Ljubomir Bandović: Sam biram svoja jutra

BOSANAC diskutabilne “inteligencije” ali velikog srca jednako je - Ljuba Bandović. Ovo poistovećivanje nije pravilo, ali je bilo daleko i od izuzetka. Mada je igrao najširi dijapazon uloga, specifična fizionomija ga je neretko preporučivala za role dobroćudnih jarana. Glumcu pred kojim se publika klanja bez zadrške, nije smetalo takvo stereotipno doživljavanje. Iskoristio ga je, štaviše, kao blagu prednost.

- Kada vas površno profilišu, onda imate veću šansu da nekoga iznenadite drugim kvalitetima, nego neko od koga bi se to, možda pre, očekivalo. Drugim rečima, u meni čuči intelektualac. Smešno, zar ne? - kaže, upravo kroz osmeh, Bandović.

Ni posle toliko zvaničnih "aplauza", kao i onih koji nezvanično pljušte, ne možete čuti Ljubu kako pristaje na status zvezde. Jedino što sebi priznaje jesu - predanost i prisutnost. Ostalo je, kaže, stvar doživljaja publike.

- On je potpuno legitiman, ali mene se te procene tiču na nivou opšte informacije - objašnjava glumac, koji se podjednako daje na filmu, televiziji i pozorištu.

Priliku da ga gledate pred novim iskušenjima, iskoristite u nedelju (RTS 1, 20.05) - sa TV filmom "Čekrk", koji će nas vratiti u ratnu, 1999. godinu. Ovo suštinski, ipak, nije priča o ratu, već o sudbini "malog" čoveka. Ljuba je tu da nam približi scenario.

- Psihološki realizam je jedini mogući žanr za prikazivanje nečega što smo sami doživeli. Bilo koji jači simboli i metafore u tom fantastičnom tekstu Dušana Premovića samo bi devalvirali ono što je lično u toj drami - a to je da se nama desilo. Veliko je zadovoljstvo igrati malog čoveka, koji treba da predstavi opšte osobine i da bude presek društva.

*"Vaš" šegrt Pujo ima svoje mehanizme za hvatanje "krivine" u radu i za uživanciju. Po čemu je još specifičan ovaj bunardžija?

- Po tome što kao i mnogi drugi na brdovitom Balkanu ima potencijala za daleko veće i značajnije stvari.

*Živeti kao da bombe ne padaju, raditi kao da je nebo najčistije na svetu... Da li vas je ovaj scenario vratio u stvarnu 1999. godinu?

- Naravno. Sećam se da su neki ljudi napokon završili fakultete dok su nas bombardovali. Sećam se da smo bili brižni i pažljivi jedni prema drugima i da nas je ta nesreća spojila. A znam da nas je uglavnom nesreća spajala i kroz istoriju. Život, valjda, dobija pravi smisao tek kada je ugrožen.

*Na šta vas sve asocira reč "čekrk"?

- Na snagu, pre svega.

n Rekli ste da biste voleli da igrate "mrgude" poput onih koje su nosili Petar Božović ili Aca Berček. Zašto baš oni?

- Moj dosadašnji glumački opus uglavnom čine dobri, duhoviti i prijemčivi ljudi. Ta moja izjava je verovatno manifestacija opreza da ne odem u fah. Divim se mnogim našim glumcima, i mlađim i starijim, i sigurno nisam želeo da favorizujem nekog u tom smislu. Jednostavno, njih dvojica su genijalna đubrad.

*Jeste li na početku karijere vagali - gluma ili beg od nje ili ste bili uvučeni u taj svet, bez vremena za razmišljanje?

- Prelomni trenutak se desio pre mog prvog scenskog koraka. Bio sam dete i na dečjem nivou zaljubljen u magiju pozorišta. Kada mi je pružena mogućnost da se bavim tim poslom, počeo sam da promišljam. I evo, još me drži taj entuzijazam.

*Na čemu ste morali da radite da biste glumu zadržali na distanci od privatnog života?

- Na privatnom životu. Ispunjenost i ostvarenost koju osećam u poslu prelivaju se valjda i na privatni život. I obrnuto.

*Možete li da zamislite da (ponovo) živite u provinciji, da recimo igrate u pozorištu u Vranju i svakog dana komšijama govorite "Dobro jutro, kako ste"? Ili vas je Beograd od toga sasvim odvikao?

- Nije me Beograd odvikao ni od čega što smatram svojom dobrom osobinom. Imam urođeni talenat (koji sve češće smatram prokletstvom) da u svemu tražim nešto dobro. Beograd je u tom smislu neiscrpan izvor moje unutrašnje borbe.

- Poroci: alkohol, cigarete, poker. Pasije: muzika, druženje.

*Kada biste pronašli Aladinovu čarobnu lampu, kako biste je iskoristili?

- Dao bih je nekome kome je stvarno potrebna. I za mir u svetu, naravno.

*Kada se zacenite od smeha, a kada opsujete?

- Zacenim se uglavnom kada ne smem da se zacenim, onda kada okolnosti to ne dozvoljavaju. Psujem često, onda pomislim gde živim, pa kažem sebi da psujem baš retko. Bilo koja vrsta verbalne žuči i izliva ružnih emocija, pre svega, nije dobra za onog koji "izliva".

*Kako se borite protiv jutra u kojima "ustajete na levu nogu"?

- Ne postoje takva jutra. Ja biram.

*Kako pravite dane po svom ukusu? Koji "začin" je neizostavan?

- Muzika i društvo. Piće. Klopa. I biber.

*Pijete li i dalje mleko?

- Ne.