BIO je poslednji kapiten reprezentacije SFR Jugoslavije. Faruk Hadžibegić je s trakom na ruci predvodio našu selekciju u prijateljskom meču s Holandijom, koju smo 25. marta 1992. godine izgubili sa 2:0.

A onda je došao rat. I ostaci stare Jugoslavije su se raspali, a sa njima i nekada moćna fudbalska reprezentacija.

Hadžibegić je bio kapiten i na Svetskom prvenstvu u Italiji 1990. godine, kada smo pod komandom Ivice Osima osvojili peto mesto na planeti. A sećanje na "čizmu" prožima i tuga i radost. Tuga jer smo izgubili posle izvođenja penala od Argentine u četvrtfinalu Mundijala, iako smo nadigrali četu Dijega Maradone, a radost jer smo ipak ostvarili sjajan rezultat.

U toj čuvenoj utakmici, Hadžibegić nije iskoristio jedan od penal za "plave" i zato pitanje: sanjate li ponekad golmana "gaučosa" Andonija Goikočeu?

- Ne - kao iz topa će Hadžibegić. - I promašaji su sastavni deo fudbala.

Ali nikada niste promašivali s bele tačke?

- Pre i posle tog Mundijala nisam, ali mi je prvo golman Kolumbije Rene Igita odbranio šut s 11 metara, a nisam pogodio mrežu ni protiv Argentine. A obično sam bio miran i precizan... Na tom meču je i Piksi promašio, iako je i on uglavnom bio neumoljiv.

Bude li vam sećanja emocije?

- Bio sam ponosni kapiten Jugoslavije. Bio i ostao - čvrstim glasom zbori Hadžibegić. - Meni je mnogo veći žal što se ta ekipa raspala. Bila je to grupa od četrdesetak ljudi, s njima sam rastao, živeo, sazrevao... Ta sećanja niko ne može da mi oduzme.

Postoji li i danas bar telefonska veza?

- Naravno, sa 80 odsto bivših saigrača se čujem. Ne stalno i često, ali kontakt nismo prekinuli. Neke viđam na pojedinim događajima, a i pratimo jedni druge. Plašt zaborava nismo ogrnuli, niti ćemo.

Čini se da nostalgija odzvanja iz svake vaše reči?

TRI TRENERSKE DIPLOME FARUK ima tri trenerske diplome. U Beogradu je stekao kod profesora dr Veljka Aleksića, zaslužio ju je i u BiH, a ima i profi licencu UEFA.
- Naša škola je ipak najbolja. Sećam se, na mom diplomskom u Beogradu, u prvom redu su sedeli pokojni Miljan Miljanić i Bata Bulatović, pa moji veliki prijatelji Dejo Savićević i dr Gagi Vukotić. Imao sam veću tremu od njih nego od profesora. I tvrdim da imamo sjajne trenere, a mana im je što u odnosu na svet imaju previše karaktera, a manjak diplomatije.

- Da, priznajem da su me uvek emocije vodile i da sam voleo Jugoslaviju. Igrao sam za reprezentaciju svim srcem. Kažem, bila su to lepa vremena, imali smo sjajne ekipe, ali i još bolje ljude. I ponoviću, niko mi ne može oduzeti sećanje na to vreme, naše radosti, tuge, uspehe koje smo proslavljali zajednički, kada nas je vodilo srce a ne novac, biznis...

Da se vratimo u stvarnost, šta sada radi Hadžibegić?

- Odmara se - odzvanja smeh s druge strane "žice". - Želeo sam predah od svega, ćerka mi se udala, pa je stigao unuk s kojim provodim najviše vremena. Sada sam spreman da ponovo prionem na posao, trenerski zov je sve jači u meni.

Ima li ponuda?

- Kada nisam bio zainteresovan, bilo ih je, iz Španije, Turske, Kine... Neke sam i odbio, ali sada je velika potražnja, a mala ponuda. Ako nisi "u krugu" i otvoren za razgovore i sve destinacije, nekako te brzo zaborave. Da me ne bi zaboravili rešio sam da se vratim. Verujem, uskoro.

Pratite li fudbalska zbivanja?

- Šta bih drugo radio. Pogotovo pratim selekcije iz stare Jugoslavije. Bosna i Hercegovina igra odlično, a Safet Sušić je sjajno ukomponovo ekipu. Retko je u fudbalu da je reprezentacija toliko jača od lige, ali Pape stvarno dobro radi. s druge strane, prilično sam razočaran onim što ostali pružaju...

LIČNA KARTARođen: 7. oktobra 1957. u Sarajevu
SENIORSKA KARIJERA 1976-1985. Sarajevo 241 (25) 1985-1987. Betis 75 (8) 1987-1994. Sošo 242 (16) 1994-1995. Tuluz 8 (0) REPREZENTACIJA1982-1992. Jugoslavija 61 (6) TRENERSKA KARIJERA: Sošo, reprezentacija BiH, Betis, Troa, Gaziantep, Dijarbakir, Denizli, Kamois Nirotas, Dižon, Bastija, Arl-Avinjon.

Mislite i na Srbiju?

- Iskren da budem, imam zaista visoko mišljenje o reprezentaciji Srbije i nisam očekivao da će tako brzo ispasti iz trke. Verovao sam čak da je bliža prvom nego drugom mestu u grupi. Ne znam šta se događalo pa ne mogu da imam neki ozbiljniji komentar, ali ima jedan savet: imate kvalitet i ne smete zapasti u apatiju. Radom mnogo toga može da se postigne.

Od koga ste kao trener najviše naučili?

- Ivica Osim je moj mentor. Sjajan trener, još bolji čovek. I danas posle neke utakmice ga pozovem telefonom pa se ispričamo, analiziramo... A drugi je Visente del Boske. Znam ga odavno, još dok sam igrao u Španiji. Prijatelji smo, često smo na vezi i nedavno sam bio njegov gost na utakmici Francuska - Španija.

Planirate li uskoro do Beograda?

- Imam mnogo prijatelja u Beogradu i dolazio sam nekoliko puta u poslednje vreme. Bio sam na sahrani Miljana Miljanića, koji je bio gromada, a dolazio sam i kao predavač po pozivu mog prijatelja Dušana Savića. Tada sam boravio u Staroj Pazovi, oduševljen sam, takvo zdanje ima malo ko u Evropi. Nadam se da će me put uskoro opet navesti u Beograd, koji je uvek u mom srcu.

Faruk Hadžibegić, romantičar i nostalgičar.