Vladan Vučković: Najređi dar je napraviti dobru pesmu

CENjENI srpski gitarista, kompozitor, aranžer i multiinstrumentalista, Vladan Vučković Paja (45), čije se stvaralaštvo može definisati pod pojmom univerzalna muzika (vorld mjuzik), uveliko radi na svom šestom studijskom albumu. Posle albuma “Put ka Suncu” (prvi solo koji se odnosi na planete), “Na istoku zapada” (vlaška i muzika istočne Srbije), “Dnevnik duge plovidbe” (akustičarski), “Partiture za koren i stablo” (obrade klasičnih kompozicija) i “Džezija” (džez muzika na njegove autorske teme), Paja zajedno sa još 20 muzičara sprema ambiciozni album, koji je podržao Centar za kulturu opštine Bor. Ništa čudno, budući da je Vučković rođen u Boru i da svoj nastup u tamošnjoj muzičkoj školi pre dve godine smatra najdražim koncertom u životu, uprkos tome što je stalni član pratećeg benda Zdravka Čolića i “Pilota” Kikija Lesendrića. Priznaje da je pravi lokal patriota i da su mu detinjstvo i rodni kraj nepresušni izvor inspiracije. I ovoga puta Paja je napravio stilski zaokret na albumu, koji tretira problem autorstva.

- Postoje mnoge divne numere uz koje se ljudi vesele, napijaju u kafani, tuguju ili razbijaju čaše i flaše, misleći da su u pitanju narodne pesme, a komponovali su ih mnogi srpski autori - kaže za “Novosti” Vučković. - Te pesme možda jesu narodne jer ih je narod prihvatio, ali su ih komponovali određeni autori. Na primer, mnogi misle da su “Ivanova korita” narodna pesma, a nju je komponovao Milutin Popović Zahar. Moj rad se odnosi na odavanje priznanja ljudima koji su napisali te pesme. Kao što narod ima prava da se raduje uz te njih, tako i ljudi koji su ih komponovali imaju pravo da se zna za njih. Znači, akcenat je na odavanju poštovanja tim kompozitorima. Uzeo sam poznate teme, ali radim svoje aranžmane, za koje mislim da su bitno uticali na strukturu pesme.

* Šta još želite s ovim albumom?

- Okolnosti su takve da su ljudi, koji imaju pretenziju da se bave izvornom muzikom, na neki način nokautirani od strane onih koji se bave komercijalnom. Ovim sam hteo da ostanem umetnički živ. U suprotnom bih digao ruke i rekao: “Da, pobedili ste me skroz!” Postoji komercijalna muzika, postoje zvezde, ali postoji i nešto što ja imam da kažem i što je meni bitno. Iz albuma u album vidim da sve više ljudi zna o mom radu. Gotovo sam siguran da postoji jedna jedina podela muzike - na dobru ili lošu. Loše je ono što zovem “muzički Frankenštajn” - moderna narodna muzika koja je po meni standard za loše. Sve što ona pokušava da postigne je kroz kič obraćanje. Ne sme muzika da bude kič ako pretenduje da bude kvalitetna. Dobra muzika je ona kojom se bavim na novom albumu, jer su te pesme preživele vreme.

*Koju biste od tih narodnih pesama voleli da ste je komponovali?

- U vojsci u Sarajevu imao sam vojnički bend, a jedan gitarista iz Loznice počeo je da me uči starogradske pesme. Sada mogu četiri sata da sviram tu muziku, a da ne ponovim nijednu pesmu. Ima tu velikih pesama, recimo, “Već odavno spremam svog mrkova”. Voleo bih da je moja, jer obožavam taj ravničarski, tamburaški zvuk.

* Svirate sa Čolom i Kikijem, komponujete svoju muziku, da li vam je teško da se “prebacite” iz foldera u folder?

- Imam utisak kao da muzika struji kroz mene. Ujutru se budim uz mentalno uvežbavanje fraza. Isto kao što je Jelena Genčić savetovala Novaku Đokoviću da proba da vizuelizuje poen. Ne mora da ga igra da bi shvatio, već da razmišlja o njemu. Tako i ja ujutru razmišljam kako bih koju frazu odsvirao. Očigledno sam u onoj grupi ljudi koji nemaju potrebe da menjaju muzičke foldere. Mogu danas bez problema da sviram ceo Čolićev koncert, a sutra da izađem sa Kikijem i ne napravim nijednu grešku, kao i da prekosutra sviram svoju autorsku. Muziku tretiram kao celinu, a ne kroz stilove. Zato sam verovatno toliko dugo sa Čolom. Za mene je sve to jedna muzika, a ako se udubiš tu ima i regea, i hard-roka, popa, kantrija... Ranije sam više voleo harmonsku muziku kakvu pravi Sting, ali sam posle koncerta AC/DC bio oduševljen koliko jednostavnost može da pokrene masu. Izađu, odsviraju ta tri rifa, a narod padne u nesvest. To je velika vrednost benda.

* Šta ste naučili svirajući sa Kikijem Lesendrićem?

- Kiki mi je dobar i drag prijatelj iz branše. Sa njim sam naučio da velike stvari mogu da se odvijaju a da ne budu potpuno kontrolisane. Da muzika velikim delom može da se odvija spontano. Znači, repertoar se bira iz glave, ne mora svaki ton u solu da se ponavlja, nego imam slobodu da dam nešto svoje. Takođe, potvrdilo se ono što sam znao odranije - da je napraviti dobru pesmu koja će trajati 30 godina najređi i najcenjeniji dar koji u muzici možeš da dobiješ. Sve okolo može da bude malo razbarušeno, da tonska proba traje kraće, da se falšira, ali ako si u tekstu rekao nešto što je narodu blisko, onda si završio posao! A to Kiki apsolutno ume. Takve su pesme “Zaboravljeni” ili “Te noći smo se potukli zbog nje”.