FOLK zvezda Lepa Brena pamtiće odlazeću godinu po lepim putovanjima, na koja ju je mahom vodio suprug Slobodan Boba Živojinović, odlasku najmlađeg sina Viktora na školovanje u SAD, gde mu već studira brat Stefan, i o nedavno objavljenom albumu obrada najlepših narodnih pesama. U pauzi između proputovanja po Americi, Evropi i Aziji, popularna pevačica stigla je da održi koncert na Velikogospojinskim danima u Novom Bečeju, okupivši više od 50.000 fanova, i započne rad na novom albumu. Dok se nove pesme krčkaju, gazdarica „Granda“ spremna je, kaže, kao zapeta puška za doček Nove godine, koji će sa Harijem Varešanovićem proslaviti radno u beogradskom hotelu „Cron plaza“.

- Biće to glamurozno veče, sa fenomenalnom muzikom. Nakon što se gosti dobro provesele sa nama, a zatim naspavaju, zabavljaćemo ih i na reprizi dočeka, kad nastupam sa Milicom Pavlović i Pepijem Mitićem - kaže za naš list Lepa Brena.

* Šta je na listi vaših novogodišnjih želja?

- Ne volim da pričam unapred o planovima, jer se nekim čudom onda sve pokvari. Radim na novim pesmama, jedna je već gotova i pojaviće se uskoro. Zove se „Ljubav čuvam za kraj“, a potpisuju je Srki Boj i Marina Tucaković. To će biti moj novogodišnji poklon fanovima. Hari je, inače, zadužen za moj novi album i jednu njegovu numeru premijerno ću izvesti za doček. Reč je o modernoj sevdalinki sa specifičnom emocijom, kojom ćemo razgaliti sve prisutne.

* Bude li vam sevdalinke drugačija osećanja od pesama koje inače

izvodite?

- Razlikuju se po izražavanju emocija. Nekada je sve bilo čežnja, ljubav bez dodira. Osećanja su se iskazivala pogledom. Danas izjavujemo ljubav u pesmama grublje i direktnije, a čežnja gotovo da i ne postoji. Sve nam se svelo na SMS i „Fejsbuk“. Komunikacija jeste brža i globalna, ali negde se zaturila ona prava istinska ljubav. „Jutros mi je ruža procvetala“, „Bisenija, kćeri najmilija“, „Snijeg pade na behar na voće“, „Ciganine, ti što sviraš„, „Aj veseli se kućni domaćine“ i „Kad zaškripi kapija“ neke su od pesama koje sam želela da otrgnem od zaborava i udahnem im svoju emociju. Takve bisere naše baštine ne treba obrađivati, moraju da ostanu kakve jesu.

* Održali ste 2.280 koncerata, uvek pred više od 5.000 ljudi.

To je šest i po godina svakodnevnog nastupanja. Da li ste time postavili kriterijum za određivanje statusa zvezde?

- Za bilo koji status morate da imate rezultate. Biti zvezda na Balkanu je deplasiran pojam, jer ovde svi sebe nazivaju zvezdama. Taj status podrazumeva kontinuirano trajanje, publiku koja vas voli i prati, i saldo koji govori u vaše ime. Uvek sam postavljala rekorde, ali isključivo sebi. Trudila sam se da svaki put nadmašim već viđeno. U tome je, valjda, tajna mog trajanja. Meni je, inače, turneja trajala više od osam godina, i dešavalo se da znam jedino da li sam u inostranstvu ili ovde.

* Čini se da je u današnje vreme gotovo nezamislivo postići delić vašeg uspeha. Da li je razlog u tome što je vas upravo rad učinio zvezdom, dok novim pevačkim nadama samo pojavljivanje na

sceni „Granda“ obezbeđuje prepoznatljivost?

- Produkcija „Grand“ pravi ponudu, na koju tržište odgovara pozitivno ili ne. Nije isto biti prepoznatljiv i popularan. Popularnost se stiče samo ako vas ljudi vole. Mi zvezdama „Granda“ dajemo šansu da od sebe naprave brend i u startu dobijaju marketinšku i diskografsku potporu, a na njima je kako će taj momenat iskoristiti. Važno je da svako od tih mladih ljudi prepozna na čemu treba da radi, a u „Grandu“ sigurno mogu da naprave veliko ime.

* Hoće li se na ovim prostorima ikada roditi nova Lepa Brena?

- Teško pitanje. Treba biti autentičan, a ne nečija kopija. Jedino tako možete do vrha.

HAJDE DA SE VOLIMO 4 * DOKLE se stiglo sa realizacijom ideje o snimanju četvrtog dela filma „Hajde da se volimo“? - Imam veliku želju da snimim nastavak filma, ali to je skupa igračka. Filmski dani su mi ostali u lepom sećanju i volela bih da ponovo zaigram na velikom platnu. Međutim, to ne zavisi samo od mene. Kada se u ovoj zemlji donese zakon koji će nas štiti od piraterije, moći ću da se pozabavim i time.

* Na snimanju novogodišnjeg „Granda“ mogli su se čuti komentari da je vreme stalo za vas, pogotovo kada je reč o vašim dugim i lepim nogama...

- Biti mlad je stanje duha, to nema veze s godinama. Ako volite život, radujete se svakom novom danu i na probleme gledate s vedrije strane - to će vam se videti i na licu. Uvek se setim one priče, kada je čovek imao dve kutijice - crnu da otvori kada mu je teško i belu kada mu ide super u životu. U obe je pisalo: „Proći će“.

* Tokom snimanja zapazili smo da je Saša Popović veliki autoritet i da ume da podvikne i vama. Doživljavate li ga još kao šefa i koje osobine cenite kod njega?

- Saša najbolje poznaje estradni posao. Izuzetno je disciplinovan, pa to s punim pravom zahteva i od drugih. Nijedan veliki projekat ne može da se radi ako ne postoji disciplina. Kod ljudi izuzetno cenim poslovnost, osećaj za tuđe vreme, odgovornost prema obavezama. Takav je Sale.

* Ceo život proveli ste sa muškarcima. Posle „Slatkog greha“ i domu ste okruženi jačim polom. Kako je biti žena u muškom svetu?

- Ne delim ljude na muškarce i žene, već na uspešne i neuspešne, vredne i one koji to nisu. Iako žene jednako privređuju, u nekim slučajevima čak i bolje od njih, jači pol vlada svetom. Žene i rađaju, obnavljaju svet, ali uvek se pominje taj pater familijas. Pogotovo na Balkanu, gde muškarcu morate da date malu prednost da bi bio mačo. Opet, mislim da je privilegija biti žena u muškom svetu. Dozvoljeno vam je da budete i nežni i ranjivi.

PEVALA SAM NA 10 SVETSKIH JEZIKA * Pre deset godina snimili ste novogodišnji šou program, a publici senaročito dopalo izvođenje popularnih pesama grupe ABBA. Da li ste možda razmišljali o tome da snimite album stranih pesama koje volite da slušate? - Postoje pesme koje volim da slušam privatno, ali tržište je to koje uslovljava šta kad treba plasirati. Imam tu sreću da se u emisiji „Grand šou“ često prave segmenti sa trasformacijama, pa sam u jednom trenutku čak bila i Šer sa pesmom Do you believe, što mi je bilo interesantno iskustvo. Na početku karijere pevala sam na devet svetskih jezika i imali smo zaista fascinantan internacionalni program. Ispunila sam sebe i na tom polju.

* Hoće li vas to što nemate ćerku učiniti blažom ili strožom svekrvom?

- Mene u toj priči o snajama i svekrvama najviše raduje onaj deo koji se odnosi na unučiće. Iskreno se radujem tom trenutku, ali svesna sam da to ne zavisi od mene. Nadam se da ću dobiti unučicu, da je doterujem i kinđurim.

* Kako podnosite razdvojenost od dece?

- Boba i ja smo decu usmeravali tako da na vreme iskoriste sve pogodnosti dobrog obrazovanja, jer samo to može da vam otvori sva vrata.

U početku mi je teško padala razdvojenost od sinova. Kada sam se uverila da im je na studijama dobro, da su se super uklopili, mogla sam da odahnem. Neizmerno sam srećna što ćemo za praznike biti na okupu.

* Suprug vam je za 22. godišnjicu braka poklonio put na Bali?

- Da, jedva čekam. Boba i ja volimo da upoznajemo nove kulture. To nas ispunjava novom energijom. Putovanja su mi dala širinu. Važna su za razvoj ličnosti, jer na njima vidite mnogo više nego što možete da pročitate u knjigama. Ali sve je podjednako važno. I edukacija i putovanja. U tom duhu smo vaspitavali decu i svugde smo ih vodili kada bismo negde putovali.

* Kad ćete u penziju?

- Penzija? Šta je to? Uopšte nemam nameru da idem tamo!