MALO ko zna, naročito pripadnici mlađe generacije, da čuvena kompozicija „Mito, bekrijo“ nije stara vranjska pesma, koju je sjajnom interpretacijom od zaborava otrgla Vasilija Radojčić. Numeru, koja je postala zaštini znak pevačice krhke građe, ali moćnog glasa i neverovatne energije, napisao je i komponovao Radoslav Graić daleke 1968. godine. I to baš za Vasiliju, ne sluteći da je stvorio pravo remek-delo u narodnoj muzici.

- Pesmu sam namenski uradio za festival „Raspevana jesen“ - priča za „Novosti“ Graić. - Moj kolega i organizator manifestacije predložio mi je da komponujem nešto u duhu nove vranjske pesme. Razmišljao sam nekoliko dana, onda su me povukli Bora Stanković, Koštana i priče iz starog Vranja. Napisao sam tekst, jedne noći sam uzeo harmoniku i posle nekoliko sati pesma je bila gotova. Pišući „Mito, bekrijo“ mislio sam na Vasiliju Radojčić, jer sam znao da će ona najbolje da je donese. I nisam se prevario.

Vasilija je prihvatila pesmu, ali je nije otpevala na festivalu, jer je imala saobraćajni udes. Organizatori su insistirali da Graić ustupi pesmu nekom drugom pevaču, ali ga nisu ubedili.

- Čekao sam Vasiliju, koja je godinu dana kasnije na „Beogradskom saboru“ u Domu sindikata otpevala „Mito, bekrijo“ i dobila glavnu nagradu - seća se Graić i dodaje da su mnogi bili iznenađeni kada su saznali da je rodom iz Mrkonjić Grada:

-Svi se začude kada im kažem da sam rodom iz Bosne, da nemam nikave veze sa Vranjem i da sam tamo bio samo tri puta u životu. Jednostavno me ponela muzika starog Vranja, te priče o Mitketu i dertu i tako je nastala pesma.