Pero Zubac: Pola veka uz Lenku

KO je Lenka Dunđerski, devojka koja je inspirisala Lazu Kostića da napiše antologijsku pesmu srpske poezije Santa Maria della Salute?

Još od gimnazijskih dana za odgovorom traga jedan drugi pesnik, Pero Zubac. Kao narator i scenarista filma "Doba Dunđerskih", čije snimanje je nedavno završeno, Zubac će i nama pokušati da približi priču o velikoj (platonskoj) ljubavi skraja 19. veka.

U toj priči, Lenka je opčinjena Lazinom harizmom, gospodstvenošću i, naravno, njegovom poezijom, a pesnika zadivljuju Lenkina samosvojnost, mladost i lepota.

- Ali, Laza je najbolji prijatelj njenog oca i ima verenicu u Somboru, koja ga je prvi put videla i zavolela one godine kada se Lenka rodila - otkriva Zubac. - Laza je nagovara da se uda, toliko je prosaca od ugleda i bogatstva, a ona odgovara da ako bi se već odlučila za nekog, morao bi da bude kao on. I Lazar se uplaši od tih reči i ode u Krušedol i tamo piše pesmu za njen spomenar "Gospođici L. D. u spomenicu" (1892).

* Čime je vas opčinila Lenka Dunđerski, pa ste joj posvetili čak i lirsku studiju?

- Nije mene, u trenutku kada sam se kao učenik u gimnaziji "Ivan Goran Kovačić" u Lištici suočio sa gustom i prozračnom poemom Lazara Kostića, opčinila Lenka. Zapitao sam se, i dugo to pitanje nosio sa sobom, ma kud putovao i ma gde se nalazio: ko je ta devojka, ili žena, koja je u pesnikovom životu uspela da pobudi takvu energiju koja može da stvori skoro savršenu pesmu.

* I, šta ste otkrili?

- O Lenki sam prvo saznanje stekao pročitavši na studijama u Novom Sadu prelepi esej profesora Mladena Leskovca "Lenka Dunđerska". Od tih dana 1964. godine mene prati Lenka i ja se raspitujem, čitam, razgovaram sa znalcima toga vremena. Prelistavam stare novine u Biblioteci Matice srpske, beležim sve što mi ispričaju, pa to proveravam. Dopisujem se s ljudima koje zanima Laza Kostić, analiziram stare fotografije i tako otkrivam porodicu Gecinih Dunđerskih i postajem jedan od onih koji pokušavaju da im, makar virtuelno, vratim ono što im je u vremenima oduzimano i oduzeto.

- Da bude upornija i otvorenija prema Lazi Kostiću, da mu kaže u oči, a ne samo naznakama, kakva ima osećanja prema njemu, da razgovara sa ocem Lazarom i da mu poveri svoju tajnu.

* Šta mislite - hoće li gledalac 21. veka moći da se prepozna u ljubavnoj i porodičnoj priči iz 19. veka?

- Pa sve je isto, samo su kostimi drugačiji i oni svojom lepotom asociraju na jedno mirnije i lepše vreme. Ljubavna priča je univerzalna. Proučavajući 19. vek na ovim prostorima, naišao sam na toliko koincidencija u svim oblastima sa vremenom današnjim. Kao da se sve ponavlja, samo smo drugačije obučeni i manje mira i spokojstva u nama ima.

* A romantike? Verujete li da se i današnji mladi ljudi udvaraju uz vaše "Mostarske kiše"?

- Sve je to isto. I mi smo se uz druge stihove, drugih pesnika, udvarali devojkama. Poezija je moćna i nikada se neće desiti da devojkama ne bude drago da im dečaci kazuju lepe pesme.

* Mostaru ste dali kiše, Novom Sadu sebe. Šta su vama doneli ti gradovi?

- Mostar uspomene i Februarsku nagradu grada Mostara - Miroslavu Antiću, Dušku Bajeviću i meni, istoga dana. I prijatelje. I lepo sećanje. A Novi Sad - sve. Ne mogu se ni trunka požaliti na grad u kojem sam, evo, već 50 godina.

* Šta vas je motivisalo da se kandidujete na prošlogodišnjim lokalnim izborima u Novom Sadu?

- Upravo namera da, ako mogu, uzvratim Novom Sadu na dobroti. Postoji humanitarni fond koji je nastupio na lokalnim izborima kao stranka. Zove se "Socijalna pravda". Ja sam njegov počasni predsednik.

Taj fond zdušno već godinama pomaže starijim ljudima, slabijeg imovnog stanja, i ne samo njima. Zamalo da smo prošli cenzus, sami, bez velike reklame. Da smo uspeli, samo bismo dobra doneli.

* Gde ste naučili najbolje lekcije o životu - u knjigama, u skupštini, na pijaci...?

- Svugde pomalo. Tek u poznijim godinama naučio sam da razlikujem bitno od nebitnog.

ČETIRI ŽENE U SVETLANI

"U Mostaru sam voleo neku Svetlanu

Jedne jeseni

Jao kad bih znao sa kim sada spava

Ne bi joj glava, ne bi joj glava"

ZA odgovorom na pitanje ko je bila Svetlana iz čuvene Zupčeve pesme "Mostarske kiše", neki novi pesnik neće morati da traga za sto godina.

- Ja sam to na vreme ispričao u nekim intervjuima, a i pesnik iz Eksetera Mišo Marić objavio je u knjizi "Mostarenje" obiman esej "Mostarske kiše", i u njemu kao ilustracije četiri fotografije devojaka od kojih sam ja istkao Svetlanu: Mirjane iz Mostara, Vere iz Osijeka, Ljiljane iz Beograda i Dragane iz Novog Sada. Od svake sam ponešto ugradio u imaginarni lik Svetlane.