Dr Ristić: Srce puca bez najave

SPORTSKA borilišta, nažalost, sve češće postaju opasna po život, a samo u nekoliko minulih dana zabeležena su dva smrtna slučaja. Naime, indijski fudbaler Šanmugam Venkateš (Bangalor Mars) umro je pošto je kolabirao na terenu za vreme utakmice regionalnog takmičenja na stadionu u Bangaloru u južnoj Indiji, a pre dva dana je stradao i bivši italijanski reprezentativac u odbojci Vigor Boloventa (37). On je preminuo od srčanog udara tokom prvenstvene utakmice Serije B, između Forlija i rezervnog tima Lube Maćerate.

Ovoj dvojici nije bilo spasa, a nekoliko dana pre njih na terenu je kolabirao i prvotimac Boltona Fabris Muambe. Ali, reprezentativac DR Konga je preživeo, iako 78 minuta nije disao.

Na ovu temu odgovore na neka pitanja potražili smo od dr Miljka Ristića, predsednika Medicinske komisije FS Srbije i kardiohirurga evropskog formata.

- Iznenadna srčana smrt postaje velika opasnost, koja se, eto, sve češće događa i u sportu. Od ove bolesti umire u Srbiji godišnje 25.000 ljudi, a u Evropi 750.000. Opasna je zbog toga što se čovek dobro oseća, a onda samo padne. Međutim, kada pokosi i sportiste, koji, u principu, moraju da budu spremni i fizički zdravi, onda je to zabrinjavajuće.

Muamba je kolabirao, lekari su mu ukazivali pomoć, kažu da srce nije radilo 78 minuta, a on je ostao živ?

- I to je moguće i trebalo bi pohvaliti lekarsku ekipu Boltona, jer su brzo reagovali. U tim trenucima najvažnije je da se radi brzo, da se u okviru dva minuta koristi defibrilator. Ne znam detalje, ali je sigurno da Muambi srce nije stalo, već je treperilo, tako da je veza sa mozgom, odnosno cirkulacija krvi postojala. Jer, posle desetak minuta, da nije bilo tog udara defibrilatora, igrač ne bi mogao da se povrati - objašnjava dr Ristić.

Defibrilator je, očigledno, postao neophodan?

- Samo rukama srce ne može da se reanimira i defibrilator mora da bude sastavni deo pribora svake lekarske ekipe. Mi u FS Srbije prvi smo u Evropi nabavili defibrilatore, koji su stigli iz Amerike. Imamo ih osam komada i svaki košta 20.000 evra i poslednja su reč tehnike. To je kao da kupiš osam “mercedesa”. Na seminaru UEFA u Beču, gde sam boravio do pre nekoliko dana, pričao sam sa kolegama iz Nemačke koji imaju samo jedan takav aparat. I nisu mogli da veruju da mi imamo osam.

Šta je još bitno da se preduprede nesreće ove vrste?

- Neophodno je da se ultrazvučni pregledi obavljaju redovno, jer sigurno mogu da ukažu na srčane probleme. Došlo je vreme kada lekari moraju da budu dobro upućeni, inače neće moći da sede na klupi. UEFA je odredila rigorozne mere i kontrole znanja. Da bismo otišli na seminar u Beč, morali smo da odgovorimo na 100 pitanja. Mi smo prošli test, jer smo imali 98 tačnih odgovora, ko nije prošao crtu nije mogao ni da prisustvuje seminaru. A, edukacija je dovedena na najviši nivo i zaista se mnogo uradilo da bi lekari koji brinu o sportistima mogli dobro i brzo da obavljaju svoj posao - zaključio je dr Miljko Ristić.


FIFA: SMANJITI RIZIKSVETSKA fudbalska federacija najavila je da će pažljivo proučiti sve dosadašnje slučajeve u kojima su igrači doživljavali srčane udare na terenu, kako bi se u budućnosti smanjio rizik. Projekat će biti predstavljen javnosti 23. i 24. maja na medicinskom kongresu FIFA u Budimpešti.

CRNA LISTAU POSLEDNJIH 10 godina na terenima širom sveta umrlo je više od 20 igrača. I u Srbiji se dogodio jedan smrtni slučaj - 2001. preminuo je omladinac Crvene zvezde Vladimir Dimitrijević.
Od poznatijih fudbalera zbog srčanih problema su umrli: Kamerunac Mark Vivijan Foe 2003. na Kupu Konfederacija, zatim Mađar Mikloš Feher (Benfika, 2004), pa Ivan Karačić (Široki Brijeg, 2007) i dvojica Španaca: Antonio Puerta (Sevilja, 2007) i Danijel Harke (Espanjol, 2009).