AKO ga nešto ne pomeri, onda ga u tome i nema. Ako ga nešto zaintrigira, omami, uzbudi... onda daje celog sebe. Ne štedi na energiji, već je rasipa. Takav je Goran Šušljik. Glumac koji ovog leta svoje umeće gradi u seriji „Folk“, iza koje je stao i kao izvršni producent, ističe da bez žara nema uspeha. A ta najaktuelnija priča ga je i zagrejala i nadahnula.

- Fenomen koji se obrađuje u „Folku“ je više nego inspirativan, jer je naličje naše današnjice - kaže Šušljik. - Priča je realna, iako mi pokušavamo da prikažemo život onakvim kakav jeste, ali tako da akcenat zadržimo na melodrami, bez opterećenja duboko socijalnim momentima. Mi se ovde trudimo da razgrnemo polje folka, da vidimo kakav je život narodnih pevačica, ono što se iza njega krije, da zađemo iza onoga što nam se servira u novinama i na televiziji. Jer svi negde imamo iste predrasude o tom svetu, ali nismo svi dovoljno zainteresovani da ih razbijemo ili bar dovedemo u sumnju. Ovo je u neku ruku priča o srpskom snu, iako ima nešto što podseća na američki.

Šušljik je idejom scenariste i reditelja Dušana Milića bio ponet onog trenutka kada je pročitao scenario. Odmah je, kaže, znao da ispred sebe ima sjajan tekst, a vrlo brzo se uverio da se Milić pobrinuo i za kvalitet ostalih segmenata. Sjajan izbor glumaca i sjajna režija - potvrdili su Šušljikove prognoze.

- Ako je i postojala neka sumnja da ova tema neće biti obrađena na pravi način, za mene je nestala već prvog dana snimanja - ističe Šušljik. - S druge strane, i publika je iskazala svoj sud. Drago mi je što je pilot-epizoda, prikazana pre nekoliko meseci, doživela uspeh, što je bila samo potvrda da nam je stavljanje ovakve priče u fokus nedostajalo. Projekat je ambiciozno zamišljen, a moje su procene da će se u tom stilu i završiti. Svi smo ujedinjeni u toj želji.

Iako u ovoj seriji veći angažman ima kao izvršni producent (kuća „Aj tu aj“), Goranu je podjednako draga glumačka uloga. Njega ćemo u seriji upoznati kao Rusa Danju, bivšeg baletana i koreografa, koji će biti fasciniran Zvezdanom - glavnom junakinjom. Tako će se dogoditi sudar dvaju svetova, jedna velika novina u životima oba lika, koja će im biti i izazov i iskušenje.

- Danji je svet folka potpuno stran, ali će ga u njega „uvući“ Zvezdana, pa će u jednom trenutku on postati njen koreograf - priča Šušljik. - Tako ćemo videti da je moguće da, bukvalno preko noći, jedan milje uđe u drugi. Zvezdana i Danja će spojiti nespojivo - folk i klasičan balet. A pritom, glavna zvezda priče neće odstupiti od svog pravca, već će nastaviti da ostvaruje san koji sanja od detinjstva.

Siguran u ono što trenutno radi, Šušljik je odložio ostale projekte i neke ideje pustio da miruju. Tako će, kaže, biti bar do novembra, kada je planiran završetak snimanja „Folka“.

Priča o idejama koje ga ponesu „do koske“ vratila nas je na razgovor o onoj koja ga je obuzimala pre tačno godinu dana. Baš kada su na Kosovu bile barikade, u južnoj pokrajini se dogodila premijera „Žice“ - komada iza koje je Šušljik stao i kao glumac i kao reditelj. Drama, po romanu Bore Stankovića, „Nečista krv“, nastala je, objašnjava, iz želje da sjajni tekst Milene Marković proživi tamo gde su joj koreni i motivi.

PRE SVEGA - GLUMAC VI ste i glumac i reditelj i producent. A to je, čini se, postao trend u Srbiji?
- O tome mogu da pričam samo u svoje ime, jer nisu svi glumci zašli u ostale sfere filma i pozorišta, niti su se svi, kako kažete, tom trendu priklonili iz istih namera. Moja deviza je da kada me nešto ponese, poželim u tome da budem kao reditelj ili kao producent, ali se, pre svega, osećam kao glumac i tako se oslovljavam.

- Priča o propadanju, o životima o kojima ne možemo da saznamo slušajući vesti i čitajući novine, o svim tim bojama - tužnim i veselim, bila je prikazana pod barikadama. Tako se spojila sa trenutkom o kojem smo pričali, a da ni sami nismo verovali da možemo da mu budemo svedoci. Bilo je i strašno i uzbudljivo na platou u Kosovskoj Mitrovici, dok su leteli helikopteri.

A kada se završila predstava, Goran je osetio nalet unutrašnje satisfakcije, koja, kaže, čak ne može da se nazove srećom. Naglasak je bio na činjenici da su, čak i neplanski, uspeli da budu istiniti.

- Činilo mi se da smo u pravom trenutku na pravom mestu i pre svega sa pravom idejom.

Bio je Šušljik zadovoljan i svojom procenom da je ansambl kosovskog pozorišta odličan i da, uprkos uslovima u kojima rade, glumci plene entuzijazmom.

- S druge strane, uvideli smo i da su ljudi u Kosovskoj Mitrovici željni teatra, predstava, imitacije života ili već onoga što očekuju od pozorišta. Zato je naša odgovornost bila velika. Nismo smeli da ih razočaramo.