Australijanac Haubus pravi Srbin

„Kengur“ među „kanarincima“. Maksi Haubus (18), mladi „srednjak“, letos je iz daleke Australije došao u fudbalski klub Novi Sad, da usavrši igru i oseti evropski model, a sada - nema nameru da napusti Detelinaru.

Činjenica da nije odigrao nijedan takmičarski meč u „plavo- žutom“ dresu, jer nije registrovan, ne remeti mu planove u kojima ne postoji stavka „povratak na novi kontinent“. Nastupao je u prijateljskim duelima, najredovniji je na treninzima, živi u stanu na stadionu sa još nekoliko saigrača i ocena stručnjaka je da je mnogo napredovao, pa se očekuje da će biti licenciran i debitovati na proleće.

- Fudbal je moj život, Novi Sad moj grad i klub, a Detelinara kraj koji ne bih menjao - kaže Haubus. - Ovde sam kod kuće. Odrastao sam uz „bubamaru“, od četvrte godine treniram, završio sam akademiju „Dušan Purać“ u Sidneju, nastupao za premijer ligaše Menli Junajted i Gledsvil Hornsbi. Ostvario sam san da dođem u Evropu i naravno da želim da igram.

Mladić iz Sidneja, poreklom Nemac, ne krije da ga vuku koreni i da bi voleo da pokuša i u Bundesligi, ali za to, ističe, ima još vremena. Završio je gimnaziju i umesto studija sebi dao dve godine slobodno da se oproba kao fudbaler. U Novom Sadu stekao je mnogo prijatalja, iako ne izlazi po klubovima i kafićima, a među saigračima je omiljen, jer je veliki borac i disciplinovan igrač. U džepu od kaputa nosi srpsko-engleski rečnik i za kratko vreme naučio je osnovnu komunikaciju na našem jeziku. Najbolji drugari su mu, kao ističe, Marko, Zoran, Darko, Filip, Uroš, Nenad, Stojan, Vukašin...

- Ne znam da pričam, ali znam da se snađem. Mnogo je težak srpski jezik za učenje, ali ja imam prijatelje koji svi pričaju engleski, tako da nemam problem i svaki dan naučim nešto novo. Zbog toga i požrtvovanja u igri zovu me „Tru Serbian” (pravi Srbin) a nadimku je doprineo i podatak da obožavam pasulj s kolenicom i punjene paprike. Hrana je ovde odlična, ljudi su ljubazni, predusretljivi, nasmejani, rado izlaze u susret. Mnogo sam zavoleo Srbiju i želim da ostanem - zaključio je Haubus.

OVDE LEPŠI FUDBALNa osnovu iskustva u Australiji i fudbalske jeseni na Detelinari, Haubus ističe da se u Srbiji igra lepši fudbal.
- Ima više mašte, kreacije, nije sve kruto da mora po crtežu. Treninzi su sadržajniji, zanimljiviji, daje se mogućnost da pored obaveznog dela ima slobode za dribling, potez, vic na terenu. Takođe, navijači su sjajni, mada nema mnogo publike na stadionima. Momci iz „Koride“, navijači Novog Sada su uvek uz klub i na prijateljskim mečevima i mnogo znači njihova podrška - kaže Haubus.