BRAON boja ormana koja se meša sa tamnoplavom i zelenom nijansom registratora, redovna nagrada (plata) za malo ili nimalo rada, igrice i abrovi u "špicu" radnog vremena - stvaraju prepoznatljivu sliku sigurnosti kojoj svi težimo. Od nje su krenuli autori "Državnog posla" (RTV 1), kada su kreirali serijal koji je za nekoliko meseci dostigao visoku gledanost. Ovaj satirični pregled dešavanja u jednoj firmi, koja može da bude bilo koja iz našeg okruženja, zabavlja publiku svakog radnog dana.

Ideja je potekla od reditelja Stojčeta Stoleskog koji je, kako kaže, posle nedavne "šetnje" jednim društvenim preduzećem osetio atmosferu vrednu ekranizacije. U pomoć je pozvao Dejana Ćirjakovića, Nikolu Škorića i Dimitrija Banjca koji su pristali da uđu u uloge - Boškića, Torbice i Čvarkova, nosilaca priče o izuzetno cenjenom državnom poslu. To da smo svi mi pomalo oni - odgovor je koji nam daju na pitanje zbog čega su postali toliko gledani. A, da se podsetimo, ko su to oni.

Inženjer petrohemije Đorđe Čvarkov (Dimitrije Banjac) ima najduži radni staž i dosledan je u svakodnevnom "smaranju" svojih mlađih kolega.

- Obožava da deli lekcije, jer je, zaboga, nekada bio finansijski direktor. A sada, četiri godine do penzije, ne prestaje da proziva ovo vreme, da žali zbog prohujalog koje je bilo mnogo lepše i srećnije - podseća nas Banjac, kojem se uloga inženjera, koji sada prodaje kokoške preko sindikata, redovno časteći direktora, vrlo dopala.

Glumac kaže da je njegov Čvarkov prepoznatljiv po još jednoj specifičnosti - netrpeljivosti prema došljacima. Pogotovo mu ne leže oni iz Krajine, a potrefilo se da baš jedan takav sedi sa njim u kancelariji. Govorimo o Draganu Torbici, profesoru istorije, koji je u stalnim dugovima i ne prestaje da kuka, ali da radi kod privatnika kako bi zaradio - ne pada mu na pamet.

- Njemu je uvek neko drugi kriv. Najbolji je u jadikovanju i tu se završavaju njegove ambicije - kaže glumac Nikola Škorić, otkrivajući nam da će netrpljivost između Čvarkova i Torbice biti još intenzivnija i da će nastaviti da podmeću noge jedan drugom.

Treći kolega iz zamišljenog državnog preduzeća je muzičar Blaškić, koji se hvali partijskom knjižicom - rešenjem za visoku državnu funkciju. Ne može se pohvaliti ambicioznošću, iako je u najboljim godinama. Dejan Ćirjaković koji ga tumači kaže da je Boškić prava slika današnje omladine.

- Mladi u Srbiji imaju problem što ne znaju šta žele da rade. Ova nesigurna vremena su kod nas izgradila samo potrebu da se ušuškamo i preživimo. Više nije bitno šta radiš ni koliko te plaćaju - ćuti i sedi, sada će penzija dok trepneš - priča Dejan, koji se baš nije obradovao što njegov Boškić nema sreće sa ženama.

Inspiracije za skečeve, ekipa "Državnog posla" pronalazi u našoj svakodnevici. Zato je, kažu, ona nepresušna i imaju toliko materijala da ne moraju da brinu za dalje epizode.

- Kada nam dosadi politika, prebacimo se na mentalitet, kada i to istražimo, odemo na socijalu... A onda sve ukrug. Dobili smo i pojačanje starog druga Mladena Ujdarevića, koji je uneo svežinu u celu priču - kaže Dejan.

Autori priznaju da se ni u najluđim snovima nisu nadali ovolikoj gledanosti, ali da im je podrška publike ulila nadu da u Srbiji nije sve, kako kažu, otišlo do đavola.

- Čim nas ljudi gledaju i imaju kritički stav i volju za promenom, to je utešno. Ne mislim na političke promene, jer one više nisu važne, već na vrednosne - kaže Nikola.

PROTIV CINKARENJA

Ljudima, kaže Dejan, prija što mnoge stvari kažu umesto njih.

- Oni prepoznaju situacije u kojima su se junaci našli i nepravde koje su doživeli. Možda tako možemo i da rešimo probleme. Jer, ako su se sinoć, recimo, smejali kako je Čvarkov ocinkario nekog, valjda sutra to neće uraditi kolegi na poslu.