Zvezda slavi 20 godina od Tokija

Ali, šampion Jugoslavije se pošteno izborio za evropsku krunu u Bariju, 29. maja, i zato je s ponosom otputovao u najistočniju zemlju planete - da se domogne i svetskog vrha. Najbolji tim Starog kontinenta, otišao je sa najsmelijim snovima, u daleki Japan, na mesto svog istorijskog pohoda 8. decembra u podne, na megdan sa južnoameričkim šampionom Kolo-Kolom.

I, mogli su svi redom da otpisuju Jugoslaviju koliko hoće, da je brišu sa političke, pa i fudbalske mape uvođenjem stravičnih sankcija, ali šampion ove zemlje, sa asovima za kojima je ceo svet uzdisao, nije ni pomišljao na predaju u zemlji izlazećeg sunca. Tokio je bio najveći izazov za zlatnu ekipu, kojoj ni sva podmetanja nisu mogla da oduzmu kvalitet i snagu, pred kojom će i Čileanci da se poklone!

Optimizmom naoružani, čak više nego kad su šest meseci ranije išli na italijansku obalu Jadrana, svi Zvezdini ljudi su bili uvereni da će „zvezde“ pokazati najlepši sjaj kad je najpotrebnije i vratiti se trijumfalno iz Tokija.
- Ako sam pre Barija govorio da bih dao sve trofeje za evropsku krunu, sad mogu da dodam: titula svetskog prvaka bila bi zlatna nagrada za taj uspeh u Kupu šampiona – govorio je Dragan Džajić, maštajući o neverovatnom podvigu.

Više se i zaboravilo da su evropskom šampionu iz Barija nedostajali asovi poput Prosinečkog, Stojanovića, Marovića, Šabanadžovića i Binića, pa i trener Ljupko Petrović, s kojima bi izgledi za tokijski trijumf bili mnogo realniji. Ipak, vanserijski biseri fudbala - Belodedić, Pančev, Mihajlović, Jugović, Najdoski i posebno kapiten Dejan Savićević (za koga je „Sport“ na dan polaska za Tokio, 2. decembra, ekskluzivno objavio da od juna postaje član Milana, pošto je gazda Silvio Berluskoni dobio trku sa konkurentima i izbrojao čak rekordnih 15 miliona dolara) - sve majstor do majstora, bili su dovoljno iskusni i kadri da rivala iz Santjaga obore na kolena i popnu se na svetski tron. I tako zaokruže zlatnu epohu Crvene zvezde u tim najmračnijim vremenima.

Generalni direktor Vladimir Cvetković, deo tog neprevaziđenog tandema koji je stvorio šampionski tim, napisao je specijalno za „Sport“ komentar iz Tokija:

„Iščekujući ovaj istorijski ispit Crvene zvezde u Japanu, ne mogu da odagnam misli koje me prate: ni većeg uspeha, ni teže situacije!

- Umesto da se radujemo putu u Tokio i izazovu kome su odolevali samo odabrani, mi smo opterećeni situacijom u zemlji. Neizmerno mi je žao što nismo iz Jugoslavije koja je u normalnoj situaciji, pa da razgovaramo samo o fudbalu. A, kakvog li apsurda, moramo da brinemo šta će, dok smo ovde, još da se dogodi u našoj zemlji. I igrači su opterećeni, ne mogu da misle samo o igri. Strašno je tužno, do besmisla je, da nas ni Japanci nisu poštedeli pitanja šta se to s nama dešava. Čak i u zemlji samuraja, ta tema je - pre priče o fudbalu. A, godinama smo mi za Japance i za ceo svet, bili simbol mira, uvek smo važili kao zemlja stabilnosti i neutralnosti...

... Izuzetno mi je stalo da, što je moguće pre, čitav svet shvati da smo drugačiji nego što nas predstavljaju, da smo narod koji je uvek više voleo nego što je mrzeo, uvek više davao nego što je uzimao. Jeste apsurdna situacija ako priželjkuješ ovu pobedu više kao „na znanje“ onima koji nas mrze – da postojimo, nego one koji nas vole – da obradujemo.

Zato i žarko želim da prigrabimo i ovaj pehar i svima kažemo: iz Srbije smo – e, pa šta!“
JUGOVIĆEVE MAJSTORIJEBraneći ugled srpskog, jugoslovenskog i evropskog fudbala, Crvena zvezda je isprašila najbolji južnoamerički tim, na čijoj je klupi sedeo Mirko Jozić, upisan u anale našeg fudbala kao selektor „zlatne čileanske“ omladinske reprezentacije koja se 1987. godine okitila titulom prvaka sveta. Četiri godine kasnije, sa pravim Čileancima, protiv Crvene zvezde je doživeo - debakl. Nadmudrio ga je novi strateg crveno-belih, Vladica Popović, specijalista za južnoamerički fudbal, pošto je dugo radio kao trener u Venecueli i Kolumbiji.

Crvena zvezda je odigrala u blistavom stilu, tehnički superiorno i maštovito. Veličanstvena igra gotovo celog tima krunisana je ubedljivim trijumfom - 3:0 (1:0)!

Strepele su pristalice crveno-belog tima da će Kolo-Kolo iskoristiti brojčanu prednost, pošto je Dejan Savićević, koji je prvo poluvreme odigrao za fudbalske udžbenike, u 44. minutu odgovorio na jednu provokaciju protivničkog igrača i zbog crvenog kartona je morao da napusti igru.