OPERSKI pevač Oliver Njego, kaže za sebe da je "splet srećnih okolnosti", jer je "srećno rođen, srećno provodi život i radi posao koji voli". Upravo na tu temu, popričali smo sa njim "U prolazu". Ali se suština svih njegovih odgovora na naša pitanja, svela na - porodicu.

- Nisam samo splet srećnih okolnosti, već sam neko ko to ljubomorno čuva - kaže Njego. - Znam šta hoću, još više šta neću i nisam učesnik trke u kojoj svako ličeći na svakoga postaje plagijat.

* Kako ne postati "plagijat"?

- Ne znam da li je to uticaj zvezda i toga da sam analitična Devica, ili veoma jak uticaj roditelja... Ali, svako od nas duguje mnogo deci, svi smo mi potomci, ali moramo biti preci. Trudim se da budem malo strog prema svojoj deci, makar sada dok se drvo savija i mlado je. Mislim da je to put ka originalnosti.

* Kako vam je "legla" uloga profesora, u kojoj ste već tri godine?

- Bilo mi je lepo dok sam bio član Narodnog pozorišta. Ali, kad smo počeli da ličimo na klasna grla i trčimo trku bez sena, kad su parametri, poput prisebnosti, upornosti, individualizma, počeli da izmiču, shvatio sam da time više ne treba da se bavim. Već sam bio suprug i otac i nisam želeo da moja profesija uništava te pitke relacije. Za mnoge kolege bio sam blesav što sam otišao. Ali, meni je ovako lepo. Sam sam sebi šef, ne zavisim ni od čije bezumne kreacije, a takvih je ranije bilo mnogo.

ĆERKE NA TATU MEZIMICE Olivera Njega, ćerke Daria (9) i Tara (7), talentovane su na njega, kaže ponosni tata: - Imaju smisla za muziku, starija ćerka već svira klavir, a Tara će uskoro na časove gitare. Nisam od onih roditelja koji govore da ne bi voleli da deca pođu njihovim stopama. Nekla rade ono za šta su talentovane. Neću imati ništa protiv ni ako to ne bude bila muzika.

* Ko koga više sluša, studenti vas ili vi studente?

- Slušamo se uzajamno. Rad na Akademiji je individualan, tako da veoma često radim "usput" i kao psiho-terapeut, jer mi se studenti uvek požale na ono što ih muči. Bilo da ih boli grlo ili imaju neke druge probleme.

* Gde najviše volite da nastupate?

- Sve jedno mi je hoću li na stadionu pevati himnu ili u crkvi "Očenaš". Ali, nije muzika samo klasična muzika, ima ona i neke druge parametre koji su vredni sve dotle dok se ne sklizne u komercijalno.

* Može li se živeti od nekomercijalne muzike?

- Postoji jedna lepa izreka: "Mogao bih da živim mnogo bolje, ali me je sramota".

* Ko vas je poslednji put obradovao, a koga ste vi?

- Smisao postojanja je živeti za druge. S obzirom na to da sam veoma vezan za porodicu, sa njima imam najviše raznoraznih događanja, naročito sa najmlađom ćerkom, koja je vanserijski duhovita. Toliko ume da me nasmeje da često ne mogu da sačuvam ozbiljnost i autoritet koji bih želeo da imam. A ja? Uvek hodam ulicom pevušeći i ljudi kažu: "Blago onome ko je sa vama, vi uvek pevate". Vedrog sam duha i time radujem moje najbliže.

* Šta može da vas izbaci iz takta?

- Nervira me kad ljudi nemaju meru, samokritiku i civilizacijske parametre. Veliki broj ljudi živi zatvorenih očiju, introvertni su i uplašeni od vlastitog ponora koji vide unutar sebe. Nemaju način, umeće ni smisao za požrtvovanje. To me nervira.


MUZIKA ZA DUŠU

KAO što je rekao veliki Sokrat: "Pij ono što gasi žeđ, voli onog ko tebe voli i slušaj ono što te smiruje". Tako mene smiruje instrumentalna muzika koju često slušam na radiju. Volim ruske horove, Dragana Stojnića, Živana Milića, Nadu Mamulu, Cuneta Gojkovića i sve ono što je zaboravljeno, što se nekad moglo čuti na Radio Beogradu u vreme kada je glas bio jedino što vas za nekoga može vezati. A ne slika, koja danas ima primat - objašnjava Njego.