NEDAVNO završeni kvalifikacioni turnir kadeta bio je samo potvrda procene da u Crvenoj zvezdi konačno stasava centarfor vanserijskog kvaliteta. Iako je u reprezentativnoj selekciji bio ubedljivo najmlađi, sa samo 15 godina i devet meseci, Luka Jović je s četiri gola obeležio takmičenje i nagovestio da je skoro dve decenije dugom čekanju na golgetera rođenog na „Marakani“ došao kraj. Prototip modernog napadača nije lansiran iz Zvezde još od pojave Drulića i Pantelića, u vreme kada se Luka nije ni rodio.

- Treniram od pete godine. Ljubav prema fudbalu i Crvenoj zvezdi nasledio sam od oca, koji me je u Loznici naučio prvim koracima i doveo u Beograd da treniram u Školi fudbala Konjarnik. Tamo me je video Toma Milićević i pozvao da dođem na probu na „Marakanu“. Tako je sve počelo, priključen sam starijoj generaciji, a on mi je bio i prvi trener u Zvezdi - seća se početka Jović.

Od najsitnijeg u „klasi“ izrastao je u ponos Zvezdine škole, radeći s trenerima Đurićem, Živkovićem, Mladenovićem, danas sa Kaplanovićem i Maksimovićem. Igra za omladince, po potrebi i za kadete, a proletos je osetio ambijent prvog tima i potpisao profesionalni ugovor.

- Drugar mi je u sedam ujutro javio da nas je Sa Pinto pozvao za prvi tim. Trening je bio u deset, ali ja sam se odmah spakovao i krenuo na stadion. Imao sam tremu, trenutak kada sam ušao u svlačionicu nikad neću zaboraviti. Samo sam pomislio koji su sve asovi bili tu i poželeo da što pre dobijem svoje mesto.

Oni koji gledaju Zvezdine mlađe selekcije za Luku kažu da je pred golom „kobra“ poput Darka Pančeva...

- Gledao sam snimke svih utakmica iz sezone kada je Zvezda osvojila Kup šampiona i svetsku titulu. Pančeva sam posebno gledao i od starijih slušao kakav je igrač bio. Voleo bih da jednom budem kao on i da za Zvezdu učinim makar deo onoga što je Pančev uradio.

Od napadača koje je uživo gledao, Luka izdvaja Jestrovića, Žigića i Pantelića...

- Pored toga što je dobar igrač, Marko ima i baš dobru frizuru - s osmehom Luka objašnjava zbog koga „fura“ dugu kosu.

Ipak, fudbalski uzor mu je as Monaka...

- Najviše mi se sviđa Radamel Falkao. Pravi je centarfor, igra levom, desnom, glavom... Svaku šansu koristi, fantastičan je. Voleo bih da budem bar približno kao on.

Jović je u porodičnom okruženju naučen skromnosti i objašnjava da su ga majka i otac naučili da ni za čim u životu ne treba trčati, pa ni za novcem.

- Voleo bih da ostavim trag u Zvezdi, pa tek onda da odem negde. Neću da odjurim za parama, one mi nisu najbitnije u životu. I moji roditelji tako razmišljaju i sigrno neću kao mnogi u poslednje vreme prerano da odem. Lakše je krčiti put kroz Srbiju nego u inostranstvu, mnogi su igrački propali kad su premladi otišli.

Luka iznad svega želi da Zvezda preuzme prevlast od Partizana i smatra da možda baš u Zvezdinoj mladosti leži spas...

- Mislim da mi koji dolazimo možemo da vratimo slavne dane na „Marakanu“ ili bar da počnemo s tim. Imamo super igrače od 1995. do 1997. godišta, Grujića, pa Živkovića, Jakšića, Stojanovića, Ristića, Brajovića... Ima nas dosta koji u skorijoj budućnosti možemo da postanemo prvotimci i pružimo Zvezdi mnogo - kaže Luka Jović, biser kojeg na „Marakani“ moraju sačuvati.n

MAJSTOR ŠPOLJARIĆ
LUKA je pravi bombarder, šutira s obe noge, dominira u skok igri i smatra da je Premijer liga baš po njegovoj meri. Ponosi se titulom u pionirskoj konkurenciji iz 2011, a posebno izdvaja igranje za reprezentaciju, s kojom želi da ode na EP.
- Standardan sam od početka kod selektora Nikolića i voleo bih da ostanem. Najbolje se slažem s Karišićem iz Rada, Zličićem iz Vojvodine i Glavčićem iz Partizana. Ali posebno bih izdvojio Matiju Špoljarića iz Atletika. On je neverovatan ofanzivni vezni, takav igrač treba svakoj ekipi - kaže Jović.

LIČNA KARTA
Ime i prezime: Luka Jović
Rođen: 23. 12. 1997.
Visina: 178 cm
Pozicija u timu: napadač
Klub: Crvena zvezda
Reprezentacija: Srbija do 17 godina