SINIŠA Kovačević, jedan od najpoznatijih srpskih dramatičara, rođen je 1954. u Sremskoj Mitrovici, diplomirao je na FDU, odsek za dramaturgiju, kao najbolji student u svojoj generaciji. Njegove najizvođenije drame su "Nasip", "Poslednja ruka pred fajront", "Đeneral Milan Nedić", "Kraljević Marko", "Ravi", "Sveti Sava", "Janez", "Virus", "Novo je doba", "Sprska drama", "Velika drama", "Zečji nasip"...Poznat je po radio dramama "Pansion proleće", "Kuća puna bombona", "Zimska dugmad", "Metamorfoze, "Istraga", "San"..., po TV dramama "Hotel Evropa", "Svečana obaveza", "Vera Hofmanova", "Mala šala"..., TV serijama "Portret Ilije Pevca", "Najviše na svetu celom", "Gorki plodovi"...Kao scenarist potpisao je igrane filmove "Najbolji", "Ptice koje ne polete", "Bolje od bekstva", "Država mrtvih", "Sinovci", "Maša"... Kovačevićeve drame prevođene su na grčki, ruski, nemački, engleski..., a među najvažnijim priznanjima koje je dobio su Sterijine nagrade, Nagrade "Branislav Nušić", nagrade za scenario na festivalu u Vrnjačkoj Banji, Zlatna mimoza za scenario na festivalu u Herceg Novom, Kristalna prizma, nagrada na TV festivalu u Monte Karlu, filmskom festivalu Zlatni vitez u Moskvi... Bavi se filmskom, televizijskom i pozorišnom režijom, i redovni je profesor Akademije umetnosti.

Siniša Kovačević je član Predsedništva DSS-a i predsednik Saveta za kulturu stranke, oženjen je glumicom Ljiljanom Blagojević, sa kojom ima ćerku Kalinu, koja je takođe glumica.

* Da li postoji specijalitet koji ne umete da napravite?

- Znam da kuvam bukvalno sve - od kafanskih mezetluka i specijaliteta tipa škembića, pihtija, pasulja jednih, drugih, trećih, pa do fantastičnih, komplikovanih jela, kao što je losos u belom vinu, suva šljiva nadevena kozjim sirom i bademom. Spadam u samohvalisavu grupu muških kulinara koji su i zaslužni za to što se o muškarcima misli kao o boljim majstorima od žena.

* Jesu li muškarci zaista bolji majstori u kuhinji?

- Držim da su žene bolji deo čovečanstva u svemu, i da je ta priča o muškarcima kao boljim kulinarima pre danak mačističkom konceptu koji je vladao do pre neku godinu, kada su žene i u kuhinji mogle biti samo pomoćne radnice. Šefovi kuhinja koji su držali varjaču i imali pravo da viknu bili su muškarci, i otuda možda i ta ideja da su oni bolji gastronomi.

* Zašto je na Balkanu toliko omražena institucija "papučić"?

- Zato što smo lažovi. Ovaj prostor je matrijarhalan, na Balkanu žene drže ključ od pušnice i određuju kad će se jesti pršuta, a kad će se guliti krompir. Kod nas Sremaca muškarci su prosto endemski "papučići" - tako se rađamo, tako smo vaspitavani, kod nas žene drže novčanike. Poštenom Hercegovcu, Crnogorcu a isto tako i Bošnjaku, možete opsovati oca na milion folklornih načina, samo se majka i sestra nikada i nikako ne diraju.

* Verujete li u ljubav na prvi pogled?

- Samo u takvu ljubav i verujem. Taj se emocionalni i energetski potencijal ne može sakriti. Ne verujem u ljubavi tipa mi smo kao prijatelji sedam i po godina, a onda, gle čuda, u osmoj godini našeg poznanstva plane ljubav. Pre mislim da su te ljubavi na neki način iznuđene. Jer, čovek odmah zna ko je za njega i koga može da voli - sruči mu se ceo kosmos na glavu, pukne mu lastiš sam od sebe. Možda je u ljubavi upravo taj trenutak prepoznavanja i najlepši.

* Imate li utisak da je seks kod nas i dalje najrasprostranjenija

zabava za razne kategorije ugroženog stanovništva?

- Sve je individualno - nekog glad stimiluše na seks, a nekog sitost. Postala je poslovica, ali i naučno dokaziva činjenica da, recimo, tuberkulozni bolesnici imaju strašno pojačan libido. Moguće je, dakle, da seks bude sirotinjska zabava, da to bude poslednje utočište, i ta luka u kojoj ćemo sakriti glad, stres, nemaštinu i neizvenost. Ali, nekako nisam siguran da je to tačno. Mislim da je za kvalitetni život, a on podrazumeva i jasno vođenu misao, intelektualnu, političku, etičku i filozofsku, pa i dobro determinisan seks u nečijem životu, ipak potrebna bezbriga. Jer, teško ćete doći kući s tankim đonovima, mokrim čarapama, namazati parče hleba od juče tvrdim margarinom i reći ženi

- hajde!

* Šta prvo primetite na ženi?

- Kako na kojoj. Ali, nekako mi pogled uvek ide na glavu i uglavnom prvo primetim lice.

* Koliko ste sujetni?

- Svaki čovek je sujetan. Sujeta nije dobra kad prevlada, ali ako potpuno eliminišete sujetu, eliminisali ste potrebu da se dopadnete i da se takmičite s bilo kim, u veštini na kojoj vam se može pozavideti. Nije važno kojoj - može to biti način na koji zavodite, ili način na koji pričate vic. Sujeta je prosto neophodna i naročito dragocena u nekim profesijama. Da li se neko lišava sujete ako kaže da je osrednji u svojoj profesiji ili se lišava ideje da napreduje?

* U čemu je najveća razlika između vas i Dušana Kovačevića?

- Da kažemo prvo šta su sličnosti - one su u vokaciji, u školi koju smo završili, u poslu kojim se bavimo. Ključna razlika je što je on komediograf, a ja sam dramatičar. Poslednja perla u tom bisernom nizu, u kome su Kosta Trifković, i Sterija, i Nušić, i Aca Popović, jeste Duško Kovačević. To je besprekorni đerdan, a ja nemam na koga da se naslonim, nažalost. Nemam nameru da o sebi govorim sa dozom prepotencije, kako sam ja rodonačelnik srpske dramatike, jer nisam. Ali, da sam prvi čovek u srpskoj kulturi sa značajnim dramatičarskim opusom, to je tačno.

* Da li ste i privatno skloniji dramatičnosti, nego komediji?

- Da li ja definišem svoje životne poglede kroz sentenciju "život je kratak, hvataj batak", ili sam, kao i u svojim dramama, sklon patetici i dramatičnim shvatanjima života? Pa nisam. Prošao sam privatno kroz razne užase, ali nisam izgubio ni radost života, ni optimizam, ni potrebu da nasmejem. Nisam neki veseljak, priznajem, koji će na život gledati kroz ružičaste naočari. Ali, nisam ni mrgud.

* Koje su glumice darovitije i bolje od vaše žene Ljiljane Blagojević?

- Meril Strip i Helen Miren.

* Da li biste podržali svoju ženu da uradi neku estetsku korekciju

podmlađivanja?

- O tome sama odlučuje, ali ja ne bih voleo da to uradi. Što kaže Arsen Dedić u jednoj svojoj pesmi: najgori su mi oni koji se dobro drže. Nisam, međutim, protiv hirurških korekcija koje će nekome ulepšati život. Ali, zamislimo šta bi bila Barbara Strejsend da je svojevremeno otišla kod hirurga, i onu svoju lepotu sa "greškom" dovela do lepote bez greške. Bila bi jedna od milion, ovako je jedna jedina.

* Gde ste videli najerotičniju scenu?

- U "Ponoćnom portiru". Scena seksa između Šarlote Rempling i Dika Bogarta je fascinantna, a potpuno su obučeni oboje.

* Kada je žena najprivlačnija?

- Kada ima dobro držanje. Žena svoju erotiku i privlačnost nosi u vrhu brade, i ako ta njena brada govori o svesti o vlastitoj posebnosti, o određenoj vrsti izgrađenosti, o stilu, o definisanosti, onda je to i najženstvenije. Uopšte nije bitno da li je gola, ili obučena u džak.

* Da li želite da postanete akademik?

- Nisam siguran. Ja sam čovek koji nema preterano sklonosti ka udruživanjima.

* Zašto se naši umetnici koji ulaze u političke stranke na kraju ipak najčešće iskompromituju?

- Nažalost, to je tačno. Ali, mogu da navedem primer Arpada Genca, vrhunskog umetnika i dramskog pisca, koji je Mađarsku uveo u Evropsku uniju. Mogu da navedem i primer Vaclava Klausa koji je, naravno, pre svega ekonomista, i Vaclava Havela, koji su takođe iz nečega što pripada umetničkoj oblasti uspeli da urade vrlo bitne stvari, i za Čehe i za Slovake. Ronald Regan, osrednji glumac, smatra se jednim od najuspešnijih američkih predsednika dvadesetog veka. Ne mora, dakle, taj pristup metodološki uvek da vodi ka porazu, ka degradaciji. Ali, kod nas vodi. Ovde umetnika u politici tretiraju kao nešto što je za jednokratnu upotrebu, kao papirnu maramicu. Kad ga upotrebiš, onda ga baciš. Ne primećuje se da su umetnici u demokratsko formiranim sredinama u politici iskorišćeni poput nevinih devojčica, pa odbačeni. Tamo politika ima jasnije vođenu misao, pa je valjda u tom slučaju i mogućnost prostitucije manja.

* Ako bi vam to vaša stranka ponudila, da li biste prihvatili da budete srpski Arpad Genc ili Havel?

- Moj ulazak u politiku nije bio determinisan tolikim ambicijama, i nisam siguran da bih prihvatio ponudu. Nisam spreman na toliku žrtvu, iako to jeste odgovornost i stav da služite narodu kome pripadate i koji volite. Ali, ta funkcija vas lišava sedenja po kafanama, šetnje s unukom Zemunskim kejom, i uvlači vas u vrstu kapsule, koja bez obzira na sve pogodnosti, ipak nije prijatna. Nigde ne možete da odete bez prisustva ošišanih momaka.

* Da li se u parlamentu zaista najviše mrze poslanici DSS i DS?

- Mi, DSS i DS, ovog trenutka smo najudaljenije opcije na političkoj mapi Srbije. To čak, metaforično rečeno, kod nekih ljudi ide do mržnje, i s jedne, i s druge strane. A ipak smo se složili i u parlamentu zajedno glasali protiv onih sramnih nula šest promila, koliko je izdvojeno za kulturu. Za vreme bivše vlasti, u Srbiji su snimali filmove i radili u pozorištu oni koji su na binama stajali iza Borisa Tadića. Ali, tu je bilo darovitih ljudi, da se ne lažemo. Ova vlast je najtanja u kadrovima, upravo kada je u pitanju kultura - imate Bratislava Petkovića i Laleta Pavlovića. I šta je sada? Nikada gore!

* Šta je najvažnije znati u životu?

- Najvažnije da vas na kraju vašeg života niko ne kune, da nikog niste ujeli za srce, da nikome niste učinili nažao. A ako na koncu tog života imate makar jednog čoveka koji vas blagosilja, onda zaista niste uzalud živeli.