Goran Dime: Lepota je u različitosti

PARALELNO sa uspešnom karijerom na polju klasične muzike, tenor Goran Dime je, po ugledu na svetski afirmisane umetnike, poput Bočelija, Dominga ili kvarteta „Il divo“, rešio da se oproba i u pop vodama. Dime završava album „Klasik pop“ sa koga su već dve pesme predstavljene publici, najpre „Ljubavi moja“, i duet sa rok zvezdom Đuletom van Gogom - „Dobar i loš„.

- Želja mi je da muzika na kojoj radim sa Žikom i Jelenom iz grupe „Zana“ pronađe put do srca publike kojoj klasična muzika možda i nije prvi muzički izbor - priča za naš list Goran Dime. - Siguran sam da postoji mala armija ljudi koja uživa u Bočeliju ili „Il divu“, i koja rado sluša neke od poznatih stranih tenora. Mislim da već na jesen možemo u Sava centru da pravimo koncerte na kojima će publika slušati i „Besame mućo“, „Stranci u noći“, „Dobar i loš“...

* Jeste li zadovoljni saradnjom sa grupom „Zana“?

- Sa profesionalcima je u svakom poslu zahtevno raditi, ali vas to motiviše da date sve od sebe, pa čak i da naučite nešto novo. Ponosan sam na Žiku što je uspeo, posle pesme „Šta ću tebi ja“ za koju sam svojevremeno dobio nagradu za duet godine, da napravi tako jaku pesmu kao što je „Ljubavi moja“. Duet sa Đuletom je hit druge vrste, a i jedno i drugo je dobro. Upravo u tome i jeste suština. Da ljudima objasnimo da i različitosti nose kvalitet.

* Kako se odvija vaša karijera u inostranstvu?

- Zbog specifičnosti glasa, od početka karijere 2004. godine imam samo koncerte. Ne nastupam u operama. Ovo što trenutno radim sa pijanistom Ivanom Jovanovićem je nešto najlepše na svetu. Odabrao sam 15 predivnih ljubavnih pesama koje izvodim po salama širom Evrope i sveta, a Ivan me prati na klaviru. Ukoliko sponzori pomognu, a publika to bude tražila, nadam da ćemo sve moći da radimo i uz ozbiljan orkestar i dirigenta.

* Da li su ti nastupi isplativi?

- Problem u našoj zemlji je što klasična muzika nije dovoljno poštovana i što nju prati stereotip da je to sinonim za dosadno, za nešto što ljudi ne razumeju i ne prihvataju, što je budalaština. Dobra muzika i lep glas dopire do svačije duše i potpuno je nevažno koja je vrsta muzike u pitanju. Tako da su, naravno, nastupi „napolju“ dobro plaćeni. Države ulažu u ozbiljnu muziku, imaju veće budžete i onda se mi osećamo kao gospoda.