BEOGRADSKI glumac Dragan Jovanović Gagi (48), ovoga puta kao Di Džej Dži, sa sedmočlanim bendom „Džiberi“ održaće 29. i 30. novembra dva komična koncerta u Sava centru. Karte za prvi nastup planule su za samo nekoliko dana, a ulaznice za drugi „idu kao alva“, što se odavno nije desilo u srpskoj prestonici. Osim hitova „Kuguarsa“ i „Nesvrstansa“ poput „Leptiriću šareniću“, „Zidareve ljubavi“, fudbalske himne „Dejo“, „Zime“, „Čikikite“, ali i „Ruže rumene“ i „Pčelo moja, pčelice“, Di Džej Dži će na koncertima otpevati i pesmu za Novaka Đokovića. Na pitanje otkud on u koži Di Džej Džija, Jovanović uz espreso i cigaretu u Zvezdara teatru (gde svakodnevno najmanje pet sati vežba sa „Džiberima“), za naš list kaže:

- Ideja se javila onog trenutka kad sam odlučio da napravim pozorište u Beogradu. To mi je bio dečački san, uvek sam maštao kako ću jednog dana da Beogradu darujem pozorište koje će se zvati Komedija. Kao što Francuzi imaju svoju komediju, kao što svuda postoji satirično pozorište. Baš sam bio dobro zagrizao. Pre dve godine zab’o sam prvi pijuk u dvorište ispod hale „Pionir“. Velika sala koja je tu bila izgorela je, ostali su samo zidovi, unutra je rasla šuma. Udario sam kamen temeljac pozorišta i svoje ime i delo iskoristio za pokretanje cele priče. Nisam mogao sam da ga finansiram, pa da bude moje privatno pozorište. Finansirali su grad i opština Palilula. Sve sam radio drugarski, bez ugovora. Projektovao sam, govorio arhitektama gde će biti garderoba, gde rampa za iznošenje scenografije, kako će izgledati scena, šta će biti na slikama, šta treba da ima od opreme... i tako dve godine. Onda su mi saopštili da bi pozorište trebalo da bude otvoreno tog i tog datuma, jer tada Dragan Đilas može da dođe i on bi pre otvaranja održao govor. Hteli su da to iskoriste za kampanju, budući da su se spremali izbori. Rekao sam da to ne dolazi u obzir i da, eventualno, na otvaranju pozorišta može da govori Duško Kovačević. Ili Jovan Ćirilov. U jednom trenutku su prestali da mi se javljaju, da bi me drug pitao: „Dolaziš li ti na otvaranje tvog pozorišta?“ Niti sam znao da se otvara, niti me je iko zvao. I tako su oni otvorili pozorište sa nekim mojim kolegama, koji su verovatno njihovi članovi ili poslušnici. To mi je bio veliki udarac, strašno sam se potresao. Međutim, ono što me drži i održava jeste debela koža. Ne znam od kakvog sam ja to materijala, tek posle tri minuta tuge i boli sam rekao: „Pa, onda ću da pevam i sviram rokenrol.“ Tako je sve krenulo.

* „Uskočili“ ste u predstavu „Lari Tompson - tragedija jedne mladosti“ u Zvezdara teatru?

- Tako je, a najzad su me pozvali i u moje matično Jugoslovensko dramsko pozorište. Tamo više nije upravnik Branko Cvejić koji me, inače, obožava, a to pokazuje vrlo neobično, tako što skine sa repertoara „Hajde da se igramo“ koju smo 20 godina igrali svakog puta pred punom salom. A sve zbog toga što mu je jedan glumac tražio, ako može, da mu uplati honorar za prošlu godinu.

MONA I LIZA * ZAŠTO u Holivudu svi glumci žele da budu muzičari, dok bi muzičari da glume?
- Za druge ne znam, a što se mene tiče, isto radim kao što radim na sceni, samo na koncertu svoj tekst pevam, a u predstavi ga govorim. Ne vidim razliku. Verovatno sam neki renesansni tip, volim sve, volim da pišem poeziju, drame, da režiram, da glumim, pevam... Ne znam da slikam, a isto volim da slikam. Imam neke apstraktne na zidu. Svi koji su ih videli kažu da je izvanredno. Jedna slika se zove „Mona i Liza“. U prvom planu je Liza, nešto je zabrinuta, a Mona koja liči na Mesec joj šapuće neku vest. To izgleda kao da je crtalo neko netalentovano dete iz trećeg razreda. Ali, ima snagu!

* Ko su „Džiberi“?

- U podrumu, koji je verovatno moja duša jer ja volim i uvek sam voleo bajke, tokom kopanja sam pronašao džuboks. Nisam mogao sam da ga iznesem na svetlost dana, izašao sam na ulicu, pokupio nekoliko džibera i pitao ih hoće li da mi pomognu? Nisu imali druga posla pa su pristali. Pola benda su pravi muzičari, a pola moji ljudi iz pozorišta, tehničari koji me prate celog života, a u međuvremenu su i prosvirali. Datum koncerta je slučajno izabran, ali biće nešto prigodno na temu Dana Republike, koji je bio najlepši praznik bivše SFRJ. Tad se najviše i najbolje klopalo.

* Da li pred koncerte preventivno uzimate sirup za kašalj koji reklamirate?

- Na početku snimanja gazdarica mi je dala dva pakovanja, ali su mi sve razgrabili, čim neko vidi u kolima, odmah pakuje u torbu. Odavno sam ostao bez sirupa, a da svraćam do apoteke, nema šanse, glavu ne dižem od obaveza.

* Jesu li glumcima najslađe pare od reklama?

- Najslađe pare su one koje dođu kao posledica onoga što si napravio. Moja iskustva u životu govore da ne bi trebalo više nikad da pravim dobre stvari, jer od toga nema nikakve materijalne vajde. Što nije u redu i ne bi trebalo tako da bude. Nikada ne razmišljam o novcu kada nešto stvaram. Verovatno je to problem, zato što kad jednog dana to postane nešto, onda neko kaže: „Eee, pa što nisi na vreme rekao!“ Imao sam ponude za mnogo reklama, najviše od banaka, ali ne mogu za bilo koje pare da izgovorim „uzmite kredit i biće vam super“. Meni je to teško jer imam poštovanje prema svojoj publici. Vodio sam računa o njoj svih ovih godina i ne smem da ih izneverim!

* Da li ste i vi jedan od komičara koji su privatno namrgođeni?

- Užasno sam namrgođena i ćutljiva osoba. Malo pričam. Baš kad, eto, moram. Lepo mi je kad ćutim. Obožavam da odem u svoju kuću na Zlatiboru i da ne moram da progovorim pet dana. Desi se nekad tri dana da sastavim, a da ne izađe glas iz mene.

* Šuška se da ste spremili pesmu za Novaka Đokovića?

- Posle himne za Deju Savićevića ljudi su mi govorili da on ima bolju himnu od crnogorske. Bio sam pod velikim pritiskom zašto Nole, svetski kalibar i najveći sportista koga smo ikada imali, nema svoju himnu. Kažem novinaru kako bi bilo lepo da napravimo himnu za Noleta i da razmišljam o tome, a onda pročitam novine i vidim naslov „Pevam himnu za Noleta!“ Eto, zato nisam 15 godina davao intervjue, niti gostovao u emisijama. Ne pričam o privatnom životu, a ako treba da razgovaramo o mom delu, najbolje da gledaoci to vide pa sami donesu sud. A, što se tiče himne o Noletu, premijerno ćemo je izvesti u Sava centru.