RATNI vihor je pre dve godine zaustavio život u Libiji. Posebno fudbal koji je bio u velikoj ekspanziji, sa kvalitetnom ligom, perspektivnom selekcijom koja je sanjala i Mundijal u Brazilu. Iako društveno-politička situacija u zemlji na obali Mediterana nije još potpuno normalizovana, „bubamara“ je počela da se kotrlja, ali u nesvakidašnjim uslovima - bez gledalaca, u ligi sa dve grupe, od kojih se kasnije pravi treća...


Branko Smiljanić je najcenjenije srpsko trenersko ime u Libiji, sjajan posao sa Al Itihadom i selekcijama ove zemlje doveli su ga opet „drugoj kući“. Al Itihad više nije klub pokojnog Muamera el Gadafija, ali su ambicije i dalje najviše. Zato su u pomoć pozvali „Mudir Branka“ (gazda Branko).


- Prvi deo lige od sedam kola smo završili uspešno, na drugoj poziciji u grupi i s obzirom na to da ćemo sada imati malo vremena da se pripremimo, verujem da ćemo se plasirati među prve tri ekipe koje će se u novoj ligi od šest klubova boriti za titulu - ističe Smiljanić koji je trenutno na kraćem odmoru u Beogradu.

 

DRUŽENjE SA SRBIMA SRPSKI treneri i igrači su veoma zastupljeni u Libiji, pored Smiljanića, Slobodan Krčmarević uspešno vodi Medinu, Nikola Marjanović je u Svahiliju, a Dragan Lacmanović u Olimpiku.
- Najviše se družimo sa Krčmarevićem, jer nam je on tu u blizini. A, bogami, sa njim ćemo voditi i veliku bitku za titulu, dobro i mudro vodi tim. Lacmanovića smo videli kad smo igrali u međusobnom meču, a Marjanović je u drugoj grupi. Od igrača, dobro su igrali nekadašnji igrač Crvene zvezde Marjan Marković, ali sjajan je Dule Mihajlović. „Miha“ je moje dete iz Bežanije, igra sjajno kod Lacmanovića.

 

Kad je pre pet godina Smiljanić vodio Al Itihad do duple krune, polufinala afričke Lige šampiona, mečeve je pratilo 80.000 frenetičnih navijača, ali danas se na utakmicama i muva čuje.


- Prvi put u karijeri igram bez publike i utisak je jeziv. Igrate za bodove, a atmosfera je kao na treningu. Nema adrenalina, a ja sam trener koji temperamentno vodi mečeve, kome je huk sa tribina podsticajan. Mi smo najviše uskraćeni što se igra bez gledalaca jer Al Itihad u običnim utakmicama prati 50.000, a kad su derbiji i svih 80.000 ljudi. Slobodan Krčmarević vodi odlično Medinu, deli prvo mesto u drugoj grupi, ali njegov klub nema više od 300-400 gledalaca. Voleo bih da se sretnemo i u finalu, u borbi za titulu.


Svi mečevi se prenose na televiziji, a Al Itihad je oborio rekord u duelu sa direktnim konkurentom za prvo mesto Al Ahli Bengazijem.


- Više od 4,5 miliona ljudi pratilo je ovaj duel koji smo dobili sa 2:0 i stali na dva boda manje od lidera. Iskreno, da nismo osvojili tri boda možda bismo bili i smenjeni. U Libiji nema sentimentalnosti, pogotovo kad su najveći klubovi u pitanju, Ješić je bio smenjen posle samo nekoliko mečeva. Stare zasluge ne postoje, već samo rad, dobra igra i rezultat. Al Itihad mora da se bori za titulu, imamo pritisak, ali bez njega ovaj posao nema draž.


Život u Tripoliju se još uvek svodi na frazu „kuća-posao“, iako nema policijskog časa...


- Kvartovima uglavnom gazduju lokalne bande, a država tek uspostavlja vojsku i policiju, koju do pre mesec dana niste ni mogli da vidite na ulicama. Živimo u luksuznom hotelu sa pet zvezdica, ali čim počne da pada mrak nije najsigurnije biti na ulici. Osećamo se kao u „zlatnom kavezu“ jer imamo sve, a opet nismo potpuno slobodni, bez obzira na to što smo došli u Libiju da radimo i dnevno fudbalu posvetimo sedam-osam sati. Međutim, ono što me najviše raduje su naznake da bi država u trećem delu mogla da organzuje mečeve sa publikom. To bi bilo sjajno i za fudbal i za Al Itihad koji ima najvatrenije pristalice - nada se Smiljanić.

Mudir Branko je ponovo udarna pesnica trofejnog Al Itihada i fudbalska ličnost od ugleda u Libiji

ZALAD I KRSTEVSKI
SMILjANIĆ je četiri godine radio u Libiji, pa iako je navikao da ima Arape za pomoćnike, u Al Itihadu se govori srpski.
- Rade Zalad je trener golmana, a Makedonac Darko Krsteski mi je pomoćnik. U stručnom štabu su i Arapi, napravili smo jednu homogenu grupu koja zasada veoma dobro funkcioniše.