BEOGRAD, Srbija i ceo sportski svet bez granica, oprostili su se od Miljana Miljanića, velikog čoveka i neponovljivog fudbalskog stvaraoca i vizionara. Više od hiljadu ljudi, među kojima su bila mnogobrojna slavna imena sa svih meridijana, zajedno s njegovim najmilijima, ispratili su Čiču na poslednji put, u Aleju zaslužnih građana na Novom groblju.

Ni ledeno beogradsko popodne, ni snežna vejavica nisu sprečili prijatelje, saradnike, učenike i druge koji su ga iskreno cenili i voleli, da iskažu beskrajno poštovanje prema velikanu Crvene zvezde, Real Madrida, Srbije, Jugoslavije - prema fudbalskom patrijarhu Miljanu.

- Voleo je fudbal, živeo je za njega, voleo je Zvezdu, njegovu drugu kuću. Miljan Miljanić je bio najveći, bio je moj najbolji trener i učitelj - suze su prekidale reči Dragana Džajića, dok se pred kapelom opraštao od čoveka koji je njegovu generaciju lansirao na svetsku scenu.

BITOLA I MAKEDONSKO DEVOJČE KOVČEG s telom Miljana Miljanića, uz melodiju pesme „Bitola, moj roden kraj“ iz kapele su iznela njegova fudbalska deca: Dragan Džajić, Milovan Đorić, Stanislav Karasi, Vladimir Petrović, Jovan Aćimović i kum Vladica Popović. Dok su venci cveća pokrivali Miljanovu večnu kuću, tišinom Aleje zaslužnih građana jecao je zvuk trube, svirajući melodiju Čičine omiljene pesme „Makedonsko devojče“.

Biranim rečima govorio je i novinar iz Banjaluke Tomo Marić, a u ime porodice poslednje zbogom, obojeno snažnom emocijom, uputila je Vesna Jugović.

Koliki je velikan Miljanić zaista bio, videlo se i u Svečanoj sali Skupštine Beograda, koja je bila premala da bi primila fudbalsku i sportsku silu, okupljenu na komemorativnom skupu. Jedan pored drugog sedeli su svetski asovi, zvezde Real Madrida Amaro Amansio i Emilio Butragenjo, predsednik Fudbalskog saveza Rumunije i izaslanik predsednika UEFA Mirčea Sandu, legende Crvene zvezde Dragan Džajić, Dragoslav Šekularac, Vladica Popović, Milovan Đorić, Stanislav Karasi, Vladimir Petrović, Dragan Stojković, Dejan Savićević, Dejan Petković, Siniša Mihajlović, Dejan Stanković...

Samo je Čiča mogao ponovo da okupi, njegovu, veliku Jugoslaviju, da spoji sve od Vardara do Triglava, da poređa fudbalske savremenike i poklonike: Ivana Osima, Marka Valoka, Vlatka Markovića, Slavena Zambatu, Safeta Sušića, Faruka Hadžibegića, Dušana Bajevića, Ivana Gudelja, Predraga Pašića, Martina Novoselca, Ivicu Grnju... Vrhuška srpskog sporta na čelu s predsednikom OKS Vladom Divcem, pa ministar policije Ivica Dačić, Petar Škundrić, Žarko Varajić, predsednici večitih rivala Vladan Lukić i Dragan Đurić, ali i mnogih drugih klubova, svi su došli da se još jednom poklone velikom Miljanu...

Gutajući knedle i brišući suze, govorilo se o Čiči pred njegovom suprugom Verom, decom Milošem i Zorkom, unucima. I ne samo zato što je takav red.

BOBAN, TERZIĆ, SANTRAČ... MEĐU mnogobrojnim Miljanovim poštovaocima, na beogradskom Novom groblju pojavio se i Zvonimir Boban. Pored nekadašnjeg reprezentativca Jugoslavije i Hrvatske, sahrani su prisustvovali i Zoran Laković, Zvezdan Terzić, Slobodan Santrač, Ivan Čabrinović, Radovan Ćurčić, Zoran Mirković, Savo Milošević, Boško Đurovski, Gordan Petrić, Budimir Vujačić... Saučešće porodici izjavila je i kompletna ekipa Crvene zvezde, predvođena stručnim štabom i trenerom Robertom Prosinečkim.

- Najveći. Sva priča o Miljanu počinje i završava se u toj prostoj reči - jasno je opisao učitelja i prijatelja Ivan Osim.

U ime Crvene zvezde, njegove velike ljubavi i kluba čije je ime proneo i proslavio, oprostio se kum Vladica Popović.

- Tuguju Zvezda, Srbija, Jugoslavija, fudbalski svet. Bio si simbol fudbala, sve što si dodirnuo bilo je osuđeno na uspeh. Bio si jedinstven - govorio je kum Vladica.

Tugovala je Srbija, ali i „Bela kuća“ u Madridu. Za Miljanovog kapitena iz šampionske 1974. godine, legendu Reala Amara Amansija, današnji dan bio je poseban.

- Kad sam video ovoliki broj velikih fudbalskih ljudi, prijatelja, nekako sam srećan zbog Miljana jer je dobio od nas, bivših igrača, onu ljubav koju zaslužuje. Miljan je uveo revoluciju u fudbal, u Real Madrid je prvi uveo kondicionog trenera, naučio mene, sve nas, da razumemo ovu igru. Bio je vizionar, a umeo je i da nas dovede kući i naspe rakiju. U najkraćem, bio je veliki čovek - u ime Real Madrida govorio je Amansio.

Mirčea Sandu je preneo značaj i veličinu koju je Miljan imao za UEFA, a Vlatko Marković je dobio nalog direktno od predsednika FIFA Jozefa Blatera da govori o svom učitelju, prijatelju, „čoveku van vremena“. Na kraju se i predsednik FS Srbije Tomislav Karadžić oprostio od počasnog predsednika njegovom porukom: „Trenirajte ljubav, a ne mržnju“.

- Miljan je ceo život podario fudbalu. Fudbalskoj igri dao je smisao, filozofiju i način razmišljanja. Bio je vizionar okrenut budućnosti i uvek velikim ciljevima - naglasio je Karadžić.

Fudbalski patrijarh Miljan Miljanić će kroz svoja dela živeti večno.

TADIĆ I PIKSIJEVE SUZE
SAHRANI Miljana Miljanića prisustvovao je i predsednik Srbije Boris Tadić. Pošto je izjavio saučešće porodici, Tadić je u povorci zauzeo mesto kraj Dragana Stojkovića, kojeg je prijateljski zagrlio dok je Piksi rukom pokrivao uplakano lice.

REKLI SU O MILjANU

DRAGAN STOJKOVIĆ
- JEDAN moj prijatelj napisao je da je Miljan fudbalski patrijarh, i to je zapravo suština. Drago mi je što sam ga poznavao, voleo, učio od njega. Bio je pravično strog, inteligentan, šarmantan, pozitivan...

EMILIO BUTRAGENjO
- AMANSIO je mnogo toga rekao, dodaću da je Miljan obeležio jednu epohu u fudbalu, uticao na razvoj ove igre kakvu danas imamo. Utkao je znanje i viziju u kuću Real Madrida...

DEJAN SAVIĆEVIĆ
- VELIKA je čast bila poznavati ga, sarađivati sa njim. Njegovi saveti su uvek bili neprocenjivi, i dok sam igrao, ali i kada sam postao trener, pa predsednik...