Škuletić za „Sport“: Da samo jednom obučem dres Srbije i ne moraju nikada više da me pozovu

Ubitačan tandem Partizanovih napadača Petar Škuletić - Danko Lazović je doneo pobedu u Lučanima i stavio tačku na novi uspešan ciklus tima iz Humske, koji je u proteklih dvadesetak dana odigrao pet mečeva. U tom periodu je uspeo da odoli Totenhemu, zadrži stoprocentan učinak u Superligi i ostane na čelnoj poziciji i pored utakmice manje u odnosu na rivale.

Otud je gorka pilula u utakmici Lige Evrope sa Asterasom brzo prošla kroz grlo i nije ostavila nikakav trag na tim Marka Nikolića, koji polako postaje kaznena ekspedicija za rivale u domaćim okvirima.

Jedan od najzaslužnijih Petar Škuletić sumira minuli period...

- Smatram da je drugi ciklus takmičenja u sezoni, između dve reprezentativne pauze, jednako uspešan kao i prvi, iako imamo jedan poraz na kontu. Tom meču sa Asterasom se davalo možda i previše značaja, kao da su ljudi malo postali nerealni u očekivanjima i zaboravili na koji način smo razmišljali tokom leta, kako su stizala pojačanja i šta se sve dešavalo. Ne treba da se zaboravi da smo kao primarni cilj imali plasman u neko od evropskih takmičenja, da smo u nekim momentima bili prepušteni sami sebi - ističe za "Sport" Škuletić i dodaje:

- To nas je verovatno dodatno zbližilo, probudilo inat u svima nama, pa je malo nedostajalo i da stignemo do Lige šampiona. Ali, dobro nam je i u Ligi Evrope, stičemo iskustvo sa jakim ekipama, svi zajedno rastemo iz dana u dan i sve to primenjujemo u domaćem takmičenju. Otud i ta serija bez poraza u Superligi, prvo mesto sa mečom manje od rivala i doza samopouzdanja koja je nemerljiva, otuda i bod protiv velikog Totenhema.

Šta je snaga ovog tima Partizana?

- Zajedništvo, sloga, prijateljstvo, uzajamno poverenje, spremnost na odricanje zarad ekipe i uspeha Partizana. Nismo promenili tim tokom leta, već smo ga upotpunili sa momcima koji imaju i igračke i ljudske kvalitete i koji su se ekspresno uklopili u grupu koja je oformljena nekoliko meseci ranije. Takođe, mnogo igrača je poniklo u Partizanu i nije potreban dodatni kurs da se objasni šta igrač mora da radi kada obuče crno-beli dres i izađe na teren. Iz toga je proizišla naša složnost, timski duh, a onda i rezultati, pojedinci, kojima se „zalomi” da reše neki meč...

U tim rečima najviše pronalazimo upravo vas, pa i vašeg partnera u napadu Danka Lazovića. Čini se da igrate sezonu iz snova?

- Hvala vam na tome, ali ne volim previše da pričam o sebi, pomalo mi je i neprijatno. Ipak, nisam ni od onih lažno skomnih, pa ću reći da sam imao vere u sebe i osećao da će ovo biti sezona o kojoj sam maštao. Ispunio mi se dečački san da zaigram za prvi tim Partizana i imam motiv do neba da se dokažem na svakom treningu, utakmici... A i treneru Marku Nikoliću sam obećao da ću mu u svakom sekundu provedenom na terenu vratiti za poverenje koje mi je ukazao i za to što je insistirao na mom dolasku... Kockice su se poklopile u svakom smislu, imam sjajne saigrače, Lazovića sa kojim se razumem pogledom u napadu, kapitena Ilića, Drinčića i sve ostale momke koje podjednako volim i poštujem. Hvala im što doprinose uspesima kluba, ali i mojom ličnim ostvarenjima.

Da li je pre sedam godina moglo bez zaobilaznog puta? Bili ste pri prvom timu, ali je neko procenio drugačije?

- Verujte da o tome uopšte nisam razmišao. Činjenica je da sam tada, posle nekoliko treninga kod trenera Miroslava Đukića, precrtan i bio sam strašno razočaran. Mislio sam da se nikada neću vratiti, iako sam prošao kompletnu školu Partizana, doživeo mnogo lepe stvari kao klinac. Odjednom se sve srušilo i morao sam na neku drugu stranu. Ali, čudni su ti putevi fudbalski, sve se okrene i eto sada sam tu gde sam oduvek želeo da budem. I, uživam i svakom trenutku.

Šta ste sebi postavili kao cilj sa Partizanom?

- Za početak sam postavio kratkoročni cilj, a to je da pobedimo u večitom derbiju. A, generalno gledano - želim trofej prvaka države i da što dalje doguramo u Evropi. Ako se uz sve to poklope i neki lični uspesi, naravno, pod uslovom da klupski imaju prioritet biću još srećniji. Zapravo, neka se samo nastavi naša lepa priča sa početka sezone i smatram da nemamo razloga za brigu. Biće ovo godina ofarbana u crno-bele boje - zaključuje Petar Škuletić.

SRBIJA JE MOJA ZEMLjA I – REPREZENTACIJA
Crnogorci bi ga rado videli u svojoj reprezentaciji, ali Petar Škuletić je, kako sam reče povišenim tonom - Srbin i može da igra samo za zemlju koju oseća u srcu. Bilo je realno da napadač bude na spisku „orlova”, jer je zaista u sjajnoj formi. Sada je preskočen, ali ne gubi nadu...

- Srbin sam iz Crne Gore i nisam jedini. Mnogo nas je koji isto razmišljamo i osećamo. Imam srpski pasoš, želim da to svi znaju i da mišljenje i ono što osećam ne može da se promeni ni u kom slučaju. Zato ne bih mogao da igram za Crnu Goru, jer se vodim srcem. Kao klinac sam igrao za mlađe kategorije Srbije i želja mi je da makar jednom obučem dres najjače selekcije, taman da me posle toga više nikada ne pozovu...

Mnogi smatraju da je sada bio idealan momenat. U odličnoj ste formi, postižete gol po utakmici.

- U izbor selektora ili trenera se nikada nisam mešao, pa neću ni sada. Činjenica je da sam u dobroj formi, postižem i golove. I, ne samo ja. Danko Lazović je pozvan s razlogom, jer takođe pruža sjajne partije, a ima i još momaka u Partizanu koji sigurno zavređuju pažnju. Potajno sam se nadao da bi telefon iz FSS mogao da zazvoni sada, ali dobro, biće prilike. Eto, u novembru ima prijateljski meč, pa neka bude i tada, biću srećan - kaže Škuletić.