DA ga tog dana nismo "ukrali" sa snimanja, pa smo samo produžili do jednog dorćolskog kafića u kojem je čest gost, razgovor bi se verovatno "odigrao" u zgradi "Novosti". Tu, gde Vlasta Velisavljević voli da svrati još od davnih dana. Tu gde se, kako kaže, uvek osećao kao kod kuće. Još pamti konobara Mileta, s kojim su glumci voleli da beseduju posle predstave, dok je zgrada mirisala na tek odštampani novinski papir.

- O, kako smo tu rado svraćali u sitne sate - kaže sa osmehom Vlasta, koji ne robuje sećanjima na prošlost, ali uvek o njoj lepo priča.

Čak i onda kada se nametne tema o preživljenoj kliničkoj smrti, zatvoru, nemačkom logoru ili Golom otoku - Vlasta ne govori sa gorčinom. Bol je, kaže, prošla, a to se jedino broji. Čak ni to što je na nagovor prijatelja zatražio i potom dobio rehabilitaciju zbog golootočkih dana nije mu mnogo značilo. Zašto kada, kako kaže, živi u ovom trenutku, u ovom vremenu. Pre nekoliko dana je napunio 87 godina, a ponude za uloge i dalje stižu i on ih i dalje ne odbija. Tako ga je razgalio poziv za nastavak snimanja serije "Otvorena vrata".

- Kada smo se radno sreli posle toliko godina, bio sam srećan. Nije to za mene bio susret sentimenata, već susret radosti što smo svi opet zajedno - kaže glumac.

Iako je od snimanja prvenca prošlo dve decenije, pa su devojčice u međuvremenu postale devojke, dečaci sazreli, žene postale bake, a muškarci ozbiljno osedeli, Vlasta nije morao da brine o svojoj novoj poziciji.

- Ja sam onda bio stari ujka Toma, kao što sam i sada. Koja borica više i to je sve - kaže kroz osmeh glumac, koji je shvatio koliko je vremena prošlo od tada tek kada je video "malu" Sofiju Jović, koja je od devojčice iz školske klupe u međuvremenu postala doktor nauka.

NEKAD I SAD U RAZGOVORU s mladim kolegama Vlasta uvek iznova shvati koliko se vreme u kojem se on školovao za glumca i ovo danas drastično razlikuju. Žao mu je što svake godine sa Akademije izađe toliko glumaca koji nemaju šta da rade i čiji talenat ostaje u zapećku. Seća se kako je to izgledalo u njegovo doba:
- Mi smo primali bogovske stipendije, u visini plate u privredi. Šili su nam odela, pa kada prođemo čaršijom, svi nas gledaju kao da smo gospoda. Bio je to lep osećaj koji nas je pratio i tokom karijere.

Ekipa ove serije se trenutno odmara, ali će zato u septembru ponovo izaći na teren. To znači da će i Vlasta opet na ta ista "vrata". Tada će verovatno ubrati plodove i nedavno završenog rada na ulozi u seriji Miroslava Lekića, koja bi trebalo da se emituje na jesen. U pitanju je obrazovno-igrani serijal (radni naziv "Euro projekat") o standardima Evropske unije, a Vlasta tu igra glavnu ulogu. Kada ga je Lekić pitao s kim bi želeo da bude u paru, bez razmišljanja je rekao: "Pa, sa Renatom Ulmanski!" Reditelj mu je želju ispunio.

Ne želi da živi u prošlosti, ali ga odlazak prijatelja i kolega često vrati u te prohujale dane. Potresa ga smrt onih sa kojima se družio, sa kojima je radio, polemisao, sa kojima je, možda, živeo neki bolji život.

- Eto, otišao je i naš Tale (Josif Tatić), naš Jataganac iz "Boljeg života", a on je mnogo mlađi od mene. Sa moje klase smo ostali još samo Đuza Stojiljković i ja. Obradujem se kada ga sretnem i kada vidim da je u dobroj snazi, da još gura - kaže Vlasta, dodajući da je Đuza primer kako je gluma izbor za ceo život.

Naviku da posle predstave sa kolegama svrati u kafanu stekao je još prvih glumačkih dana. Tako se, naučili su ga iskusniji, produžava život komada, junaka u koji glumac utka deo sebe. Jutra zato znaju da budu problematična za umetnike.

- Teško se budim bez budilnika, jer volim noćna druženja. Lako se probudim jedino kada znam da ću ići na pecanje - kaže kroz osmeh glumac.

Vlasta se sa nostalgijom priseća lokacija na kojima je sa prijateljima pecao. Kaže da su Lane Gutović i on otkrili mnoge oaze, pa i Krčedinsku adu, koja je danas veoma popularna.

- Lane je tu postavio šator, da možemo da spavamo, pa se događalo da danima ne napuštamo dunavsku "divljinu" - priseća se Vlasta.

Kao što je ostao veran pecanju, glumac nikada nije izneverio ni drugu veliku strast - putovanja. Imao je, priznaje, sreće da sa pozorištem obiđe pola sveta, a onu drugu polovinu je upoznao u svojoj režiji. Nekako je najčešće "gravitirao" ka Nemačkoj, jer se tu najbolje osećao zbog sjajnog "baratanja" jezikom. Sa suprugom Nadom je posetio sve nemačke i austrijske logore, a u neke se vratio i reprizno.

- Kada smo pre par godina Nada i ja bili u Buhenvaldu, u kojem svakog dana zvono zvoni u vreme kada su zarobljenici odlazili na rad, videli smo bukete cveća. U ime našeg naroda nije bio položen nijedan cvetak. Niko se nije setio to da uradi, da pripazi na taj spomenik. To nas je mnogo zabolelo. Nada i ja smo se sledeće godine vratili i ispravili grešku. Doneli smo cveće - priča nam glumac, ne pristajući da se jedna strašna istorija tek tako zaboravi.

I ovog leta Vlasta će svojom čuvenom "ladom", a sa suprugom Nadom, ponovo u svet. Jer, kako kaže, dobre navike nikada ne menja.