LAZAR Ristovski pripada plejadi naših najvećih glumaca - odigrao je više od 4.000 predstava, bio je Hamlet u režiji Jiržija Mencla, Knjaz Nikola u „Dugom putovanju u Jevropu“, Amadeus u „Amadeusu“ Pitera Šefera, Bondova „Luda“, Don Žuan u Molijerovom „Don Žuanu“, Vitold Gombrovič u „Venčanju“, u režiji Jeržija Jarockog...

Na filmu i televiziji napravio je više od sto likova. Najvažnije uloge ostvario je u filmovima „Hajka“, „Svetozar Marković“, „Igmanski marš„, „Zadarski memento“, „Original falsifikata“, „Jazol“, „Tako se kalio čelik“, „Vizantijsko plavo“, „Tito i ja“, „Podzemlje“, „Balkanska pravila“, „Bure baruta“, „Bumerang“, „Mali svet“, „Pad u raj“, „San zimske noći“, „Optimisti“, „S.O.S“, „Zbogom 20. veku“, „Sveti Georgije ubiva aždahu“, „Medeni mesec“, „Sutra ujutru“, „Beli lavovi“ ...

Kao reditelj i producent potpisao je filmove „Belo odelo“ i „Beli lavovi“, a napisao je i dva romana, „Belo odelo“ i „Kako sam dobio Oskara“. Među nagradama koje ima su „Živojin Pavlović“ za afirmaciju srpskog filma u svetu, Zlatna medalja „Sergej Bondračuk“ za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti, „Zlatni vitez“ na festivalu u Rusiji za najbolju mušku ulogu, Plaketa Jugoslovenske kinoteke, FIPRESCI nagrada u Draču za „Bele lavove“, španska Nagrada za najbolju mušku ulogu na festivalu u Valjadolidu...

Na zvaničnom sajtu Lazara Ristovskog piše da je rođen u Jugoslaviji 26. oktobra 1952. Oženjen je glumicom Danicom Ristovskom sa kojom ima sina.

* Da li je Pirs Brosnan pokazao neku vrstu iznenađenja koliko srpski glumci vaše generacije, gotovo svi redom, liče na Džejmsa Bonda, i imaju njegove karakteristike?

- Dobro, to možemo da pričamo kao vic, kad se šalimo. Nije to baš tako. Niti u Srbiji ima toliko glumaca koji liče na Džejmsa Bonda, niti on sam liči na sebe. U praksi su ti tipovi potpuno drugačiji, i uopšte nisu fotogenične face. Pirs je, inače, pravi kolega, profesionalac, koji je došao da me pozdravi na moj prvi snimajući dan, iako nije imao scenu tog dana.

* Šta biste vi dodali liku Džejmsa Bonda, ako biste ga igrali?

- Producenti vrlo pažljivo biraju glumce koji će igrati „agenta nad agentima“. I to im, uglavnom, uspeva. Prate ukus publike i vremena. Filmski Bond... Džejms Bond je oličenje muške lepote, snalažljivosti, snage i pameti. Dakle, sve ono što i žene i muškarce privlači tom liku. A mislim da bi mu se mogao dodati humor. Humor je uvek dragocen.

* Da li je muškarac „stare škole“ kojoj i vi pripadate, zauvek nestao sa scene, jer se danas srećemo sa tipom muškarca koji često ima izraženiju žensku stranu prirode?

- Ako u tome ima istine, onda je to ženska zasluga. Žene čine da današnji muškarci liče na njih. Valjda im je tako lakše da sa takvim muškarcima izađu na kraj. Na kraju će im se to obiti o glavu. Moguće je da se i civilizacija razvija u jedno amorfno i jednopolno ljudsko biće, i drago mi je što tu metamorfozu neću dočekati.

* Izdavač ste antologije savremene srpske poezije koju ste priredili zajedno sa piscem Božom Koprivicom. Da li u „poznijim“ godinama počinjete da budete više sentimentalni?

- Stareći, čoveku popuštaju petlje. Mene moje ponašanje ponekad opominje da imam punih šezdeset, a ponašam se kao da imam dvadeset pet godina. Nekada sam bio romantičar, a sada cenim romantiku. Odavno sam želeo da pokažem kako ja to glumim pesnike, ali je ukus publike, u tom smislu, po mom mišljenju, uvek bio tako neizlečivo bolećiv i sladunjav, da se nisam usudio da im kvarim tu sliku. Recitovanje uz gitaru, i uz malo sladunjave muzike, bio je vrh. Grozio sam se toga. Božo Koprivica i ja napravili smo izbor, malo drugačiji, a ja sam malo drugačije govorio pesme. Bez muzičke podloge koja smeta da pesnikova reč dođe do izražaja. Pesme sam doživljavao kao unutrašnje monologe pesnika, i kao takve ih igrao.

ČARAPE KRALjA PETRA * Da li imate „vezu“ za ministra kulture Bratislava Petkovića i ministra finansija Mlađana Dinkića da dobijete novac za film „Čarape kralja Petra?
- Nemam vezu. Moja „veza“ je odličan roman Milovana Vitezovića, i priča o Makreni koja daje kralju Petru vunene čarape da ih preda njenom sinu. Moja veza je i potreba da Srbija kaže herojsku istinu o sebi i Prvom svetskom ratu, a ne da to čine drugi. Država mora da stane iza ovakvog projekta, a ne da sledeće godine konstatujemo da je slika o Srbiji u tom ratu lažna, da su Srbi tokom čitave istorije samo negativci, kako nas vide u inostranstvu, i da mi nismo ništa uradili da to promenimo. Bilo bi to gubitnički i nepravedno prema onolikim žrtvama u tom ratu.

* Koja je vaša omiljena ljubavna pesma iz te antologije?

- Nezaobilazna je pesma Laza Kostića Santa Maria della salute, ali ja volim i Disovu - „Možda spava“, i Veljka Petrovića - „Erotiku“.

* Ko su danas čuvari srpskog seksepila i muževnosti?

- To si oni talentovani kojih, nažalost, sve manje ima.

* Da li glumac mora da bude lep?

- U umetnosti je najvažnije posedovati unutrašnju lepotu. A šta je ta lepota? To je talenat. Pred talentom se pada na kolena. Video sam jednu flamenko igračicu koja je izašla na podijum da igra. Mala, nikakva, imala je čak i male brčiće. Kada je podigla ruke iznad glave i počela da pleše, pretvorila se u pravu boginju lepote. Na kraju ovacije i klanjanje talentu. Muškarac poželi da ima takvu ženu, a publika takvog glumca. Lepota, to je talenat.

* Osećate li izazove plastične hirurgije, i šta mislite o muškarcima koji se danas gotovo masovno odlučuju na to?

- Čuo sam za tu pojavu. Neka radi ko šta hoće, samo da ne ugrožava moj prostor, koji je još uvek omeđen prirodnim međama.

* Čemu vas je naučila publika?

- Samopoštovanju. Oprezu. Publika je, kao što Šekspir kaže, „ogledalo prirode“. U publici se ogleda glimčeva moć ili slabost. Nemir ili trijumf. Ipak, niti su sve publike iste, niti svi glumci teže da zasluže poštovanje publike. Publika bi trebalo da bude istinski filter, kritičar i merilo vrednosti. Malo je danas takve publike. Zato što takva publika podrazumeva obrazovanje, kulturu u širem i užem smislu te reči. Senzibilitet i poštovanje umetnika. A današnja publika odrasla na šundu proždrala je onu pravu publiku.

* U kojim se situacijama u životu služite glumom?

- Ono što me je gluma naučila ne odnosi se samo na onaj površni segment u kome se pretpostavlja da glumcima ne treba, ili se ne može verovati, jer nikada ne znate kad glume. Ona me je naučila mnogim stvarima o životu i smrti, jer sam više puta umirao i na sceni i na filmu. Gluma, kroz uloge koje sam igrao, podučavala me je životu i životnim principima, moralu, istrajnosti verovanja, ljubavi. To je plemeniti poziv, ukoliko se prema tom zanatu odnosite sa poštovanjem. Gluma je viteštvo. Naravno, niti su svi glumci vitezovi, niti svi lekari znaju da vas izleče od najobičnije kijavice.

* Da li znate kako se može usrećiti žena, i da li biste to znanje podelili sa muškarcima kojima ste idol?

- Voleo bih da te tajne otkrijem ženama kojima sam idol. Moj savet je, ipak, iskrenost.

* Šta je najvažnije u ljubavi, i šta je najvažnije znati o ženi?

- Najvažnije je ne plašiti se svojih osećanja. Ako je reč o znanju, taman kad pomislite da nešto o ženi znate, vrlo brzo se iznenadite koliko, u stvari, o njoj ništa ne znate.

* Da li bi predsednik Nikolić, premijer Dačić i ministar Vučić mogli da igraju u nekom vašem filmu i ko od njih ima najviše talenta za glumu?

- Svi su oni glumci. Prvo, oni zauzimaju veći medijski prostor od bilo kog glumca, i tu sam veoma ljubomoran. Njihova gluma nije često baš na profesionalnom nivou, ali oni prolaze dalje, jer imaju svoje glasače, kao što mi imamo stalnu publiku koja po zadatku mora da aplaudira. Političare koje pominjemo podelio bih po žanrovima: predsednik Nikolić je ozbiljan karakterni glumac. Dačić bi mogao da bude ubica dečijeg lica, dok je Vučić rođen za špijunsko-akcioni žanr - Eliot Nes tako neophodan Srbiji.

* Kako vam se čini transformacija Aleksandra Vučića, koji je javnosti pokazao novu personu?

- Nije ta transformacija baš tako drastična. Mislim da je to u njegovom slučaju dobro, jer je Srbiji potrebno da se radikalno i u širokom frontu rasture lopovi, koji su osiromašili državu.

To se može samo radikalno. Nadam se da će u tome ići do kraja, jer samo će ga tako istorija zapamtiti.

* Šta prvo pomislite kad se probudite?

- Odlično, još jedan novi dan.

* Na koju biste kartu uvek igrali?

- Prestao sam davno da se kockam.