Odlazak Paka de Lusije

JEDAN od najvećih gitarista sveta, Pako de Lusija, preminuo je u sredu u 66. godini u Meksiku od posledica srčanog udara. Vest o smrti španskog virtouza brzo je obišla svet, a internet je preplavljen komentarima kolega i obožavalaca ovog velikog umetnika.

Rođen 1947. u Alhesirasu, u Španiji, kao Fransisko Sančes Gomes, Pako je odrastao u porodici andalužanskih Cigana, talentovanih muzičara i pevača. Za njega je svet flamenka bio jedino o čemu je sanjao.

- Moj otac je bio gitarista i kompozitor, a braća muzičari. U ciganskoj porodici muzika se čuje od jutra do mraka. Ona vam postane potreba poput mleka koje pijete. I pre nego što sam počeo da sviram, znao sam sve ritmove i bio u stanju da razlikujem falsete - sećao se početaka i prvih nastupa u okviru porodičnog trija „De Lusija“.

Tokom šezdesetih godina usledila je saradnja sa jednim od najvećih flamenko pevača u istoriji Kamaronom de la Islom. Njihovi nastupi i danas se smatraju vrhuncem umetnosti flamenka.

- Kada sam bio mlađi, moja najveća inspiracija bio je Kamaron. I danas mislim da je to bio najbolji period mog života, naučio sam mnogo od njega. Posle je usledila saradnja sa Čikom Korijom, Džonom Meklaflinom i Alom di Meolom. Imao sam neverovatnu tremu kada sam prvi put svirao sa ovim vrhunskim muzičarima, ali sam uspeo da pronađem sebe među njima. Siguran sam i da je njihovo sviranje umnogome uticalo na moje - kazao je svojevremeno Lusija.

Na svetsku scenu zakoračio je u velikom stilu 1973, kada je objavio svoju najčuveniju kompoziciju Entre dos aguas („Između dve vode“). Veliki uspeh imao je i sa albumom posvećenim čuvenom flamenko kompozitoru Manuelu de Falji. Izvorni flamenko je kasnije mešao sa brazilskim džezom, bluzom, salsom, indijskom i arapskom muzikom, stvarajući originalne melodije koje su zadivile svet. Iza njega je ostala snimljena i njegova čuvena gitarska verzija „Koncerta za Aranhuez“ Hoakina Rodriga.

Od liste muzičara sa kojima je sarađivao duža je jedino ona na kojoj su imena kolega koji su mu se divili. Bio je čest gost svih značajnih gitarskih festivala, a njegove turneje po svetu trajale su mesecima. Najveći gitarista 20. veka umro je dok se sa svojom porodicom odmarao na obali Kankuna.