ZVEZDA u usponu, nadareni lepotan, turbozgodan frajer - tako su hrvatski mediji opisivali Stipu Kostanića kada se pre šest godina ovaj momak iz Makarske pojavio u telenoveli "Obični ljudi". Popularnost i uzdasi tinejdžerki nisu naveli ovog momka da poleti. Naprotiv, nakon "Običnih ljudi", povukao se u (pozorišnu) ilegalu odbijajući ponude da igra u sapunicama.

Koliko je zaljubljen u glumu, jasno je iz podatka da je pošto je pao na prijemnom ispitu na Kazališnoj akademiji u Zagrebu, rešio da okuša sreću u Beogradu. I primljen je - na BK akademiju u klasi Ivana Bekjareva.

- Hteo sam da studiram u Zagrebu, jer je to bilo praktičnije. Ali pošto nisam prošao, na preporuku prijatelja došao sam u Beograd na prijemni, što se na kraju pokazalo kao dobra odluka. Akademija je samo škola na kojoj se nauče osnove zanata, mislim da nije presudno gde ste je završili - kaže Stipe.

Srpska publika upoznala ga je kao Iva u "Mirisu kiše na Balkanu", seriji koju pamti po "retko ugodnom radu sa Ljubišom Samardžićem i njegovom dobrom filmskom ekipom". U našu prestonicu nedavno ga je ponovo dovela serija "Zvezdara" u kojoj ga prvi put gledamo u ovonedeljnoj epizodi, i to kao staru Nadinu ljubav, koji je u međuvremenu postao uspešan gitarista. Na pitanje da li će uspeti ponovo da je osvoji, Stipe odgovara:

- Da parafraziram Čehova: Ako u prvom činu vidite napetu pušku, očekujte da će u poslednjem opaliti.

* Kako je došlo do saradnje sa ekipom serije "Zvezdara"?

- Moja rođaka i prijateljica Vesna Čipčić, koja takođe glumi u seriji "Zvezdara", preporučila me je da se pridružim ekipi. Uvek koristim priliku da radim sa njom, ali, nažalost, u seriji nemamo zajedničke scene.

* Kakvi su vam utisci sa snimanja?

- Nezaboravni. Proteklo je šest godina od moje prve serije "Obični ljudi" posle koje sam se posvetio radu u pozorištu i odbijao sam uloge u hrvatskim sapunicama. Rad na "Zvezdari" podsetio me je na tu vrstu brzog, improvizovanog snimanja za šta su potrebne sigurnost i glumačka rutina.

HOD PO PISTI OSIM vaterpola, Stipe se oprobao i u manekenstvu. Mada je radio poznate revije ozbiljnih kuća, hod po pisti nikada mu nije bio ozbiljna alternativa glumi.
- Zahvaljujući manekenstvu, zarađivao sam džeparac za vreme studiranja. Nikad nisam od toga mislio napraviti profesiju, iako su mi nudili angažman u velikim svetskim agencijama. Prioritet mi je bio da završim Akademiju odnosno da se posvetim umetnosti.

* Šta vam je bio veći izazov - savladavanje beogradskog akcenta ili učenje osnova gitare?

- Sviranje gitare prepuštam muzičarima, a akcenti su deo glumačke veštine. Beogradski govor vratio mi se spontano. Moj lik je živeo dugo vremena u inostranstvu, pa se tako moglo desiti da i zaboravi pokoji tačan akcenat.

* "Zvezdara", između ostalog, govori o Beogradu danas. Šta se vama sviđa, a šta ne u tom gradu?

- Oduvek sam voleo Beograd. Imam ovde rodbinu, posećivao sam ga kao dete, proveo sam u njemu studentske dane, tako da ga osećam kao svoj grad. Nije mi drago kad vidim da je kriza pogodila u toj meri svakodnevni život ljudi. Ali, uprkos tome, ljudi su još uvek puni života i energije, što me raduje.

* Da li ste, zbog porekla, imali neka neprijatna iskustva u Srbiji, bilo tokom studiranja ili kasnije, odnosno u Hrvatskoj zato što ste studirali u Beogradu?

- Nikad nisam imao neprijatnih iskustava. Ne krećem se u krugovima gde bi nacionalnost mogla prouzrokovati tako nešto.

* Neodlučni Leon u "Običnim ljudima", neodgovorni Ivo u "Mirisu kiše na Balkanu", zavodnik u "Zvezdari"... - sa kojim junakom imate najviše sličnosti?

- Sa svakim i ni sa jednim. Glumac igra likove u kakvim ga drugi žele da vide.

* Plašite li se da će reditelji nastaviti da vam dodeljuju tipske uloge frajera?

- Naprotiv. Ako me reditelji i dalje vide u tom tipu uloga... Zavodnika Anđela sam igrao i u velikoj pozorišnoj predstavi na Splitskom letu "Adio kauboju". Meni su zanimljive karakterne uloge muških likova složenije psihologije.

* Trenirali ste vaterpolo i nastupali za juniorsku reprezentaciju Hrvatske. Kako ste odlučili da sportsku karijeru zamenite glumačkom?

- Ne dolazim iz umetničke porodice. Roditelji su mi sportisti, pa sam se tako od malih nogu bavio sportom. Moj profesor Ivan Bekjarev je uvek povlačio paralele između glumaca i sportista, pa se može smatrati da sam nastavio sportsku karijeru drugim sredstvima.

* Hrvatski mediji vas opisuju epitetima poput "turbozgodan frajer i nadareni lepotan". Kako biste vi sebe opisali?

- Medijska slika je deo glumačkog posla i ne poklapa se uvek sa osobom. Nisam prihvatao uloge u sapunicama, jer one podrazumevaju veće izlaganje privatnog života u medijima. Nadam se da se ono najbolje u meni vidi kroz moj umetnički rad.