Mirković: Jarni najbolje zna šta je rekao, a ja znam šta sam uradio...

MILION detalja obeležilo je kvalifikacione mečeve Jugoslavije i Hrvatske iz avgusta i oktobra 1999. godine koji su trasirali put Vujadinu Boškovu i njegovim "plavima" na EP u Belgiju i Holandiju. Ipak, četiri detalja se najčešće prepričavaju: nestanak struje na "Marakani" (0:0) 18. avgusta i novi remi na "Maksimiru" (2:2) 9. oktobra iste godine, kao i čuvena "nije za štampu" izjava Dejana Savićevića na ulicama Zagreba namenjena nekom prolazniku "purgeru", kao i još čuveniji crveni karton i "start" Zorana Mirkovića na međunožje Roberta Jarnija u 43. minutu meča posle kojeg su "kockasti" ostali u suzama.

Vremena su se donekle promenila. Igra se drugačiji fudbal, ali je izgleda atmosfera pred novi kvalifikacioni duel Srbije i Hrvatske, sada na putu ka Mundijalu u Brazilu, skoro nepromenjena. Seva Savom i uzvodno i nizvodno...

Zoran Mirković i Robert Jarni, dva velika fudbalera, prisetili su se za "Novosti" starih dobrih vremena, ali i bacili pogled na 22. mart i novi (h)istorijski duel na "Maksimiru".

- Pa nije moguće da je 70 odsto tekstova u najavi ove utakmice posvećeno meni i Jarniju - bila je prva reakcija "a la Mirković" na poziv iz "Novosti".

Ništa bolji eho nije došao ni iz Splita. Pre treninga juniora Hajduka dobili smo Roberta Jarija:

- E ako će mene i Batu fudbalska istorija i javnost da pamte samo po tome, džabe nam se što smo odigrali u Hajduku, Partizanu, Juventusu, Atalanti, Real Madridu i Fenerbahčeu.

U redu, možemo mi prvo i o utakmici u petak. Turski sudija Čakir će u 18 časova, odmah posle himni, da označi početak nove utakmice koja će biti smeštena u fasciklu na kojoj piše: "Biti ili ne biti"!

- Na papiru, mi smo favoriti. Ali nije li tako bilo i 1999. godine, pa se dobro zna kako smo prošli. Mene lično ne proganja taj dvomeč sa Jugoslavijom, jer sam se fudbala naigrao i pre i posle toga - iskren je Jarni.

Zoran Mirković slično razmišlja. Ali samo u ovom delu priče za novine. Videćete kasnije i zašto...

- Neke stvari ne mogu da se promene. Tu mislim na navijačku tenziju. Ako neko misli da će nama tamo da aplaudiraju, vara se. Kako nama bude u Zagrebu, tako će i njima biti u Beogradu. Osim toga, bilo bi bolje da se priča o fudbalu, a manje o stvarima oko terena. Vidim da se selektor Mihajlović veoma dobro nosi sa nekim stvarima koje mnogo više zanimaju običan svet - kaže Bata Mirković.

"Trener svih trenera" Miroslav Ćiro Blažević bi sigurno i svom stilu prokomentarisao sve navedeno rečenicom iz kultnog jugoslovenskog filma "Ne okreći se, sine", ali neke stvari nikada ne izblede.

Hteli, ne hteli, mi se vraćamo u 43. minut utakmice koja je odigrana pre skoro 14 godina. I koju je sa klupe jedva preživeo i legendarni Ćiro.

Dakle, momci, šta je ko uradio i šta je ko kome rekao?

- Bata je imao čistu loptu u nogama, nekako mu je pobegla, a ja sam je uzeo i krenuo ka golu. Španac svira faul, ja se okrećem i pitam, između ostalog, Batu: "Kako te nije sramota" - mota film Jarni.

I Mirković u svojoj arhivi ima duboko urezano sećanje na detalj koji umalo da obeleži dve blistave karijere.

- Ja sa Jarnijem nemam nikakav problem. Malo je falilo da se nedavno u Nemačkoj nađemo u istom timu Juventusa na revijalnom turniru u Drezdenu. Otkazan je, pa se nismo videli. Možda bi se tada Jarni setio šta je zaista rekao. Sve dok to javno nekada ne izgovori ponovo, bolje da o tome ćuti. Ja znam šta je bilo tada, ali znam šta je bilo i u tunelu "Marakane" 14. avgusta iste godine, kada je nestala struja. Svako od nas, domaćih, zagrlio je po jednog Hrvata i ispratio ga na sigurno, do tunela - seća se Mirković.

Film "Ne okreći se, sine" traje 112 minuta i reditelj Branko Bauer je u njega smestio nešto što je postalo skoro pa antologija jugoslovenske kinematografije i svedočanstvo jednog vremena. U petak, u 90 minuta utakmice Hrvatska - Srbija smestiće se, bez sumnje, jedno novo poglavlje o kojem će se pričati bar do prve sledeće prilike i duela istih selekcija u Beogradu, 6. septembra ove godine.

PANIKA U TUNELUĆIRO Blažević i danas se dobro seća 18. avgusta 1999. godine, kada je na meču Jugoslavija-Hrvatska početkom drugog poluvremena nestala struja, a prekid trajao puna 43 minuta.
- Sine, to je lepota življenja i fudbala. Svaki domaći igrač je zagrlio po jednog mog i ispratio ga na sigurno, u tunel.
A u tom tunelu, čuo se u jednom trenutku, u mrklom mraku, samo Slaviša Jokanović koji je tišinu razbio uzvikom: "Ajmo, sad, udri..." Domaći su se smejali, Hrvati baš i nisu imali smisla za humor.

TRENERI, PREDSEDNICI, MENADŽERILETIMIČAN pogled na sastave sa utakmica Jugoslavije i Hrvatske iz 1999. godine otkriva da većina tadašnjih aktera danas na mestu predsednika saveza, selektora, trenera ili menadžera (Šuker, Štimac, Jarni, Asanović, Mihajlović, Savićević, Milošević, Mijatović, Đukić, Stojković...).
- Nedavno sam dobio A licencu, idem dalje i želim status profesionalnog trenera. Zanima me taj poziv - otkriva Zoran Mirković da će i on uskoro među ljude koji i dalje žive za fudbal i od fudbala.