VESNA Pešić, jedna od najzanimljivijih ličnosti naše političke scene, diplomirala je na Filozofskom fakultetu, a magistrirala i doktorirala na Pravnom, nije bila član SK, ali je - 1982. osuđena na 25 dana zatvora zbog protesta protiv hapšenja studenata FPN. Prva stranka u koju je ušla bio je Reformski savez, i to samo zbog šarma Ante Markovića, kako je kasnije izjavila. Od 1992. do 1998. bila je lider Građanskog saveza Srbije, jedan od vođa Koalicije "Zajedno", i član pokreta "Otpor". Vesna Pešić osnivač je brojnih organizacija za mir i ljudska prava (Helsinškog komiteta 1985, prve mirovne organizacije u Srbiji, Centra za antiratnu akciju...), a 1997. je nominovana za Nobelovu nagradu za mir. Institut za mir SAD dodelio joj je nagradu za demokratiju. Četiri godine provela je na mestu ambasadora Srbije u Meksiku. Posle se priključila LDP-u i bila poslanik u Skupštini Srbije. LDP je napustila 2011. Sa advokatom Srđom Popovićem ima sina, koji je takođe advokat, i danas je najsrećnija na „funkciji“ bake.

U restoranu „Sinćelić’’, uz najbolje specijalitete domaće kuhinje (ćuretina u sosu od malina), Vesna Pešić „analizirala“ je za „Novosti“ kulise naše političke i javne scene, i sve ono što danas čini svakodnevicu naših života.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

* Šta vas je proslavilo u kulinarstvu?

- Proglasila sam da najbolje na svetu pravim tatar biftek. Žene koje nemaju vremena da budu domaćice u klasičnom smislu uvek se "specijalizuju" za neko jelo, i onda objave kako to fenomenalno prave, pa se tako i proslave.

* Koji je dominantan ukus srpske nacionalne kuhinje?

- Kad se tako kaže, više se misli na one kuhinje u "pozadini", nego na kulinarske specijalitete. Te "pozadinske" kuhinje su već tipične za nas, rade dvadeset četiri sata, i ono što je ohrabrujuće je da u njima postoje različite "frakcije". Tu se mnogo "kuva" i ima mnogo "ukusa", tu je malo i "francuska" kuhinja, i "engleska", i "ruska", i "američka", i naša, tako da ti "pozadinski" specijaliteti nisu jednolični, i jelovnik nije uvek isti.

* Koliko ste zaista promenili politički ukus i "kuhinju"?

- Spremna sam na promene, nisam neko ko se zakuca, pa šta bude - bude. Gledam šta se dešava i u svetu, i normalno je da se prilagođavam. Ali, u osnovnim stvarima sam ista - ne podnosim nacionalizam i autoritarizam, a još manje naše nazadovanje i samouništenje.

* Ko je zbunjen novom političkom "mapom" Srbije, na kojoj Vučić i Dačić govore evropskim jezikom, Vesna Pešić daje javnu podršku Tomislavu Nikoliću, Dinkić hvali Dačića i ne odvaja se od socijalista?

- Srbija je doterala "cara do duvara", ne može više da izdrži, mora da se vadi i rukama i nogama da izađe iz ove propasti, i da već jednom izađe iz tih nacionalnih pitanja, posebno Kosovo. U tom smislu, jesam podržala Vladu, Dačića, Vučića i Dinkića, a i Tomislava Nikolića, i sve druge iz opozicije, koji se zalažu za rešavanje pitanje Kosova, i da Srbija ozbiljno nastavi put ka EU. Ko odustane od tih ciljeva, automatski ga otpisujem, pa kako vidite, ostajem dosledna svojim uverenjima.

* Kad biste danas birali profesiju, šta biste bili?

- Velika slikarka. Uvek sam zavidela ljudima koji imaju autentični talenat za neku umetnost. Mislim da su oni najsrećniji, jer su sami sa svojim darom koji ih vuče, i ceo svet, u stvari, služi njihovom talentu.

* Da li je autentični talenat potreban i za politiku?

- Naravno, verovatno da i ovde ima talentovanih političara, ali malo. I to je stalno tako, i kod prethodnih i sadašnjih. Recimo, čini mi se da Dragan Đilas kao novi predsednik DS ima ozbiljne namere da bude lider, ali možda nije najtalentovaniji baš za politiku. Slučajno sam njega pomenula, a bio bi veliki spisak političara koji nisu za politiku. Mnoge bih volela da vidim da na nekom poljoprivrednom dobru kopaju kukuruz.

* Ko su najveći statisti i glumci na našoj političkoj sceni?

- Za najvećeg statistu, pri tom vrlo skupog, proglasila bih Vuka Jeremića. On ima gotovo nepodnošljivu političku ambiciju koja je i njegova lična crta, a sve to prekriva nekakvim uspesima, pa niko ne zna šta s njim da radi, sem Basare. Dinkića, recimo, ne bih stavljala u političke glumce, zato što se bavi najtežim poslom - ekonomskom politikom, on mora da dokazuje i stručnost, a i da reskira. Da li je sve bilo stručno što je uradio, mislim da nije, ali njegov domen rada se stalno meri, jer svi tu najviše čekaju. U one koji u javnosti "glume" politiku svrstala bih i Borisa Tadić, jer je kao predsednik imao lik zasnovan na marketingu.

* Gde spada naš "Čerčil"?

- Dačić je trezven političar, sada prilično pokoleban, pa je bolje da ja o njemu ne govorim. Još malo, pa je nastradao zbog De Gola i Čerčila, s kojima sam ga uporedila, a i ja sam s njim stradala. Proganjali su me novinari danima, doživela sam pravi "crnjak".

* Šta je ono što vas nervira kod političara?

- Vrlo često imali smo priliku da čujemo, i od Borisa Tadića, i od Dačića, i sada od Vučića, i od mnogih drugih naših političara, kako nam se stalno žale da im je mnogo teško, i pritom prave izraz lica kao da pate od noćnih mora i čudovišta. Neka idu kući, i neka se žale svojim ženama ili tatama, a ne građanima! Jer, kada je neko političar, očekujemo da daje rešenja, ne da nam se žali. Ako je tako strašno, ko ih tera da budu tu - neka prave suncobrane, neka otvore pet-šop, igraonicu, ima toliko veselih zanimanja.

* Ko je šarmantniji - Vučić ili Čeda Jovanović?

- Ni jedan ni drugi nemaju prirodnog šarma, ali obojica kažu da su spremni da uče, pa im se može preporučiti ta vežba. Mislim da bi se tako smanjio strah od Vučića kod njegovih saradnika, a nama bi bilo lakše. Sa šarmantnijim Jovanovićem LDP bi više napredovao, sada stoji u mestu.

* Šta biste preporučili predsedniku Nikoliću?

- Nikolić deluje kao da ima dve fizionomije - "tvrdu", smrknutu, a s druge strane onu sa osmehom, pa kad se nasmeje, kao da je drugi čovek. On verovatno misli da treba da bude "zaleđen", jer je predsednik države, ali mu ipak preporučujem da se češće osmehuje.

* Da li je "škola" prirodnog šarma stigla do nas?

- Izgleda da nije. A da li iko može da zamisli da bez ogromnog talenta za komunikaciju i bez šarma, bilo ko može da postane predsednik Sjedinjenih Američkih Država? Imala sam priliku da upoznam Bila Klintona, kad bi on sada ušao u "Sinđelić", svojom duhovitošću i osmehom osvojio bi celu kafanu. Kad vidite Obamu, odmah vam pada na pamet kako je neodoljivo simpatičan, i nikada se kod takvih političara ne primećuju oni ošišani i ćelavi telohranitelji, a možemo samo da zamislimo koliko su oni čuvani. Ovde, od telohranitelja, naši se političari jedva vide.

* Koliko su naše političarke vešte u stajlingu?

- Zorana Mihajlović nosi veštačke trepavice, doduše ne baš uvek. Ne zameram to, ali mi nekada deluje kao "kicmongla". To je starinska reč za koju niko ne zna šta tačno znači, a odnosi se na ženu koja se jako doteruje, što nije loše, i podržavam. Najbolju promenu napravila je Jorgovanka Tabaković. Dok je bila u Skupštini njen starinski stajling možda je mogao da prođe, ali kao guvernerka morala je da promeni imidž. Slavica Đukić Dejanović uvek ima svoj stil, koji je za moj ukus možda malo više ženstven. Nekada su se oko stajlinga dosta trudile Nada Kolundžija i Nataša Mićić, koja je prirodno elegantna, i uvek ima šika.

* U koga biste se trenutno zaljubili da ste ga sreli u životu?

- U Pola Njumena. On je za moju generaciju bio najzgodniji muškarac i najviše seksi. A onda mu je u konkurenciju ušao Robert Redford, ali ga nije pobedio.

* Šta, u stvari, određuje erotiku?

- Neka mistika - postoje žene i muškarci koji imaju taj "dodatak", neki "plus" koji je potpuno neobjašnjiv, prirodan. Nije bitno ni ono što kažu, ni kako izgledaju, taj "višak" nečega čini ih tako strašno privlačnim i neodoljivim.