VEĆ stečenu popularnost "zasladila" je, krajem osamdesetih godina prošlog veka, pesmom "Čokolada" koju je pevala sa Nešom Leptirom. O popularnosti koju joj je doneo "Bolji život" ne moramo ni da "zucnemo". Dovoljno je spomenuti da je i danas,posle toliko odigranih glumačkih "partija", zovu - Koka. Iz tog vremena, ostala joj je "sklonost" ka igranju „lafovskih“ uloga, pa je Jelica Sretenović sa širokim osmehom prihvatila Burazera iz "Vojne akademije". Još u prvom delu serije videli smo da ona nije samo šef kuhinje u ustanovi koja školuje profesionalne vojnike. Ona je neko ko prati tu decu, ko ih bodri, ko za njih zdušno navija. I neko ko će u filmu, čija je premijera 6. novembra u Sava centru, a potom u drugom delu serije (emitovanje na proleće, na RTS 1) tek pokazati koliko je plemenit. Glumica kaže da će se u novih sedam epizoda osvetleti i privatni život njene junakinje.

- Ona će izaći iz kuhinje - kaže kroz osmeh Jelica, odlučna da nam ne otkriva detalje, ali nas uverava da je nastavak priče urađen još impresivnije od prvenca. - Tako je to sa rediteljem Dejanom Zečevićem. Poseban je dar umeti sa glumcima, onako opušteno raditi, a dobiti baš ono što hoćeš.

Da nije dobila ovu ulogu, kaže, mnogo toga ne bi naučila. Ovako, sada zna da na Vojnoj akademiji studiraju mladi ljudi koji, kaže, pucaju od zdravlja, a koje odmah po završetku studija čeka zaposlenje.

VLAST JE VLAST OSIM u "Zvezdarskim zvezdicama" i predstavi "Pravac Evropa" čija je premijera 19. novembra, Jelica igra i u komediji "Vlast" (Pozorište na Slaviji), rađenoj prema romanu Branislava Nušića. U tim trenucima igre shvata koliko je zapravo sve isto kao u vremenu u kojem je naš komediograf živeo i pisao. Vlast je uvek vlast. - Prolaze decenije, menjaju se imena ljudi na funkcijama, ali vlast ostaje ista. U svakom vremenu, običan čovek je samo nemi posmatrač čiju sudbinu kroje drugi - kaže glumica.

- Saznala sam i da ima mnogo lepih i pametnih devojaka koje se odlučuju za ovu profesiju. Videla sam i da se studenti odlično hrane, pa sam stalno bila gladna na setu (smeh). Kada samo snimali završne scene, u kojima su kadetima svečano uručene diplome, bilo je mnogo građana, scene parade su sjajno urađene, tako da sam se vratila u vreme kada je vojska zaista bila cenjena, kada je postojala kolektivna svest da svi pripadamo toj državi, da nismo prepušteni sami sebi. Zaista je bilo dirljivo.

* Kako se borite sa statusom slobodne umetnice, koji je nekada bio ideal, a sada balast?

- Celog života sam bila, slobodan umetnik jer mi je tako odgovaralo i mislila sam da je poštenije da radim i posvetim se svojoj deci. Biti u tom statusu danas je strašno. Nameti su veliki i ispadne da više od pola honorara moramo da dajemo državi, pa je pitanje za šta treba da radimo. Zato nisam uspela da završim ni papirologiju za penziju, a ako bih izabrala porodičnu penziju na koju imam prava jer mi je suprug preminuo, onda ne bih mogla da radim. Znam da je ova zemlja iscrpljena, ali nešto mora da se uradi za umetnost. Sve će više biti slobodnjaka, jer pozorišta ima malo, a glumaca mnogo, i zato bi trebalo da im se daju neke olakšice, a ne da se marginalizuju, da se od njih prave socijalni slučajevi. Sad smo dobili novog ministra kulture, pa se nadam da će se malo "začeprkati" po ovom problemu.

* Kojim ulogama ste najviše osvojili svoje ćerke?

- Desi se da me one "preskoče" u nekoj ulozi. Nisu opterećene mojom karijerom. Volele su, naravno, Koku i "Bolji život". A ko nije voleo "Bolji život"?! To je serija za sva vremena. Ja sam mnogo volela Ljubičicu iz "Srećnih ljudi", kojoj se dešavaju svakakva čuda u životu i u njenom "jezičkom" odeljenju, volela sam je i zato što mi je supruga igrao Pera Kralj, pa sam tu ljubav verovatno prenela i na njih. Volele su da se smeju uz "Tesnu kožu", koji je opet - film za sva vremena. Neverovatno je kako je Siniša Pavić tih osamdesetih godina napisao tekst koji je i sada aktuelan. Sve muke koje je Pantić mučio, i danas brinu ljude. Nezaposlenost, korupcija, parola "preko veze"... Koža nam je i dalje tesna.

* Ako je tako, ima li nade da se peti deo "Tesne kože", ipak, snimi?

- To je ispala jedna neozbiljna priča. Potpisali smo ugovore, počeli da snimamo, radili nekih 20 dana i onda je sve stopirano usled, kako su nam rekli, nedostatka materijalnih sredstava. Žao mi je, jer sam sigurna da bi to bio pravi hit. Lepo je napisano, svi smo tu, na okupu, priča je aktuelna. Pogotovo mi je žao jer je trebalo da se udam za Šojića.

* Koliko je neobično to što nijedna vaša ćerka nije odlučila da bude glumica?

- Možda i jeste neobično, ali ne i mnogo iznenađujuće za mene. Doduše, starija Ana koja živi u Švedskoj, je rediteljka. A mlađa je, iako je kao mala pokazivala interesovanje za javni nastup, otišla sasvim na drugu stranu - završila je ekonomiju i magistrirala odnose sa javnošću. Valjda je gledala mene, ne znam. Nije ovo jednostavno, ni fizički ni psihički. Pročitala sam neku anketu u kojoj je većina mladih izjavila da je gluma najlakši posao, ali to je zabluda. Svi misle da je to dobra zarada bez mnogo truda. A niti je ovo dobro plaćen posao, niti je trud mali.

* Da niste sa 16 godina upisali glumu, mislite li da biste te težine bili svesniji i odustali od ove profesije?

- Sigurna sam da ne bih i da bih opet sve isto uradila. To je prosto posao koji volim svim srcem, koji me ispunjava. U životu mi je važno zdravlje i sreća moje dece, da budem zdrava i da imam posla. Za sve ostalo je lako.