NAJVEĆA bosanska muzička zvezda Edin Dervišhalidović (49), poznatiji kao Dino Merlin, posle više od 20 godina će održati tri koncerta u „Beogradskoj areni“, 25, 26. i 27. novembra. Za „Večernje novosti“ kaže da su u proteklih 15 godina pozivi za nastup u Beogradu konstantno pristizali, a interes i želja njegove publike i njega rasli su iz godine u godinu, pa je na kraju najveća dvorana na Balkanu bila logičan izbor, što potvrđuju i tri rasprodata koncerta. Na pitanje da li je očekivao toliko interesovanje, Dino Merlin za naš list odgovara:

- Lagao bih kada bih rekao da nisam očekivao veliki interes, ali zasigurno nisam očekivao ovako veliki interes. Sada već počinju spekulacije i o četvrtom koncertu u „Areni“, ali mislim da ne treba preterivati. Za prvi put nakon ovoliko godina i tri će biti sasvim dovoljna.

* Tri „Arene“ dođu kao jedna „Marakana“, stadion na koji ste u vreme prvih albuma „Merlina“ odlazili da gledate utakmice Crvene zvezde. Da li ste razmatrali opciju da održite koncert na najvećem stadionu na Balkanu?

- Prezadovoljan sam sa tri pune „Arene“, a kako sam ja uvek raspoložen za nove izazove, ne isključujem bilo kakvu mogućnost u budućnosti. Gde god da dolazim ja se i vraćam, kako u Srbiju, tako i u Švajcarsku, ili Hrvatsku, ili Ameriku, ili bilo koju drugu zemlju. Ja dolazim da ostanem. I čini me srećnim što na taj način moja publika postaje ujedinjena ma gde da se nalazi. To je moja misija - pevati svojoj publici.

BREGA VEČITA INSPIRACIJA *DALEKE 1986. napisali ste „Uspavanku za Gorana B.“ posvećenu Goranu Bregoviću, čije vam je „Bijelo dugme“ bilo jedan od uzora na početku karijere. Kada ste se poslednji put sreli sa Bregom? - Sa Bregom sam se video poslednji put pred sam početak rata, ali u Sarajevu često srećem njegovu porodicu. Brega je na mene kao i na mnoge druge uticao na različite načine, a ostavio je neizbrisiv trag ne samo na sarajevsku scenu, nego i scenu nekadašnje zajedničke nam domovine. Drago mi je da je i danas vrlo uspešan i da nastupa širom sveta.

* Optužuju vas da ste srbomrzac, da na omotu jednog vašeg albuma i ulazu u vaš kafić u Sarajevu stoji natpis „Zabranjeno za Srbe i pse“, uprkos činjenici da niste vlasnik kafića već prodavnice diskova, niti se Srbi pominju na bilo kom vašem albumu. Srpski narodni pokret „Naši“ protestovaće zbog vaših koncerata u Beogradu, vaš komentar?

- Drago mi je što ste sami dali odgovor na to pitanje, jer sam u proteklih mesec dana u gotovo svakom intervjuu upitan za taj navodni natpis u kafani koja nikada nije postojala i na albumu koji nikada nije snimljen. Očigledno je da su to zlonamerne izmišljotine. Nemam ni potrebu, ni želju da se pravdam, svestan sam da će napada i negativnih komentara uvek biti, jer ko plovi morem ne sme se žaliti na valove. U mom poslu to nije ništa novo niti neočekivano, jer mnogima je potreban bilo kakav publicitet pa ne prezaju ni od čega da budu sveprisutni u medijima. Kod mene je situacija obrnuta. Moje pesme dovode publiku na koncerte. Ne treba mi nikakav dodatni publicitet osim moje muzike i tako je već decenijama.

* Bilo je očekivano da će vaš dolazak izazvati reakcije s obe strane Drine, šta vi kažete na to?

- Prašina se diže i kada se ruši i kada se gradi. Ja ceo svoj život samo gradim. A ko nema ništa pametnije da radi neka radi to što radi uvažavajući slobode i prava drugih.

* Rekli ste da ćete u Srbiju doći kada se ovde bude dogodila jedna katarza. U Sarajevu ste se letos sreli sa predsednikom Borisom Tadićem, da li je on taj katarzični čovek?

- Boris Tadić je jedan od mnogih razloga mog dolaska u Beograd. Ali predsednik Tadić nije estradni menadžer. Ni on, niti njegova stranka, niti bilo koja druga stranka kako u Srbiji tako i u Bosni i Hercegovini, niti ijedna kompanija bliska bilo kojoj političkoj opciji bilo gde, nema veze sa mojim beogradskim koncertima. Za ove koncerte je zaslužna moja publika i moj menadžment. Nažalost, ovi su prostori oduvek senzitivni na sve što se može staviti u nacionalni kontekst. I nije više važno da li se generalno stvari menjaju nabolje ili ne, iako to svi želimo, ali kao pojedinac smatram da imam obavezu da pokušam da menjam stvari nabolje.

* Mnogo je onih koji vam zameraju na pesmi „Da te nije, Alija“, mada ona nije posvećena Aliji Izetbegoviću već vašem komšiji Aliji Miladinu?

- Ta je pesma posvećena svima onima koji su branili Bosnu i Hercegovinu. Nastala je u vreme kad su nam „razvlačili pamet“ i granatirali Velušiće „jer tamo nema mnogo srpskog življa“, kada smo ubijani na sve moguće i nemoguće načine i držani pod srednjovekovnom opsadom. A pevao sam je svim građanima Bosne i Hercegovini koji su prkosili sili i nepravdi.

* Dobro ste upamtili noć kada ste se prvi i jedini put stideli što ste Bošnjak jer su u vašoj mahali bili ubijeni ljudi Srbi, pravoslavci, nevini. Tada ste i vi i vaša majka reagovali s gnušanjem, toliko temperamentno da vas je to moglo koštati života?

- Da, reagovao sam. Kamo sreće da je više ljudi dizalo svoj glas protiv nepravde na raznim mestima bivše nam zajedničke države i da su to činili na vreme. Odgajen sam tako da ne tolerišem nepravdu i da razlikujem ljude na one koji čine nepravdu i na one nad kojima se nepravda čini. Reagovao sam i kada su ubijani Bošnjaci, reagovao sam i kada su ubijani Srbi. Potpuno je nebitno o kojem je narodu reč. Ubijeni su nevini ljudi i to je neprihvatljivo i krajnje sramotno. Reagovao sam i time se ponosim. Žao mi je što sam bio svedok stradanja svojih sugrađana, ali sam ponosan što nikada nije postojao sistematski organizovan revanšizam od strane mog naroda za nepravdu i zlo koje im je učinjeno.

* Autor ste teksta bivše himne Bosne i Hercegovine „Jedna i jedina“ koja je 1998. zamenjena sa novom „Intermeco“ zbog navodnog isključivanja spominjanja Srba i Hrvata u tekstu, mada sam tekst ne pominje nijednu bosanskohercegovačku naciju. Da li vas je to zabolelo ili povredilo?

- Ta himna je zaživela među Bosancima i Hercegovcima i mnogi će i danas reći da je to jedina himna naše zemlje, a veće priznanje od tog mi i ne treba. Tu sam pesmu pevao u ime svih njenih građana, svih onih koji Bosnu i Hercegovinu osećaju svojom domovinom. Ako će nova himna moje zemlje pomoći da svi narodi u njoj žive bolje, potpuno je nebitno ko će je napisati. Naša himna danas ima samo muziku, ali ne i tekst i tako nema nije glas nikoga, a svaki stih koji budu pevali svi građani Bosne i Hercegovine biće ujedno i najbolji jer je zajednički glas - himna mora biti pesma svih građana inače nije himna BiH.

NI REČ O CECI

PITANjE da li mu je Ceca Ražnatović izravnala račune za pesme „Beograd“, „Zaboravi“ i „Žarila sam žar“ za koje mu nije platila, niti ga potpisala kao autora, kao i da li bi ponovo sarađivao sa njom, Dino Merlin je potpuno ignorisao. Ipak, prisetio se kako je nastao hit „Beograd“:

- Tu sam pesmu napisao inspirisan lepotom Beograda krajem osamdesetih. Beograd je grad koji je posle Sarajeva najviše uticao na moje profesionalne početke i drago mi je da se vraćam u Beograd na ovakav način.