Andrea Bočeli: U Beogradu pevam sa prijateljima

PROSLAVLjENI italijanski tenor Andrea Bočeli, koji je već nastupao u Beogradu, održaće 11. maja koncert u "Kombank Areni". Suptilnog, nežnog i na nastupima mirom ispunjenog slepog pevača iz Toskane, koji vidi srcem i čiji glas, snažan i pun, melanholičan i svetao u stanju je da se lako transformiše, sa razlogom nazivaju legendom novog milenijuma poput Karuza, Del Monaka i Korelija. Njegovo ime našlo se i u Ginisovoj knjizi rekorda za najprodavanije albume na američkoj listi klasičnih muzičkih izdanja, a 2010. dobio je i zvezdu na holivudskom Bulevaru slavnih.

Od trenutka kada se pojavio na festivalu u San Remu 1994. počeo je Bočelijev vrtoglavi uspeh. Na nedavno održanoj dodeli Brit nagrada u oblasti klasične muzike, dobio je nagradu Međunarodni umetnik godine. Najširoj publici poznat je po numeri "Con te Partiro" (1996) i engleskoj verziji "Time to say Goodbye", koju je otpevao sa Sarom Brajton.

U razgovoru za "Novosti" slavni tenor otkriva da se nada da će ga beogradska publika prihvatiti sa istom toplinom i ljubavlju kao što je bilo 2005. godine.

- Mislim da za to postoje uslovi, jer smo se dobro pripremili i osmislili veoma atraktivan koncert za Beograd - priča Bočeli za naš list. - U prvoj polovini ćemo slaviti velikog italijanskog kompozitora Đuzepea Verdija, kao i Đakoma Pučinija i Čarlsa Grunoa, dok ću u drugom delu pevati pesme sa novog albuma "Passione", ali i sa prethodnih "Sentimento", "Vivere", "Inkanto". Imaću veoma važne goste, neću ih sada otkrivati, a u nekoliko kompozicija ću sam sebe pratiti na klaviru. Nadam se da će se koncert pretvoriti u slavlje za srce i čula.

Pre osam godina ste prvi put nastupali u našoj prestonici? Koja vam je prva asocijacija na to veče?

- Uvek se setim puta do "Arene", tako bleštave i prepune ljudi. Iako gotovo bez prekida već dvadeset godina pevam širom sveta, uvek pred izlazak na binu osetim tenziju. Ali, u Beogradu, ta neverovatna dobrodošlica koju mi je publika pružila, učinila je da tenzija izbledi i da zapevam bolje nego ikad. Sada znam da koncert u vašem gradu znači pevanje sa prijateljima.

* Neki vas kritikuju da koristite talenat u komercijalne svrhe. Mislite li da tako umanjujete vrednost operskih arija ili ih jednostavno približavate široj publici?

- Muzika je za mene lek, neophodna je kao ljubav i vazduh koji dišem. I da nisam postigao uspeh u muzici, služio bih joj, voleo je i poštovao. Ne mislim da je novo kada neko popularizuje romanse. Znam mnoge odlične tenore koji su to radili, od Frančeska Karuza preko Tita Skipe do Benjamina Điljija. Moj put je drugačiji, jer i da sam karijeru počeo kao operski pevač, to bi bilo preko popa, kojim sam dostigao svetsku slavu. Ljudima koji su me zavoleli kroz pop, pokušao sam da ponudim muziku koju nosim u duši, a koja vodi do srca opere. Ne mislim da je to komercijala, već da unosi svež, lirski dah u klasiku.

* Snimili ste mnogobrojne duete. Sa kim biste voleli da udružite glas?

- Uvek sam voleo taj način saradnje, to je zanosno iskustvo iz kojeg svakog puta nešto naučite. Miks dva glasa, njihovih vibracija, uvek je kao opklada, kao izazov i način za sticanje duboke intime. Bilo je divno pevati sa Dženifer Lopez i Neli Furtado. Voleo bih, pre ili kasnije, ponovo da pevam sa njima, kao i sa mnogim prijateljima sa kojima sam i ranije delio mikrofon na sceni ili slušalice u studiju. Divno je bilo kada sam u jesen 2011. u njujorškom Central parku otpevao duete sa briljantnim Brajanom Terfelom, Selin Dion i živom legendom Tonijem Benetom.

* Čini se da je u vašem životu mnogo kompromisa, kao da se ničemu ne predajete u potpunosti. U operu ste uveli pop, katolik ste, a verujete u poligamiju...

- Hajde da počnemo od muzike. Pokušao sam koliko god je moguće da razdvojim ta dva žanra, jer su klasika i pop dva različita sveta, svaki sa svojim poteškoćama, dubinama i umetničkim dostojanstvom. Upoligamiju ne verujem. U intervjuu gde je jedan od mojih odgovora bio krajnje neshvaćen, rekao sam da je čovek u suštini poligamno biće, ali sam onda dodao da u civilizovanom društvu, u kakvom svakako živimo, važan mu je porodični život.

ISPUNjENA MISIJA

BOČELIJU je odmah po rođenju dijagnostikovan kongenitalni glaukom, zbog kojeg je ostao delimično slep. Kompletan vid izgubio je do 12. godine, kada je slučajno pogođen loptom u glavu tokom fudbalske utakmice. Pevač danas kroz fondaciju finansira najnovija istraživanja koja bi mogla da stvore mobilne robote, i tako u potpunosti promene živote slepih, ali on ne želi da se operiše.

- Moram da se zahvalim Bogu na izvanrednoj sudbini kojom me je obdario. Svaka greška koju sam napravio bila je korisna da sazrim i više je ne ponovim. Posle 20 godina karijere pored sebe imam čudesnu ženu, koju stasno volim i troje dece koju obožavam. Sad imam toliko ljubavi da mogu da kažem da je moja misija na ovom svetu ispunjena.