KADA ga je Ivana Nikolić pozvala da bude gost u emisiji "Moj Beograd" (Studio B) Toma Kuruzović je imao samo jednu dilemu - kako da se obuče. Želeo je da gradu, koji je 1961. godine i zvanično postao njegov dom, iskaže duboko poštovanje. Zato se osamdesetčetvorogodišnji glumac, reditelj i književnik pojavio u odelu u kojem je nekada davno igrao Branislava Nušića.

U beloj košulji, crnom sakou, sa ljubičastom kravatom i žirado šeširom, Toma je ispred svog novobeogradskog stana dočekao ekipu emisije. Pogledom na džepni sat koji mu je poklonio sin "signalizirao" je da je snimanje počelo na vreme.

- Još samo da proverim kako se "drži" frizura i možemo da krenemo - našalio se Toma, tražeći svoj odraz u ručnom ogledalcetu. - Poneo sam i ove naočare bez stakala. Samo da se u toku snimanja ne prevarim, kao što sam to jednom učinio na predstavi. Izgovarao sam ozbiljan tekst, komad teče, a mene zasvrbi oko, pa nesvesno proturim prste kroz okvire i počešem se. Publika je počela da se smeje, shvativši da su to naočari bez stakala, ali je mislila da sam namerno izveo geg. Čak me je i Zoran Radmilović pohvalio za, kaže, genijalnu caku. Niko mi nije verovao da je to bila slučajnost.

Nebo nad Beogradom sluti kišu, pa se plan "rada" menja u hodu. Ivana nam otkriva da Toma želi da svrate do Beogradskog dramskog pozorišta u kojem je proveo pola života. I gotovo čitav radni vek. Vreme, međutim, ne ide na ruku čestim promenama lokacije.

- Gde god da budemo snimali, priča će biti više nego interesantna. Takav je Toma. Zanimljiv, pričljiv, inspirativan, vickast. Ne samo da je imao antologijski život, već je poznavao mnoge naše velikane. Branko Ćopić i on su bili veliki prijatalji, družio se sa Ivom Andrićem, još dok je bio beba upoznao je Momu Kapora - otkriva nam voditeljka i urednica emisije neke od razloga zbog kojih je izabrala Tomu za sagovornika.

Važno je, kaže nam Ivana, "skoknuti" do Vračara, u Dubljansku ulicu. Jer, tamo je bio Tomin prvi dom.

- Zamislite površinu od pet kvadrata. Verujete li da na tolikom prostoru mogu da se smeste: krevet, orman, šporet, frižider?! I, kolevka?! Da, sve je to stalo u tih pet kvadrata koje sam dobio kako ne bih više spavao po garderobama pozorišta. Tu se rodio i moj sin Aleksandar. Supruga i ja se podvučemo ispod ormana i tu spavamo, a kada skuvamo ručak, zatvorimo šporet i na njega stavimo krevetac za dete. Iz Dubljanske smo se preselili u 19 kvadrata na Obilićevom vencu, a onda smo 1974. godine konačno dobili stan u novobeogradskim blokovima - počinje "ispovest" rođeni Sarajlija, koji je u glavni grad prvi put stigao 1949. godine, kada je upisao Akademiju za pozorište i film.

Snimanje se nastavlja u kutku kafića, u kojem slučajni "namernici" pozdravljaju gosta emisije "Moj Beograd" (na programu narednog vikenda). Tokom snimanja saznajemo da je Toma praktično odrastao u "lavirintima" sarajevskog teatra. Otac mu je bio pozorišni frizer, vlasuljar i šminker, a majka krojačica. Miris "dasaka koje život znače" duboko mu se urezao još u dečačkim danima. A, da nije bilo Branislava Nušića, kaže, možda nikada ne bi bio rođen.

- Nušić je bio upravnik sarajevskog pozorišta, a moj otac Jovo je imao tu čast da ga brije. Nušić je bio mnogo nemiran, vrpoljio se na stolici, pa je bilo rizično brijati ga. U svakom trenutku si mogao da ga posečeš. Moj Jovo je, ipak, uspeo da ga umiri. U jednom trenutku ga je čak uspavao. Nušić mu je posle toga pružio ruku i rekao da će biti šteta ako takve zlatne ruke ostanu bez naslednika. Ne znam koliko je prošlo od tada, ali otac je uspeo da nagovori mamu. Rođen sam ja - otkrio je glumac, sa osmehom i setom, još jedan delić svoje biografske priče.

I na snimanju, tog popodneva sa Tomom Kuruzovićem, vreme, čini se, staje.


ĆOPIĆEV GLUMAC

TOKOM razgovora sa Ivanom često je Toma prizivao Branka Ćopića, svog dragog prijatelja o čijem liku i delu piše knjigu. Zvaće se "Branko po Tomi". Dok govori o njemu, Kuruzović sve vreme koristi onaj specifični ćopićevski "dijalekat". I priseća se:

- Često me je Branko predstavljao kao njegovog glumca. Pa onda kaže: "Što se čudite? Ako su svi carevi i kraljevi imali svoje dvorske lude, zašto ne bih mogao i ja?!"