NA prošlost nikada nije gledao kroz "ružičaste naočare", jer, kaže, nije poklonik "optimizma pamćenja". Od sklonosti ka ulepšavanju minulih dana uvek je bio bliži sklonosti ka gledanju u budućnost. I uvek mu se činilo da tek treba da napravi svoje najbolje delo. A pola veka je iza kamere. U slavu petodecenijskog rada, Dragoslav Lazić (76) je ponovo odlučio da napravi izvanredno delo.

Iako su "čaršijska" nagađanja išla u korist priče o selu, jer su "Seljaci" postali njegovo drugo ime, reditelj je napravio otklon. "Na crtu" je izašao sa gotovom najavom - 15. oktobra počinje da snima jubilarnu, desetu seriju, ali je selo ostavio po strani. Jer, "Zvezdara" će doneti sliku prestonice danas, biće hronika ovog (gradskog) vremena i trenutka. Lazić je poželeo da prikaže lice i naličje Beograda. Zbog čega?

- Beograd je uvek inspirativan, jer je grad suprotnosti. U njemu ima i kosmopolitskog i provincijalskog. I elitizma i malograđanštine. I starih Beograđana koji su, u stalnoj borbi da sačuvaju dostojanstvo i pravo na pristojan život, proterani na društvenu marginu. Ima i mnogo došljaka sa svih strana sveta, stranaca na privremenom radu... I svi oni, na svoj način utiču na grad, na beogradski duh, menjaju ga i oblikuju. U Beogradu ima mnogo lepih mladih ljudi, lepote duha koji se ne predaje, humora - nekada ciničnog, nekada mangupskog, inadžijskog... A Zvezdara je kraj koji dobro oslikava to jedinstvo suprotnosti - objašnjava reditelj.

Lazić je odlučio da nam otvori "lagume" prestonice, bazirajući se na zvezdarskom kutku. I nije to bilo putem "slučajnog uzorka". Podseća nas na to da od Vukovog spomenika do vrha Bulevara kralja Aleksandra možemo da vidimo i sjaj i bedu grada.

- Najveći gradski bulevar, uređen poput Šanzelizea, i nove ušminkane višespratnice u kojima živi elita, stoje "rame uz rame" sa romskim udžericama i malim prizemnim kućicama sa zajedničkim dvorištima. U njima živi naizgled običan svet koji skriva vrlo neobične priče. Sve je to Beograd.

* Šta je onda lice, a šta naličje prestonice?

- Serija govori o Beogradu danas, kroz živote tri različite porodice i tri različite generacije. Pored slike o vremenu u kome živimo, intrigantnih ličnih priča sa mnogo zapleta, ovaj tekst donosi mnogo humora i vedrine koja je toliko karakteristična za naš mentalitet i naše ljude. Mi umemo da se nasmejemo i sebi i svakodnevnim problemima koji nas tište. Zato ćemo se truditi da prikažemo i jedno i drugo lice grada, jer su oba intrigantna. Moja želja je da i ova serija, kao i sve prethodne koje sam radio, donese malo optimizma i dobrih stvari. One nam, složićete se, nedostaju u realnom životu.

I PORODICA NA SETU * KAKO su na najavu nove serije reagovale glumice iz vašeg života (supruga Dragana i ćerka Anita)?
Hoćemo li i njih gledati u "Zvezdari"?
- Obe su uz mene od samog početka i mnogo mi pomažu u radu. Dve uloge sam posebno napisao za njih i radujem se što ćemo biti na okupu i na ovom projektu.

* A da pravite seriju o Beogradu iz sredine prošlog veka, kako biste ga prikazali?

- Takva priča već postoji. Moj kolega Srđan Karanović izvanredno je dočarao Beograd sedamdesetih godina, u seriji "Grlom u jagode", koja se i danas rado gleda.

* "Zvezdara" će okupiti popularne srpske glumce (Milenu Dravić, Slobodana Ćustića, Vesnu Čipćić, Branislava Lečića...). Jesu li i svi drugi elementi hit serije tu?

- Imamo dobar tekst, sjajan glumački tim i uigranu ekipu, pa se nadamo da ćemo i ovog puta osvojiti milionski auditorijum. Baš kao što je bio slučaj sa "Seljacima".

* Na koga, pre svega, računate u publici?

- Voleli bismo da serija okupi celu porodicu ispred malih ekrana, od tinejdžera do najstarijih gledalaca.

* Jeste li, bar podsvesno, imali potrebu da dokažete da umete da pravite i serije o gradu, s obzirom na to da ste decenijama poznati po predstavljanju seoskog mentaliteta?

- U svojoj pola veka dugoj karijeri, radio sam i mnogo gradskih priča, ali sam javnosti, ipak, najpoznatiji po serijama okrenutim seoskoj tematici. Za mene je ta podela krajnje veštačka i nepotrebna, jer me zanimaju dobre priče, a one mogu biti smeštene u različite kontekste i različite sredine. Ipak, uvek me iznova iznenadi koliko smo skloni da na selo i sve što ima veze sa njim, a priori gledamo pežorativno, s omalovažavanjem. Provincijalizam nije pitanje geografije, već duha.

KNJIGA ZA GODIŠNJICU * HOĆETE li, osim serijom, na još neki način "ozvaničiti" veliki jubilej?
- U pripremi je knjiga povodom godišnjice, a ona neće biti samo intimna autobiografija već i svedočanstvo o našoj filmskoj i televizijskoj umetnosti u proteklih pola veka. U njoj govorim o mnogim istaknutim ličnostima sa kojima sam radio tokom karijere.

* Sada kada je moderno praviti priče o selu, vi ste se, kao gotovo rodonačelnik takvih serija, okrenuli gradskim temama. Ima li tu neke simbolike?

- Ne volim trendove i nikada se nisam povodio njima, već sam isključivo slušao svoj stvaralački instinkt. Uvek sam radio samo ono što je u datom trenutku meni lično bio kreativni izazov.

* Gde je lepše - na selu ili u gradu?

- I selo i grad imaju svoje prednosti i nedostatke. Supruga i ja smo se opredelili da živimo u gradu, a da imamo malu kućicu van grada. Kad god nam poslovne obaveze dozvole, pobegnemo u našu oazu.

* Kako još gledate na prohujalih pet decenija rada? Zamerate li nešto sebi? I drugima?

- Nisam nostalgičan, to je sigurno. Nikada nisam arhivirao materijale, pa sam i sam bio iznenađen time koliko toga ima: 10 igranih filmova, devet velikih televizijskih serija, devet dokumentarnih filmova, na desetine televizijskih drama, saradnja sa mnogim velikim piscima, scenaristima i najvećim srpskim glumcima. To je rezultat svih tih godina. A lako je zamerati. Teško je razumeti. Godine su me učinile privilegovanim da mogu da budem rasterećen od vlastitih "ego projekcija", ali i da ne očekujem previše od drugih.

* Šta je presudno za entuzijazam koji posedujete?

- Moja porodica, pre svega. Supruga Dragana je moja velika podrška, jer ima razumevanje za sve specifičnosti mog posla, baš kao i moja deca, na koju sam ponosan. Presudan je i posao kojim se bavim. Istinska radost i zadovoljstvo kada stvaram, bilo da pišem za računarom, bilo da sa ekipom učestvujem u stvaranju jednog kreativnog dela - hrane me. I gode mi.