MI seljaci malo imamo paruština i kapitala, al' ono drugo što ti je u duše, što ne može da se pipa - imamo mnogo. I to nike ne može da nam uzme. Na kraju svaki dobija prema zaslugama... Ako živiš na prevaru - tako ti se i vrati... Ako si pošten i čestit da se ne osvrćeš nemaš zašta...“

Ovako razmišlja Radašin, glavni junak serije „Selo gori, a baba se češlja“. A tačno pre pet godina, na današnji dan, u pitomim krajolicima Pomoravlja snimljeni su prvi kadrovi ovog televizijskog rekordera popularnosti, po scenariju i režiji Radoša Bajića.

Posle hiljada i hiljada napisanih stranica dijaloga, 89 snimljenih epizoda, na kojima je radilo 800 saradnika, gledanosti koja je nadmašila sve televizijske programe, pa i prenose najznačajnijih sportskih takmičenja, Bajić nam priznaje, da tog 6. novembra 2006. nije mogao ni da nasluti kako će njegovo zbrajanje muka i radosti srpskog seljaka prerasti u svojevrstan društveni femomen. Seriju je pratilo 4,5 miliona gledalaca.

OPOMENA „U VAZDUHU, u vode, u prirode sve je savršeno. Sve je čisto i svuda vlada sklad. Višak je samo ono što čovek promeni i poremeti. Kako nam priroda vraća kad je sakatimo i poganimo. Koliko nam je mnogo dato, a koliko malo uživamo u svakom trenu. Da l’ umemo da prepoznamo svu lepotu i tajnu života. Nisam poginuo, traktor me nije ubio zbog Božje pravde, valjda. Dobar sam čovek. Ipak, Svevišnji mi je poslao opomenu. Moram da budem još bolji, još lepši.“

Nedavno se pojavila i knjiga Radašinovih misli i zapažanja „I tako... Selo gori, a baba se češlja“, koju su, na inicijativu i sa blagoslovom episkopa šabačkog Lavrentija, objavili „Glas crkve“ i „Kontrast studio“. Luksuzno je opremljena i ilustrovana scenama iz serije i portretima njenih junaka, dok je predgovor pisao patrijarh srpski Irinej.

Primećujući da je Bajićeva serija „dala specifičnu duševnu toplinu i veru u opstanak srpskog čoveka na selu“, patrijarh Irinej upozorava da su našim selima, koja su bila i jesu temelji države, preti propadanje:

- Sve je manje dece na rođenju i krštenju, sve je više ostarelih momaka i devojaka. Selo gori - upozorava autor ove serije. - Krik do neba! Hoće li ovaj krik čuti oni koji su zaduženi pred Bogom i rodom i usmeriti svoju misao i snagu da se učvrsti naš poljuljani temelj i omogući pravi život na našem selu ili će, kao i do sada, selo nastaviti da gori, a baba da se češlja.

Da shvati mentalitet, pogled na svet i životnu filozofiju srpskog seljaka, da zadre u njegove tajne i namere, za Radoša Bajića, kako nam kaže, nije bio težak zadatak:

- Pisao sam o ljudima kojima pripadam. Ja sam to rođenjem, japijom, seljačkom krvlju. Svi moji su seljaci. Svi su moji krčili panjeve, otimali od šume oranice, telili krave, živeli u velikoj muci i velikom siromaštvu. U mom duhovnom i mentalnom nasleđu, cela je hronologija od 300-400 godina, predačka linija Bajića, koju pamtomo od 1782. godine.

Migracije u poslednjem veku, ipak, učinile su da su gradovi rasli, a sela zamirala. Da su seljaci u gradovima zaboravljali svoje poreklo, sakrivali ga, a mnogi ga se čak i stideli.

DEČJI PLAČ „NEGDE se nečij život završio, i zaklopio kao knjiga... Negde je neko sklopio oči i završio svoj život. Ovde, u Godačici, u skrovitosti i tišaku stare udovičke dolme, rapave i čvornovate strinine ruke prihvatile su jedan novi život. Petrojka se porodila. Svet je postao bogatiji za jedan novi dečji plač - jedan čemer i jedno radovanje...“

- To se moglo očekivati - objašnjava nam Bajić, u iznajmljenim prostorijama „Kontrasta“, izvršnog producenta serije, u sobi „okićenoj“ priznanjima za „Selo“. - Veoma dugo, u jednom širem istorijskom kontekstu, srpski narod dosledno, kao deo strategije osvajanja i nametanja, trpi uticaje tuđih navika i interesa, tuđe kulture. Da bi komunicirali sa svetom neophodno je da znamo strane jezike, da upoznamo njihove kulture, ali ne i da se odričemo svoje tradicije. Poput velikih civilizacija moramo negovati svoju baštinu, kulturu. Tako se pokazuje ljubav prema narodu. Bog je bio blagodaran prema Srbiji, a mi, u svakom smislu, malo pažnje posvećujemo našoj zemlji. Ne pokazujemo ljubav prema njoj.

U Bajićevoj knjizi, njegov Radašin primećuje i ovo: „Viđao sam to i znam kako je po gradu... Tamo se sve zaključava, jok samo tamo gde idu po radi sebe, nego sve, dok brava ne škljocne, kao da niko nema mira... Svakoga je stra’ od svakoga. A kod nas u Petlovcu još je sve otključano. Valjda smo još daleko od zla i od ljudske zavisti.“

U ekonomskom, društvenom, kulturnom, ali i moralnom jazu koji decenijama karakteriše odnos između naših gradova i sela, Bajić uz poštovanje vrednosti gradskog života, prednost, ipak, daje selu:

- Selo je sačuvalo moralnu čistotu, mada je ona sve ugroženija. U tom smislu smanjuje se razlika između sela i grada. U Srbiji je, kada je selo u pitanju, napravljena je istorijska greška. Država seljake i dalje tretira kao najurednije platiše poreza i struje, a selu ništa nije davala i vraćala. To se pokazalo i na poslednjim, alarmantim rezultatima popisa.

I na kraju, šta da kažem, ništa skrivali nismo, ništa tuđe nismo uzeli, ni bogati ni siromašni, imamo samo jedan život. I hteli bi da mu se radujemo. Neka nam niko ne zameri, da nam oprosti nema šta. I tako. To što još nisam reko ostade mi u grlu. A šta mislim - znamo samo Bog i ja... I tako...“, zaključuje Radoš Bajić svoju knjigu, koja će biti predstavljena širom Srbije (već u decembru u Šapcu i Kragujevcu), a čekaju je promocije i u Beču i Parizu.


HUMANITARNI KONCERT SA MUZIKOM IZ SERIJE

ČAST „IMAMO malo, skromni smo i oskudni, al nam tuđe ne treba. Od onih koji imaju sve, koji su ušuškani i siti, obučeni u najlepša i najskuplja odela, čiji ručni sat vredi više od svih naših tapija - od njih mi imamo nešto više - više poštenja i časti...

U ORGANIZACIJI Ministarstva odbrane i „Kontrast studija“ 4. decembra u Sava centru održaće se veliki humanitarni koncert muzike iz serije „Selo gori, a baba se češlja“. Za ovu priliku kompozitor Aleksandar Sanja Ilić napisao je aranžmane za simfonijski orkestar.

Na koncetru će učestvovati Umetnički ansambl Vojske Srbije „Stanislav Binički“, hor Pevačkog društva „Stanković“ i mnogi vokalni i instrumentalni solisti, a prihod je namenjen za nabavku najsavremenijeg mikroskopa za histopatološku analizu. Mikroskop će biti poklonjen Institutu za onkologiju Srbije.