Pejović: Igrao sam nameštene mečeve; Milovanović: Gde su moje pare...

STANJE u srpskom fudbalu je loše, ali nije i najgore u istočnoj Evropi, siže je obimnog istraživanja koje je FIFPro sproveo u zemljava pomenutog regiona, a objavio u Briselu pod imenom "FIFPro Crna knjiga istočne Evrope". Pred članovima Evropske komisije, Evropskog parlamenta i Evropola, iznet je autentičan prikaz stanja fudbala u ovom regionu napravljen na osnovu opsežne ankete u kojoj je učestvovalo 3.357 fudbalera iz Rusije, Ukrajine, Kazahstana, Poljske, Grčke, Češke, Bugarske, Mađarske, Srbije, Hrvatske, Slovenije, Crne Gore.

Rezultati istraživanja pokazuju da u klubovima sa istoka vlada prilična besparica, da ima podmićivanja, maltretiranja i nasilja nad profesionalcima, odmazde, rasizma, nameštanja utakmica. Srpski sindikat fudbalera "Nezavisnost" obavio je istraživanja u Superligi u kojoj je učestvovalo 287 profesionalaca i rezultati kazuju rak-ranu predstavljaju finansije jer 42,6 odsto ispitanika ne dobija platu na vreme. Veliki procenat je i onih (26,3) kojima primanja kasne tri i više meseca. Zabrinjavajući je podatak da samo 13,6 odsto igrača prima sav novac preko ugovora, dok 64,8 odsto to čini preko aneksa. U ostalim parametrima smo na dnu lista.

Drugi deo "crne knjige" sadrži svedočenja fudbalera o ličnim slučajevima maltretiranja, mobinga, nameštanja utakmica... Na pres konferenciji u Briselu bio je samo jedan fudbaler iz "knjige", nekadašnji levi bek Borca iz Čačka Dragiša Pejović.

- Za šest godina u Borcu igrao sam brojne nameštene utakmice. Ne zato što sam ja to hteo, već zato što sam morao. Ne bih dobio platu da sam odbio. Poslednje godine doživeo sam psihofizičko maltretiranje direktora kluba, ucenjivanje. Srećom, otišao sam u drugi klub. Fudbal u Srbiji je pun kriminala i kriminalaca koji gledaju samo sopstvene interese dok igrači sve to moraju da trpe jer nemaju zaštitu ni Saveza ni države.

Pajović je istakao da je sada srećan što više ne igra u profesionalnoj ligi, i da je svestan da nikada nije mogao da napravi bolju karijeru jer je igrao za druge, a ne za sebe.

- Sada jedva preživljavam jer nisam ništa zaradio od fudbala. Jedina uteha mi je to što znam da nisam sam. Ne znam ni jednog profesionalnog fudbalera u Srbiji koji je u stanju da obezbedi osnovne uslove za život. Fudbal u Srbiji je pun kriminala i kriminalaca, a ja nisam mogao ni da pobegnem, niti da se borim sa njima sam. Kriminalci u srpskom fudbalu svoje interese uvek stavljaju na prvo mesto i služe se svačim da bi ostvarili svoje ciljeve, a fudbalerima ostaje da ćute i pate jer nemaju nikakvu žaštitu od države - rekao je Pajović.

RODOLjUB MARJANOVIĆ: ZBOG DžOMBE SAM HTEO DA SE UBIJEM
Nekadašnji fudbaler kulskog Hajduka, danas prvotimac Radničkog iz Sombora Rodoljub Marjanović u svojoj izjavio istakao je da je zbog maltretiranja od strane nekadašnjeg finansijera Kuljana Nikole Džombe pomišljao i na samoubiustvo.

- Pre dve godine potpisao sam ugovor sa Hajdukom iz Kule, a pošto šest meseci nisam primao platu bio sam primoran da zatražim raskid ugovora preko Fudbalskog saveze Srbije. Kada sam podneo zahtev za raskid saradnje finansijer kluba me je pozvao i rekao mi da ću biti ubijen ukoliko ga ne povučem. Osećao sam se veoma loše zbog Nikole Džombe, koji je u Srbiji poznat kao čovek koji je na sve spreman. Poznat je kao vojnik u ratu u Hrvatskoj, gde je bio jedan od pukovnika u armiji Željka Ražnatovića Arkana, za koju se priča da je ubijala nevine civile. Kada sam od arbitražne komisije primio rešenje da ne postoji osnov za raskid ugovora odlučio sam da se obratim javnosti jer sam u to vreme bio veoma cenjen igrač sa brojnim ponudama iz Srbije i inostranstva.

Marjanović je istakao da je tada bio u veoma lošem psihičkom stanju i da je čak bio spreman da se polije benzinom i zapali ispred sedišta FSS, zbog mafije u srpskom fudbalu.

- Išao sam na lečenje, a roditelji i prijatelji su mi pomogli da se ne ubijem. Obratio sam se Uniji fudbalera, koja mi je uplatila 500 evra kako nih mogao da kupim lekove. Unija je preuzela i brigu oko ugovora sa Hajdukom,a njihovi advokati podneli su žalbu na odluku Arbitražne komisije, da bih posle osam meseci primio odluku o raskidu ugovora. Hteo sam da ostavim fudbal, ali kolege koje su imale iste probleme podržale su me i ubedile da nastavim sa igranjem. Sada igram u Drugoj ligi za Radnički Sombor i osećam se dobro. Ponekad se setim pakla kroz koji sam prošao, i srećan sam zbog još jedne šanse koju sam dobio, kao i zbog toga što nisam počinio samoubistvo. Spreman sam da ipričam javno o ovoj temi, jer želim da pomognem drugim igračima. U Srbiji sve više i više mladih igrača napušta fudbal zbog kriminala - istakao je Marjanović.

DMITROVIĆ,VUKOVLjAK...
OBJAVLJENO je i svedočenje Bobana Dmitrovića (Borac) o ponudama za nameštanje utakmica (četiri meča). Svedočili su još: Vladimir Radivojević (Mladost Lučani), Slobodan Vukovljak (Borac Čačak), Nemanja Paunović (Sinđelić Niš).

POREĐENJE ISTOČNA EVROPA – SRBIJA
41,4% ne prima platu na vreme 42,6%
15,6% trenirao sam 4,3%
10,2% maltretiran 5%
9,6% rasizam 2,1%
11,9% nameštanje utak. 5,3%
11,7% mobing 2,1%