Tek što se vratio iz Antalije, gde je bio član žirija na festivalu dokumentarnog filma, Petar Lalović je utrčao u montažu da bi završio svoj najnoviji film „Beogradska oaza“. Laloviću, koji je na pragu osme decenije života, ovo je dvestoti film.

- „Beogradska oaza“ je filmska priča o Velikom ratnom ostrvu, kao carstvu životinja, rezervatu biljnog sveta i fabrici zdravog vazduha usred balkanske metropole. Namera mi je da kroz slike iz života ove divljine uputim apel da se ta beogradska oaza spase od urbanizacije. I da ne doživi sudbinu Ade ciganlije, koja je faktički betonirana - kaže proslavljeni reditelj, jedan od onih čiji se dokumentarni filmovi prikazuju na redovnom bioskopskom repertoaru.

Veliko ratno ostrvo se nalazi na Dunavu, između Zemuna i Kalemegdana. Nosilo je različita imena - Dunavsko, Cigansko, Sirotinjsko - a od 16. veka je Ratno ostrvo. Kako film prati život na ostrvu tokom sva četiri godišnja doba, kada fauna i flora menjaju svoje lice i svoj način života, Lalović je od zime 2010. do danas snimio deset sati materijala, koji tek treba da spakuje u priču od 30 minuta.

- Ovaj film nisam režirao, jer je to nemoguće sa divljim stvorenjima. Život u divljini, naime, obiluje nepredvidivim scenama, koje treba uloviti kamerom. Tako su se jednog dana, kada je opao nivo Dunava, u mulju pojavile džinovske školjke, koje su se otvorile i pokazale svoju utrobu - priča Petar Lalović pokazujući snimke tih nežnih stvorenja sa oklopima.

Bez Ratnog ostrva na svom ulazu u Beograd, Dunav bi bio kao nemirno more kojim ljudi ne bi mogli lako da vladaju. Ostrvo kroti reku i ulepšava grad, od kog je udaljeno svega 600 metara. U proleće liči na cvetnu baštu, u kojoj postoje čitava polja maslačka, a u jesen mu osušeno lišće na mnogobrojnim stablima daje izgled bakarne šume.

DRŽAVNA PODRŠKA Film „Beogradska oaza“ se realizuje u saradnji sa kućama „Globus film“ i „Avala film“, uz podršku SANU, Vojske Srbije i grada Beograda. Premijera filma se očekuje u proleće sledeće godine.

- Ostrvo je za ptice selice servisna stanica, na kojoj borave zimi, prehranjuju se i lete dalje. A za neke vrste ptica ono je ljubavno gnezdo. Patke su veliki ljubavnici, a patak je tako veliki ljubavnik da u zanosu ponekad u vodi uguši i svoju ljubavnicu. Najvernije životinje su divlje guske, koje uz svoje gusane ostaju do smrti - otkriva nam reditelj male tajne svojih filmskih junaka.

Ovde ima preko dve hiljade biljnih i životinjskih vrsta, a čak 66 vrsta ptica se gnezdi. Fazani i labudovi ovde zimuju. Ostrvo je stanište lisica i zečeva, ali ima i dosta ježeva, tvorova, raznih vrsta miševa.

- Postojao je na ostrvu samo jedan par suvozemnih kornjača, za koje se ne zna kako su došle da ovde polažu jaja. Kada je mužjak uginuo, ženka je ostala da samuje. Pored nje živi mnogo vodenih kornjača, koje su ostrvo pretvorile u porodilište, jer polažu na stotine jaja - otkriva nam Petar Lalović.

Najviša kota na ostrvu ima 73,5 metara. Ova oaza ima svoju reku, bare i u njima retke primerke belog lokvanja, koji je zaštićena prirodna vrednost.

- Svet prirode na Ratnom ostrvu je idiličan i romantičan. To je blago koje moramo da čuvamo, jer savremeni čovek gubi kontakt sa prirodom i ne zna kako se živi na kaiševima magle, izlascima i zalascima sunca, sa cvrkutom ptica i hukom dunavske vode. Taj problem životinje nemaju, navikle su se na ljude i ne boje se - primetio je Petar Lalović, koji je životinjski svet snimao iz svoje ruke sa dve kamere.

Snimio je, kaže, desetak različitih izlazaka i zalazaka sunca, koje čovek običnim okom ne može da uhvati. I koji dokazuju da su život prirode i civilizacije mogući na jednom mestu.