PORTUGALSKA fado pevačica Mariza, trostruka Bi-Bi-Si pobednica u kategoriji „najbolja evropska umetnica“, u četvrtak veče je još jednom oduševila publiku koja je do poslednjeg mesta ispunila Sava centar, na svom četvrtom koncertu u srpskoj prestonici. Sa akademskih 15 minuta kašnjenja, „diva svetske muzike“ kako je tituliše „Gardijan“, pevala je dva sata uz odličan četvoročlani bend, direktno iz srca i duše svoje i pesme ljudi koji su na nju uticali tokom proteklih godina. Beograđani su je pozdravili frenetičnim aplauzom, a ona im je na kraju druge numere na srpskom rekla „dobro došli“.

- Dobro veče, kako ste – pitala je Mariza, koja će u ponedeljak proslaviti 40. rođendan, prisutne u plavoj dvorani. – Veliko mi je zadovoljstvo što sam ponovo ovde večeras, uvek me lepo dočekate. Hvala vam što ste me prihvatili, pozvali da se vratim i još jednom ugostili.

Nakon što je prozborila malo i na portugalskom, Mariza nam je kazala da je rođena u Mozambiku, od oca Portugalca i majke delimično afričkog porekla, a da se sa tri godine njena porodica preselila u Lisabon. Tamo su svi slušali fado, ne tužnu, već melanholičnu muziku, objasnila je kratko ošišana plavokosa pevačica. U četvrtima Alfama i Mourarija otkrila je restorane, muzičare, pevače i propevala sa pet godina u taverni koju su držali njeni roditelji.

Predstavila nam je instrumentalni i tradicionalni fado, maestralno otpevala njen omiljeni prolećni fado „Primavera“ pobravši ovacije i više nego sugestivno predstavila „devojku obučenu u crno, skrhanu saznanjem da više nikad neće poljubiti ni zagrliti svog dragog“, koju je otpevala samo uz pratnju bubnjara. Zahtevala je Mariza da publika peva na portugalskom, što su naši sugrađani isprva bojažljivo, pa onda sve sigurnije, i uradili u dva navrata. Dok je pevala hit „Rosa branca“, jedna devojčica iz publike došla je do bine i poklonila Marizi belu ružu. Ona je, pak, iz čaše sve vreme pijuckala crni čaj.

Specijalni gosti na koncertu bili su fado nada Fabija Rebordao i naš multiinstrumentalista Slobodan Trkulja. On je Marizu pratio na klarinetu, gajdama, gitari... Zvanični deo završen je oko 22.30, ali je publika i dalje bila „gladna“ fada, koji je pretprošle godine uvršten na UNESKO-vu listu svetske nematerijalne baštine, pa je Marizu vratila na bis.