Obradović: Za Vaskrs sreća i titula!

Posle mnogo godina u inostranstvu, gde je gradio karijeru, Milan Obradović najveći hrišćanski praznik obeležava u rodnom Beogradu, što ga, kaže, čini neobično srećnim. Tog dana će, kao i uvek, poželeti zdravlje i sreću, pre svega, mir i spokoj, a na profesionalnom planu – titulu i pobedu u večitom derbiju sa Crvenom zvezdom.

- Rusija, Grčka, Nemačka, Ukrajina – svuda smo proslavljali Vaskrs kako običaji nalažu, ali nije to to, sve je drugačije kada si kod kuće, u svojoj zemlji, sa porodicom, prijateljima, u gradu u kome si rođen – sa osmehom kaže Milan Obradović,

U razgovoru za “Sport” Obradović priča o proslavama praznika van zemlje, odluci da se vrati u srpski fudbal, evocira uspomene na prvo iskustvo u najvažnijem meču srpskog fudbala, koje mu je ostalo u gorkom sećanju, priseća se iskustava iz inostranstva. U njegovim godinama, mnogi “okače kopačke o klin”, a Milan se vratio i ispunio dečački san.

-U tom slučaju je više dilema imala moja porodica, nego ja. Trudio sam se uvek da poslušam sebe i intuiciju i nikada se ne pokajem. I ovoga puta sam bio u pravu, jer nema za čim da žalim. Rođen sam u Beogradu, imam mnogo prijatelja, pa i fudbal sam počeo da treniram ovde i bilo je logično da se nekada vratim kući. Nisam ni sanjao da ću se vratiti i u Partizan, to je bila maštarija iz detinjstva, koja mi se ostvarila.

Posle nekoliko meseci, ostvario je i drugu želju – zaigrao u večitom derbiju, ali ga neće pamtiti po dobru.

- Koliko god to hteli da priznamo ili ne, večiti derbi je uvek u podsvesti igrača. O njemu se priča pre nego što sezona počne, kada počne, a kada se približi na nekoliko dana, kao sada, onda se i javnost podigne i počinje da “kuva” atmosfera sa svih strana. Sećam se da sam se jesenas pred utakmicu osećao veoma dobro, prijatno zbog punog stadiona, jer nemate u Srbiji mnogo prilike da igrate pred 40.000 ljudi, što je normalno u inostranstvu . Prisetio sam se tada i nekih uspomena od ranije, iz Ukrajine, Rusije, Nemačke. Ipak, izgubili smo i te uspomene nisam zapamtio po dobru, ali smo svi izvukli pouku.

Zna Obradović kako se oseća igrač koji u tako važnom meču postigne autogol. Kako je kada se suoči sa sobom, sa pogledima saigrača u svršenom činu..

- Nažalost ili na sreću, da me ne razume neko pogrešno, ali oči mojih saigrača nisu bili uprte tada u mene, već u patos. Izgubili smo utakmicu, koju faktički nismo ni odigrali. Bili smo kao statisti na terenu, u fudbalski veoma siromašnom meču. Nikada nisam imao problem da priznam grešku, iako mi se tako nešto desilo prvi put u karijeri. Bilo je to novo – gorko iskustvo sa kojim sa morao da se nosim. Nije bilo lako...

Sve čovek prebrodi, pa i neseanicu zbog pogrešnog poteza...

- Prebrodio sam tako što sam našao podršku u porodici, ali uz to i podrška saigrača, koji su mi olakšali povratak u kolosek. Kada se nešto tako dogodi, igra tako važan meč, proradi adrenalin u vama i nema spavanja, bilo da ste dobili ili izgubili. Ljudi su premotavali snimak autogola po internetu, a meni pomagala nisu bila potrebna. Premotavao sam u glavi momenat i bio sam dodatno razočaran što posle toga nismo imali reakciju, nismo uspeli da napravimo nešto na terenu, što će makar delom popraviti utisak i ispraviti moju grešku u korist Partizana. Nismo pokazali ni deo karaktera i to smo skupo platili.

Onaj “jesenji” Partizan dosta razlikuje u odnosu na ovaj sada, koji juri večitog rivala.

- Dosta smo pojačani tokom zimske pauze dolaskom iskusnih fudbalera. Dobili smo preko potrebnu konkurenciju u svim linijama i to je naš najveći adut u odnosu na jesenji derbi. Odlično radimo, imamo sjajnu atmosferu i, pre svega, imaćemo naše navijače i naš stadion kao dodatni plus na toj utakmici. Bez obzira na to što smo neke mečeve bolje igrali kao gosti, navijači su naša dodatna energija.

Često se koristi floskula da pritisak na derbiju “veže noge” fudbalerima.

- Rekao bih pre da im “veže glavu” i mozak. Definitivno tada manje rizikuješ nego u drugim mečevima, a ko manje rizikuje ima manje šanse da nešto postigne. Onaj ko reskira, možda bude nagrađen, ali je bitno da je ekipa taktički disciplinovana i koncentrisana na zahteve trenera, sposobna da iskoristi mane rivala. Tenzija često sputa mlade fudbalere, koji nemaju mnogo mečeva u nogama, pošto o takvom meču sigurno mnogo razmišljaju. Žele da se pokažu i dokažu, svesni da će biti viđeni, da je derbi ogledalo našeg fudbala o kome se priča danima pre i posle odigravanja. To im je karta za eventualni transfer, otvara vrata za Evropu i svet.

Kome će ovoga puta noge biti manje “vezane”? Ko će slaviti u derbiju. Garantuje li mu to osvajanje titule? Sve su to pitanja na koja se, u ovo trenutku, ne znaju odgovori.

- Dobiće ekipa koja bude manje nervozna, više koncentrisana i sa većom energijom na terenu. Titula se definitino rešava u narednim mečevima, iako ima još dosta utakmica da se odigra, ali ko u narednih desetak dana bude pravi, taj može da se nada trofeju. Nadam se da on ipak neće menjati vlasnika – zaključuje Milan Obradović.

MISLIO SAM DA SAM NAJBRŽI

Svojevremeno, u dresu Obilića kao mlad fudbaler, Milan Obradović je važio za jednog od najbržih igrača u Srbiji i Crnoj Gori. Ipak, jednog dana mu je, kako sam priznaje, iluziju donekle razbio tadašnji sportski direktor “vitezova” Dragiša Binić, koji ga je pobedio u trci i to u farmerkama i cipelama.

- To nije urbana legenda, nego živa istina. Važio sam za jednog od najbržih igrača u ligi, pa se često prepričavala situacija kada sam u duelu sa Crvenom zvezdom „pojurio” Vladana Mirkovića, takođe izuzetno brzog igrača, koji je bio na centru, dok sam ja krenuo iz protivničkog kaznenog postora. Stigao sam ga na 16 metara ispred gola Obilića i oduzeo loptu. Binić se spustio iz kancelarije u farmerkama i cipelama. Istegao se dva puta, zategao cipele i – pobedio me u trci do centra, sa svojih 40 godina tada. Tako dug korak, takvu brzinu još nisam video – sa osmehom prepričava Obradović.

IMAM TRIK ZA LAZOVIĆA

Gledajući mečeve najvećih svetskih klubova tokom vikenda, često smo svedoci „trikova” kojima se služe najbolji defanzivci kako bi zaustavili najbolje napadače rivala. Otuda smo i upitali Milana Obradovića imali on „cake” za protivničke igrače i kako će se, recimo, suprotstaviti Darku Lazoviću, ukoliko budu imali direktan duel na terenu.

- Svi trikovi su dozvoljeni, ako ih ne primeti sudija. Sve je to fudbal, čari fudbala, od Maradone, koji je postigao gol rukom, Pepea, kome nije strano da pljune ili šutne protivnika, Davida Luiza, koji iscenira crveni karton. Sve to viđamo u najjačim ligama na svetu, gde je parola: „snalažljiviji dobija”. Protiv brzine Darka Lazovića je „trik” biti brži i snalažljiviji od njega, brže razmišljati. Treba igrati sportski, pa su moji trikovi ti da budem maksimalno spreman i, ako nisam brži, da imam brže reakcije, da se bolje postavim – kaže Obradović.