JEDNOG popodneva zazvonio mu je telefon. Bio je to pomoćnik Radoša Bajića koji ga je zamolio da dođe do "Kontrast studija", da ga reditelj i glumac upozna. Nikola Ranđelović je otišao tamo, a ni slutio nije zbog čega je pozvan.

- Nisam bio svestan o čemu se radi ni posle prvog razgovora, koji je izgledao kao neka vrsta kastinga. Radoš mi je zadavao određene glumačke zadatke, a ja ih izvršavao na svoj način. Bio sam rasterećen, spontan i koncentrisan. Nisam se opterećivao razmišljanjem šta se krije iza ove priče - kaže mladi glumac, koji je u studio došao sa svojom uobičajenom frizurom, a iz njega izašao ošišan, bez gela u kosi i sa brkovima na licu.

Radoš je odlučio. Nikola će igrati Vukadina Taralića, jednog od junaka "Ravne gore". Godinu dana je prošlo od početka snimanja serije, što znači da je ovaj glumac već istrčao ozbiljnu trku. Pitamo ga kako mu se to činilo na početku: da li je mislio da je "staza" zahtevna, da nema snage da je istrči:

- Poređenje glume sa jednim velikim maratonom je pun pogodak, jer govorimo o kompleksnosti i preprekama na koje se nailazi u oba "polja". I Radoš mi je, na jednom od prvih sastanaka, rekao da će snimanje "Ravne gore" biti veliki maraton i da, ako nisam spreman i siguran u svoju izdržljivost, ne ulazim u takvu vrstu trke. A spremnost podrazumeva tačnost, disciplinu, koncentrisanost u svakom trenutku i veliku odgovornost. Mislim da sam pokazao dobru formu.

*Šta vas je prvo dotaklo u scenariju "Ravne gore" i inspirisalo da se zaigrate?

- Upravo taj prvi susret i razgovor sa Radošem, još pre nego što sam uopšte video scenario, zagolicao mi je maštu, pokrenuo na razmišljanja kako bi bilo da sam ja u toj ravnogorskoj priči. Kasnije, kako se priča razvijala, i posle pročitanog scenarija, želja i radost su bivali sve jači. A kako me je cela tematika Drugog svetskog rata privlačila odmalena, znao sam da sam na pravom mestu.

* Koliko ste pre snimanja serije bili upoznati sa ovim delom naše istorije? Koliko ste sada upoznati sa njom?

- Mislio sam da znam mnogo više nego što sam zapravo znao. Sada definitivno imam jednu širu sliku, koju verovatno ne bih stekao da nisam počeo da igram u seriji.

* Kako ste doživeli Vukadina?

- On je vrlo sličan meni, u smislu da je približno mojih godina, mog razmišljanja, moje zrelosti, i kreće se u okolini koja mi je vrlo bliska. On ima mlađu sestru o kojoj brine, baš kao što ja brinem o svojoj sestri. Za razliku od mene, on živi u ratnim uslovima. Čini mi se da u liku Vukadina nema ničeg lošeg, jer je zreo za svoje godine, ima zdrav razum i poštuje iskonske porodične vrednosti. Svestan je koliko je to važno, ali nažalost, neke okolnosti menjaju njegov životni tok, zbog čega pojedine odluke donosi vrlo emotivno, slušajući srce.

* Radoš vam je još na početku prognozirao veliku popularnost. Da li vas je pomalo uplašila ta prognoza, budući da ste bili tek na početku karijere?

LETO NA SAVI * KAKO, osim snimanja serije, provodite ovo leto?
 - Trudim se da svaki slobodan trenutak iskoristim za druženje sa dragim ljudima - porodicom, devojkom, prijateljima. Odrastao sam u Bloku 45 na Novom Beogradu, samim tim i na Savi, gde volim da se opuštam i uživam.

- Ni tada, a ni sada, ne razmišljam posebno o popularnosti. Više sam orijentisan na sam rad, on mi je prioritet, a popularnost dolazi kao posledica uspešno odrađenog posla. Svakako da mi, kao mladom glumcu, misli ponekad odu i na tu stranu.

* U kom trenutku ste shvatili da želite da budete glumac? Kako se razvijala ta ideja, kako je sazrela?

- Ne znam ni sam kako je došlo do toga. Znam samo da je tadašnja želja i moja potreba za glumom potpuno drugačija od ove sadašnje. To valjda znači sazrevanje. Onda je došla uloga u "Šeširu profesora Koste Vujića"...

* Ko vas je podržao na tom putu, ko vam je pomogao?

- Imao sam veliku podršku porodice da krenem i istrajem u svojoj zamisli. Veliki uticaj na moj glumački razvoj, još od samog početka, imala su i pohađanja dramskih sekcija u Dečjem kulturnom centru kod Snežane Bećarević, zatim u grupi Mike Aleksića. Posle toga na red dolazi Akademija dramskih umetnosti, gde zahvaljujući svojoj profesorki Gordani Marić dobijam prve obrise pravog glumačkog zanata. Određeno znanje i iskustvo dobijam i sada, svakodnevno. Od Radoša.