po sezone. Josip Kuže, tadašnji trener zagrebačkog Dinama, želeo je Milikovića u timu „modrih”, pošto je Bračun pojačao Zvezdu. Sve se završilo na željama.

Milinković se vraća u Partizan, a kao posledica razmene seli se u Vojvodinu, čime su se crno-beli odužili Novosađanima za dolazak Slaviše Jokanovića u Humsku.

U leto 1990. novo pakovanje kofera i pravac - Budva. I taj podatak je promakao hroničarima. U dresu Mogrena, tada drugoligaša, iako je igrao na mestu desnog beka, Zoran Milinković je bio najbolje ocenjeni igrač lige po izveštačima „Sporta”. I ne samo to, već je bio i prvi strelac kluba sa Lugova!

U bogatoj inostranoj karijeri, pored mađarskog Honveda, pa japanskog Fjučersa gde je igrao sa Dragišom Binićem, preko belgijskog Varegema, dolazi u Nicu sa kojom osvaja Kup Francuske. Sledeća stanica je Hanza iz Roštoka, pa kiparski Anortozis koji je u to vreme vodio naš stručnjak Dušan Mitošević. U tom klubu Milinković je proglašavan za najbljeg igrača lige, ali i za najboljeg stranca u kiparskom fudbalu!

Zoran Milinković ima čime da se pohvali. Karijera za poštovanje. Trenerski put je već poznat. Partizan je samo novo poglavlje.

ŠEGI PRE KIZE

U fudbalskim klubovima, ali i mimo njih Zorana Milinkovića, mnogi oslovljavaju sa - Kiza. Međutim, ima i onih koji znaju da je njegov prvi nadimak bio - Šegi.

- Pet godina smo živeli kod bake u Australiji. Kada smo se vratili u Srbiju, Zoran je imao šest godina i slabije je vladao maternjim jezikom. Tako su se dešavali i lapsusi. Kako nam je porodična kuća bila tik uz igralište TEK, tu su usledili i prvi fudbalski koraci. Grupa tadašnjih ljudi iz kluba, posmatrajući kako barata loptom koja je bila „veća” od njega, konstatovali su da dribla kao Šeki, aludirajući na Dragoslava Šekularca. I onda, prilikom jednog driblinga Zoran je napravio lapsus izustivši: „Driblam kao Šegi” - uz osmeh objašava brat Dragan.


SPEC.

Prvi trener Zoranu Milinkoviću u Partizanu bio je legendarni Baja Marić.