PEVAČICA Jasna Đokić na muzičkoj sceni je godinama. Da bi se uspelo u ovom poslu, kaže da su potrebni rad, upornost i sreća. Ponikla je u vokalnom ansamblu "Đerdan", rasadniku mladih talenata, kroz koji su prošle Gordana Stojićević, Gordana Lazarević, Snežana Đurišić, Izvorinka Milošević, Vera Ivković, Anđelka Govedarević...

Pevačica sa diplomom Muzičke akademije nastupala je na mnogim festivalima, osvajala brojna priznanja i snimila četiri studijska albuma. Ljubitelji dobre narodne i starogradske pesme mogu je čuti u restoranu "LM", vlasnice Goce Stojićević, gde petkom i subotom peva sa koleginicama iz "Đerdana".

- Te nastupe ne doživljavam kao tezge, već kao zajednička druženja - kaže za "Novosti" Jasna Đokić, dok se uz piće, u jednom beogradskom kafiću, priseća estradnih početaka. - Goca i ja se poznajemo 15 godina, od kada sam počela da se bavim pevanjem. Mnogo mi je pomogla u karijeri, pre svega, savetima i time što mi je bila prijatelj. Upoznale smo se u "Đerdanu", gde sam završila drugi fakultet.

Vođa tog ansambla Mira Vasiljević veliki je profesionalac i tamo sam shvatila šta znače rad, red i disciplina. Naučila me je izvornom pevanju, potpuno drugačijem načinu interpretacije od onog za šta sam se školovala. Na akademiji sam završila teoretski smer, a u srednjoj školi solo pevanje, gde sam učila opersko pevanje.

Put od akademije do estrade nije bio ni lak, ni kratak! Jasna je u početku radila kao profesor muzike. Iako rođena Zemunka, u potrazi za poslom, sa suprugom stigla je u Jagodinu, gde je pet godina predavala u školi. Učenici su od nje naučili mnogo toga o muzici, a ona je kafanski pesme i popularni narodnjački repertoar savladala uz pomoć dvojice muzičara romske nacionalnosti, koje je upoznala na ulici.

- U večernjoj šetnji sa suprugom primetila sam dvojicu Roma, jedan je svirao, a njegov brat pevao - seća se Jasna. - Mnogo su mi se dopali, pa sam shvatila da od njih mogu dosta da naučim. Način na koji sam do tada pevala bio je operski i bilo mi je teško da se prilagodim narodnoj muzici. To je isto kao kad 15 godina govorite jedan jezik, a onda morate da progovorite neki drugi. U slobodno vreme sam držala privatne časove solfeđa i klavira, jer smo živeli kao podstanari, a plate u prosveti tada nisu bile velike, dok sam uveče sa mojim novim prijateljima učila da pevam narodnjake. Nije mi bilo lako, ali ni njima sa mnom. Kako zapevam, oni se uhvate za glavu i počnu da viču: "Nemoj, sestro, da pevaš kao operska pevačica, izbacićete iz kafane". U početku sam znala samo pet pesama koje sam vrtela ukrug, a onda sam, malo po malo, napredovala. U maloj sredini ništa ne može da se sakrije, pa su se komšije čudile i pitale šta oni rade uveče kod profesorke u stanu.

Kako je odlučila da preko noći okrene novu stranicu u životu i od skromne, ali sigurne profesorske plate, uplovi u estradne vode Jasna priča:

ZVONKO, DŽEJ I OLIVERA Jasna kaže da obožava pesme Zvonka Bogdana, Džeja Ramadonovskog i Olivere Katarine. - Mnogo volim Džejeve pesme i mislim da je on naš najbolji izvođač balada. Njegove pesme mi baš leže, kao i Zvonkove. Kao mala bila sam oduševljena Oliverom Katarinom, njenom pojavom i interpretacijom, za mene je bio fascinantan taj spoj glume i pevanja. Njena pesma "Alaj mi je večeras po volji" mi je donela sreću. Čula me je Mira Vasiljević kako pevam i pozvala u "Đerdan".

- Jednog dana otišla sam u školu i dala otkaz. Rekla sam da više ne želim da radim. Svi su bili zapanjeni. To je bio velik i hrabar korak. Još dok sam radila u prosveti, povremeno sam pevala u Beogradu i sa nastupa donosila honorar koji je bio kao tri profesorke plate. Shvatila sam da rad u školi više nema smisla i vratili smo se u Beograd.

Jasna kaže da je, osim finansijske situacije, na takvu odluku uticao i poziv da učestvuje u emisiji "Cune i prijatelji". Iako se oprobala u mnogim žanrovima, naša sagovornica ističe da sebe svrstava u pevače starogradske muzike.

- Na nastupima sam uglavnom pevala starogradske pesme, koje više odgovaraju mom senzibilitetu, nego izvorna muzika sa mnogo oblikovanih trilera. Sada imam neke druge težnje. Ranije mi je bilo važno da znam što više pesama, a sada da naučim najteži repertoar, gde ću pokazazati koliko vredim. Počela sam da pevam i pesme na engleskom, španskom, italijanskom, pa čak i na grčkom jeziku. Nemam širok repertoar u tom smislu, ali dovoljno da se predstavim publci.

Plavokosa pevačica naglašava da nije lako uspeti i opstati na muzičkoj sceni, ali da ne treba odustajati. Jasna smatra i da ne treba po svaku cenu pratiti muzičke trendove, već pevati ono u čemu ste najbolji.

- Kada god sam pevala narodnjake, ljudi su mi govorili: "Svaka čast", ali kada otpevam neku starogradsku pesmu, kažu mi da su se naježili. Ne mora pevač svaki put da otpeva numeru savršeno i perfektno tačno u trilerima. Ništa ne vredi, ako nema emocija. Morate da pevate iz duše, iz džigerice. Takođe je važno da stalno negde nastupate, nekad i bez honorara.


PEVALA BIH U "GRANDU"

NAŠA sagovornica je snimila i jedan album sa zabavnim pesmama, a na pitanje da li bi objavile pesme za "Grand produkciju", Jasna kaže:

- Zašto da ne. Pevala bih u "Grandu", jer tamo ima izuzetno kvalitetnih pevača. Već imam nekoliko snimljenih pesama koje nisu objavljene, nijedan moj album nije marketinški propraćen kako je trebalo. Zato sam u jednom trenutku odlučila da snimim disk sa zabavnom muzikom. Mislim da mi je to jedan od najboljih albuma, ali ni on nije imao dobru reklamu.