KAKO sam rođena mesec dana pre planiranog termina (25. januara 1977), prve dane na ovom svetu provela sam u inkubatoru. Taj događaj, ispostaviće se, odrediće moj život: uvek ću negde žuriti. Prvi put sam se zaljubila sa četiri godine, patila sa pet, osnovnu školu upisala sa šest godina, jednom čak podletela pod točkove automobila dok sam žurila... Sa 14 stigla na Studio B, gde sam radila emisiju, tada vrlo popularnu, „Tinejdž TV“. Sa devetnaest prešla na BK TV, a zatim davala otkaze, vraćala se...

I FPN (smer međunarodni odnosi) završila sam po ubrzanom režimu. U međuvremenu sam specijalizirala političku teoriju na AAOM, a nešto kasnije magistrirala na temi „Politika sile u međunarodnim odnosima“ u Rimu. Tada sam imala 26 godina. Sad više nigde ne žurim. Pet godina na RTS u rukama držim „Ključ“. I, eto, priznajem, sad me mnogi pitaju kad ću da se udam, pa da u zvaničnoj biografiji stoji i to. To pitanje mi neviđeno ide na živce. Ali, i to je deo o meni koji treba da znate. Dobro došli u moj kutak.

Ovako Nataša Miljković opisuje sebe na svom sajtu www.natasa-miljkovic.com, gde možete dobiti sve informacije koje se tiču poznate voditeljke i novinarke. A mi, u tu krajnje inspirativnu biografiju dodajemo da se, iako joj to ide na živce, Nataša još nije udala, ali sa svojim nevenčanim suprugom, glumcem Srđanom Timarovim ima sina Lazara. I dalje je verna Medijskom javnom servisu - već sedam godina. A, poslednje dve zaštitno je lice Jutarnjeg programa RTS. I još malo „začina“ kroz ovaj intervju daje čitaocima „TV novosti“.

Šta je to što vas drži na RTS?

- Najteže pitanje na početku. Danas je u Srbiji lakše naći razlog da odete, bilo gde, nego da ostanete i date sve od sebe. Možda me na RTS najviše drže inat, upornost i jedna vrsta starovremenske odanosti kući.

Može li se reći da je Srbija plodno tlo za dobro novinarstvo, ali da ga ipak nema u dovoljnoj meri?

- Upravo zato što novinarstva nema, jesmo dobar teren. Zato nam se dešavaju nepodobštine, skandali, laganja i varanja. Nema posledica, nema javne osude. „Novinarske poslastice“ ostaju neispričane, ili su ispričane na potpuno pogrešan način.

Šta je najteže u profesiji TV novinara?

- Sve je teško i ništa nije teško. Imala sam faze kada sam mislila da me posao melje, da ubija ono najbolje u meni, da ne postoje nikakvi viši ciljevi zarad kojih treba da bacam svoj život u tu mašinu. Danas, kada pogledam unazad, neki od mojih najlepših životnih trenutaka bili su vezani za posao koji radim. Danas shvatam da ništa nije teško kad radiš posao koji voliš. Samo, treba malo vere.

Kada ujutru pogledate najnovije vesti i pročitate novine, šta pomislite?

- Da li ova zemlja zaslužuje moje dete? I, ovi ljudi?

Da li u novinarskoj profesiji postoji solidarnost?

- Tamo gde postoje dobri ljudi, postoji i solidarnost. Naravno da je ima i u našem poslu.

Šta je ono što po vašem mišljenju nedostaje ženama u novinarstvu?

- A ko sam ja da im sudim?

ŽIVOT JEDNAKO ESTRADA KAKO biste opisali našu javnu scenu? I slažete li se da između TV scene i estrade uglavnom stoji znak jednakosti?
 - Ovde između života i estrade stoji znak jednakosti. TV scena je samo ogledalo.

Šta smatrate svojim najvećim uspehom?

- Ako mislite na posao, smatram da ćemo se taj uspeh i ja tek sresti.

Koliko je teško, ili lako u Srbiji od sebe napraviti brend?

- To treba pitati Novaka. Kad čovek pravi čoveka u sebi svašta može da ispadne od njega. Čak i brend.

Koji je najružniji trač koji ste čuli o sebi?

- Zaobilaze me ti tračevi. Verovatno na vreme okrećem leđa.

Šta smatrate najvećom uvredom?

- Kad misle da mi je sve bilo lako. Nisam osetljiva na titule, ali nikome ne dam da olako gazi godine koje sam provela radeći i učeći. Od svoje 19. do 26. godine imala sam svega 20 slobodnih dana. E, zato nikome ne dam da me zajedljivo, zlobno svrstava u svoje kategorije.

Smatrate li sebe uspešnom ženom?

- Još sam mlada, čekajte.

S kim biste rado menjali karijeru?

- Sa Jovom Memedovićem. Da radim, a da se igram, još uz to, da me svi vole..

Koji je najveći kompromis koji ste napravili do sada?

- Nisam imala takav. Taj kompromis o kome me pitate, zamišljam kao nešto strašno i veliko, nešto posle čega se više neću baviti ovim poslom. Pod uslovom da ga preživim, naravno.

Šta osećate kao najveću žrtvu u svojoj profesiji, a šta je ono najlepše što vam ona daje?

- Žrtva nije važna dok god nema stvari koju bih radije radila na ovom svetu. Dok god mogu da kažem ne samo da obožavam svoj posao, već celu televiziju i svaki njen segment. Nema posla koji bih tu odbila. Od produkcije, snimanja, montaže, kuvala bih kafu ako treba, sve.

Šta se krije iza vašeg imidža mirne, lepo vaspitane, romantične devojke?

- Baš to. Hvala.

Verujete li u rečenicu iz knjige „Mali princ“ da čovek samo srcem dobro vidi?

- Da, ali ne bih odbacivala ni glavu. Srce vidi, glava vodi.

Šta je najteže za jednu ženu?

- Da bude dobra na poslu, dobra kod kuće i još uz to lepa i naspavana. Dakle, najteže je biti dobar.

Kada biste bili pi-ar Srđanu Timarovu, kakav biste mu imidž pravili u javnosti?

- Ošišala bih ga na ćelavo i ubedila Srbiju da je on Brus Vilis, zapravo.