Bljesnuo je, ove jeseni, Đorđe Despotović u domaćem šampionatu. Munjevit uspon je ostvario u plavo-belom dresu Spartaka Zlatibor vode, a ne, kako je odmalena sanjao, u crveno-belom Zvezde. Tek mu je 20 godina, a iza njega je dug fudbalski put, protkan i radostima, i tugovanjima.


A, počelo je kada je Đorđe imao samo šest godina. Voleo je fudbal, ali nije mogao sam na treninge, pa su ga vodili roditelji. Osnovnu školu je pohađao u Donjoj Borini, nedaleko od Malog Zvornika. Ljubav prema lopti ga je već u petom razredu odvojila od doma. Tada odlazi u „pečalbu”, i to ne bilo gde, već u Beograd, pravo u Crvenu zvezdu.

U velikom klubu je prošao sve selekcije - od petlića do omladinaca. Igrama i golovima je skrenuo pažnju trenera u FSS i igrao za sve reprezentativne selekcije mlađih kategorija. Po završetku omladinskog staža, po nalogu klupskih čelnika u Ljutice Bogdana, odlazi u Sopot, na kaljenje.

- Nažalost, u Sopotu nisam odigrao ni minut! Tadašnja uprava, na čelu sa Lukićem i Adžićem, nije u meni videla perspektivu - „vraća film” mladi golgeter u intervjuu za „Sport“. - Tražio sam da idem na pozajmice, tražili su me klubovi, ali oni ni to nisu dali. Potom je nađena neka računica sa Spartakom, u kojoj smo i Zvezda i ja našli interes.

Despotović je prinudno morao da pauzira šest meseci pre nego što je stekao pravo da igra za Spartak. Uz to, prilično teško je podneo selidbu iz Beograda u Suboticu. Bez obzira na dobre igre u reprezentaciji, nije mogao da se golovima nametne trenerima i obezbedi mesto u prvih 11.

- Beograd je veliki grad i na njega se lako navikne. Zato mi je u početku bilo veoma teško u Subotici, ali je, na sreću, sve to iza mene. Atmosfera u klubu je fenomenalna, svi odreda su me podržavali i hrabrili. Sada je drugačije, naročito od momenta kada sam počeo da tresem protivničke mreže.

I pored činjenice da je jesenas postigao šest golova u 11 prvenstvenih utakmica, tu nije bio kraj mukama Đorđa Despotovića. Od idolopoklonstva, vrlo brzo je među najvatrenijim pristalicama Spartaka ZV, postao omražen lik. Jedna nesmotrenost na TV, pojavljivanje u majici „delija“, kod „plavih marinaca“ je poništila sve dobro što poseduje.

- U toj emisiji nikoga nisam vređao - ističe najbolji strelac „plavih golubova”. - Ne mogu tek tako, odjednom, da se odreknem kluba u kojem sam proveo osam godina, kluba za koji navija cela moja familija. U Spartaku Zlatibor vodi dajem maksimum, jer sam profesionalac. I sutra, ako budem otišao, s ponosom ću govoriti da sam nastupao za taj klub i da me je afirmisao isto koliko i Zvezda.

POSTIGAO PREKO 200 GOLOVA
Despotović je nastupao za sve reprezentativne selekcije, osim seniorske. Najbolje partije je pružao u omladinskoj, za koju je postigao 17 pogodaka! Na turniru „Stevan-Ćele Vilotić“, na utakmici protiv Mađarske, čak četiri puta se upisao u listu strelaca.
Inače, do dolaska u Spartak Zlatibor vodu je postigao preko 200 golova.

PREPOROD S KURĆUBIĆEM
Mnogo strpljenja je trebalo, kako Despotoviću, navijačima i trenerima, tako i saigračima, da se ovaj mladić raspuca. Otkud baš da se to desi kada je u Suboticu stigao Petar Kurćubić?
- Ne znam. Čini mi se da su se tih dana poklopile sve kockice u mom životu. Šef je među nas uneo mnogo vedrine i optimizma. Nekako smo postali svesniji sopstvenih vrednosti i kvaliteta. Stekli smo mnogo samopouzdanja i vere u sami sebe. Sve to zajedno, rezultiralo je boljom igrom i golovima. Minule jeseni smo naplatili sve prethodne muke i trud.