DOK gledaoci "uživaju" u reprizama i drugim čarima "letnjih šema", čelnici televizija pripremaju "dosad neviđene projekte" za novu jesenju sezonu. Kao i ranijih godina, verovatno će uspeti da prikuju milione za male ekrane (jer Srbi su pri vrhu liste naroda koji najviše gledaju TV), ali i da ponovo obore osnovnu ekonomsku maksimu da konkurencija rađa kvalitet.

Reditelj i scenarista koji je potpisao više od 1.000 emisija, doktor medija i televizijske estetike, profesor Stanko Crnobrnja kaže da su zlatno doba domaće televizije bile osamdesete. Tada smo, ističe, uprkos malom broju kanala, u nekim segmentima bili čak i kvalitetniji od televizija u svetu. Pa šta se onda desilo?

- Kad ne bi bilo kablovskih TV kanala, bilo bi jasno koliko je domaća programska ponuda jednolična. Do te mere da u istim terminima prikazuju iste tipove programa. Uvozni "formati" i domaće "rukotvorine" prave se da pobede u trci za najviši "rejting". Formula za "uspeh" je program koji pogađa najniži zajednički imenitelj u ukusu i intelektualnom nivou publike - što znači da su stvari veoma nisko na skali klasičnih estetskih i umetničkih vrednosti. Komercijalni principi dominiraju. To dokazuju beskrajni, dosadni i agresivni "blokovi" reklama. Nažalost, u našem tranzicionom društvu, najkomercijalnije je, i dalje, ono što je i najvulgarnije.

* Šta o današnjem gledaocu, a šta o televizijama govori popularnost rijaliti programa?

- Producenti rijaliti formata nikada ne pretenduju da predstave svoje proizvode kao vredne ili visokokvalitetne. Jer, svi su svesni da ne moraju svi programi u TV ponudi da budu umni, da obogaćuju intelekt i obrazuju. Pa, ipak, stalno se postavlja pitanje zašto producenti iznova prave nove i nove, naizgled sve surovije varijante rijaliti formata. Advokat iz Los Anđelesa, koji je zastupao bračni par učesnika u jednom rijalitiju, kaže: "Ovakvi programi proizvode se isključivo da bi se u njima učesnici ponižavali, sramotili ili zastrašivali. Producentima nije ni najmanje stalo do ljudskih osećanja. Njih ne zanima da budu pristojni. Njih jedino zanima novac." S druge strane, publika je srećna što se te, ponižavajuće stvari, ne događaju njoj, već se, pred njenim očima, događaju nekom drugom.

* Koji je najveći problem srpskih televizija: nedostatak novca, vizije, kreativnosti...?

- Najveći problem je što se one nalaze u totalnoj finansijskoj zavisnosti od dve-tri velike reklamne agencije koje, kao neka vrsta kartela, kontrolišu sudbinu svih domaćih televizija. Ta kontrola je nemilosrdna. Do te mere da su neke domaće televizije potpale u pravo dužničko ropstvo i, de fakto, pod nevidljivo, ali vrlo prisutno, vlasništvo reklamnih agencija. To je tužna realnost naših televizija. Ona može da bude promenjena samo donošenjem zakona koji onemogućava ovakvu vrstu dominacije reklamnih agencija, odnosno korporativnog kapitala u životu domaćih televizija. Treba imati na umu da je ovakva situacija nepoznata u uređenim državama, gde je nezamislivo da jedan sektor društva do te mere utiče na sudbinu masovnih medija.

OD INDIJE DO ZASLUGA Detinjstvo, provedeno u Indiji, Crnobrnja doživljava kao privilegiju koja je mnogo uticala na njegov kasniji život i rad.
- Za dete, život u Indiji je kao život u bajci... koja je stvarna. Šta više da poželite, kao dete, nego da živite bajku - kaže Crnobrnja, koji i studente uči da elemente bajke ubace u svoj život i rad.
- Učim ih kako da dobiju što više radosti iz sopstvenog stvaralaštva. I, kako da se osete kao stvarni pobednici, za 50 godina, kada budu zaslužni, ugledni, penzosi.

* Ima li svetlih primera?

- Nema svetlih primera.

* Pokrenuli ste Avalu i televizije Atlas i In u Crnoj Gori. Da li je danas teško napraviti komercijalnu, a kvalitetnu televiziju?

- Naravno da je teško. I to iz razloga koje sam upravo spomenuo. Komercijalni nalog, u domaćim uslovima, uvek prvo ukida kvalitet. Kvalitet je nesporan u određenim nivoima produkcije, kao što su grafika, svetlo, scenografija, ali sadržaj, u celini, proizvodi se tako da bude "komunikativan", a ne kvalitetan. Kod nas "komunikativno", i dalje, u mnogim komercijalnim sadržajima, znači i banalno, vulgarno, psovački.

* Šta je danas televizija - prozor u svet ili medij za zaglupljivanje i manipulaciju publike?

- I jedno i drugo. Kako gde. Televizija, i dalje, može da okupi najveću publiku u jednom, istom trenutku. Muzički klip Lejdi Gage može da ima 100 milona pregleda na "Jutjubu", ali ne u jednom trenutku. Ali, 100 miliona gledalaca i dalje prati "Pesmu Evrovizije", u isto vreme, u direktnom prenosu. I jedno i drugo za mnoge je dokaz zaglupljivanja, dok je program svetske informativne mreže Si-En-En, recimo, dokaz o manipulaciji publikom. Ali, za milione ljudi širom sveta televizija je ostala prozor u svet. Ne više glavni, a još manje jedini. U svakom slučaju, i televizija se menja u nešto što će, kroz proces koji se naziva "konvergencija", a to je spajanje sa ostalim digitalnim medijima (kompjuterom, mobilnim telefonom, video-kamerom) da dovede do sasvim novog medija koji će obeležiti drugu polovinu 21. veka.

* Kakva je budućnost televizije u smislu sadržaja? Da li smo sve već videli - i svadbe, i sahrane, i revolucije, i ratove?

- Osnivač Si-En-Ena, Ted Tarner rekao je otprilike sledeće: "Mi ćemo biti tu do kraja sveta.

Pa čak i kada dođe do kraja sveta, mi ćemo apokalipsu prenositi u 'realnom vremenu'.

Uz nacionalnu himnu ugasićemo se pred sam odlazak planete u kosmičku magmu iz koje je i došla." Ovo govori dosta o tome kako TV producenti gledaju na budućnost televizije. Dakle, smak sveta još nismo videli. Dok se smak ne desi, televizija će prenositi sve ostalo.

* Kada bi vam neko dao neograničena sredstva, kakav TV projekat biste pokrenuli?

- Do sada neviđen. Detalje ne bih da otkrivam u najtiražnijim novinama. Vreme je takvo. Razumećete. Mi se nalazimo u poslu koji se zove prodaja ideja, pa ne bi bilo profesionalno da - one koji imaju neograničena sredstva - častim besplatnom idejom.

* Bili ste neposredni učesnik hipi pokreta. U kakvoj revoluciji biste danas učestvovali?

- Danas učestvujem u revoluciji koja se zove digitalizacija svega postojećeg. Malo li je?