ZAVRŠIO je karijeru Nikoslav Bjegović još 2003. godine u Švajcarskoj, a zatim se bacio na akcije i svetsku berzu, "zaboravljajući" na najveću ljubav - fudbal.


- Ne, naravno da nisam zaboravio, ali sam ušao u druge vode - kao iz topa će Bjegović. - Imam akcije i u Srbiji, ali taj posao ovde ne ide glatko, bolje je ono što radim u Evropi. Ali, za sve to vreme fudbal nisam zapostavio.


I odmah nekadašnji bek i centarhalf objašnjava.


- Poodavno sam diplomirao na DIF-u, a zatim i na Višoj trenerskoj školi. A da bih mogao da bez problema i danas radim u fudbalu, dobio sam A i B licencu, i preostaje mi samo profi. Sa tri diplome valjda sam spreman da se vratim u naš fudbal, nadam se, na velika vrata - sa osmehom konstatuje Bjegović.

 

LUCERN DUŽAN 500.000 ŠVAJCARACA IZ Zvezde je Bjegović otišao u Švajcarsku.
- Potpisao sam za Lucern, sve je bilo kao iz bajke dok nisu došle nove gazde, koje nisu htele da me isplaćuju jer sam bio najskuplji igrač a nisam bio njihov. Kako sam potpisao za Lucern AG, oni su ukinuli firmu tačno kada se slavilo 100 godina kluba i ja sam ostao kratkih rukava. Dužni su mi oko 500.000 švajcarskih franaka, tužimo se godinama, ove će se valjda i to završiti ali nisam optimista. Izjavio sam za njihove novine da je problem što sam Srbin, da sam Austrijanac ili Nemac davno bih bio isplaćen.

 

Bjegović ne leti, čvrsto je na zemlji i zna šta hoće.


- Želja mi je da se potpuno posvetim trenerskom poslu, ali neću da preskačem razrede. Spreman sam da radim i sa decom, a mislim da mogu da budem koristan i kao skaut. Jer, gledam mnoge utakmice, imam dobre odnose i veze i u Evropi, a mislim da imam i dobro oko da procenim ko šta može i koliko vredi.


Bogato iskustvo stoji iza njega, igrao je u OFK Beogradu, Vojvodini, Crvenoj zvezdi...


- Ja ne zaboravljam ni Palilulac koji mi je bio odskočna daska. Zahvaljujuću treneru Miroslavu Helcu, koji je sjajno radio i stvorio tim za respekt. Iz Krnjače sam otišao na Karaburmu. I uživao...


OFK Beograd ima posebno mesto u Bjegovićevom srcu.


- Romantika je to bila u pravom smislu te reči. Iako mali, uzimali smo metu velikima. Pobeđivali smo i večite, Partizan na Karaburmi, Zvezdu na "Marakani" čak sa 2:0, tada je i izgubila titulu...


A onda sledi selidba u Novi Sad.


- Čukarički mi je nudio mnogo veće pare i stan, ali ja sam se odlučio za Vojvodinu. I nisam pogrešio. Imali smo dobar tim, ja sam stigao i do kapitenske trake. Ostaje žal što nismo osvojili Kup, igrali smo u Novom Sadu sa Zvezdom 0:0, u revanšu smo gubili sa 1:0, a u 90. minutu Njeguš je postigao autogol. Mi smo se radovali, ali je sudija poništio pogodak pa nismo dobili šansu da nešto uradimo u produžecima.


Trebalo je da Nikoslav ode u Belgiju, ali je skrenuo na "Marakanu".

 

 

LIČNA KARTA Rođen: 16. novembra 1976. u Gospiću Pozicija: odbrana Karijera: Zemun (86-89), Partizan (89-91), Radnički K. (91-92), OFK Beograd (92-95), Palilulac (poz. 92-93), Vojvodina (95-97), Crvena zvezda (97-2000), Peking (2000), Lucern (2001-02) Reprezentacija Jugoslavije: 1

 

- Dragan Džajić se ne odbija. Onog trenutka kada me je pozvao na razgovor ja sam znao da ću potpisati za crveno-bele. Da se niko ne ljuti, ali onaj ko nije osetio huk "delija" i atmosferu u derbiju sa Partizanom, kao da nije igrao fudbal. Radovao sam se osvajanju prvenstva i Kupa kada smo sa Vojinom Lazarevićem u finalu razbili Partizan sa 4:2.Jedino mi je žao što nisam došao ranije u Zvezdu, siguran sam da bih bio i standardan reprezentativac.


A dres sa državnim grbom nosio je samo jednom.


- Da, bilo je protiv Izraela, zamenio sam Vladimira Jugovića, a selektor je bio Milan Živadinović. Posle utakmice osvanulo je u novinama da sam ja jedini položio ispit, ali poziva više nije bilo...


Ima čim da se ponosi Nikoslav Bjegović i zaista bi bila šteta da se ne vrati u srpski fudbal.